Večnu Crkvu sačinjavaju tri Lica Svete Trojice. U misli i u ljubavi Trojičnoga Boga, od iskoni su postojali i anđeli i ljudi. Mi, ljudi, nismo se rodili sada: u sveznanju Božjem postojimo pre svih vekova.
Ljubav Božja sazdala nas je po liku i po obličju Božjem. Uvrstila nas je u Crkvu iako je znala za naše bogoodstupništvo koje je imalo uslediti. Dala nam je sve, kako bi i nas načinila bogovima po blagodati i po daru. Mi, međutim, zloupotrebivši svoju slobodu, izgubismo prvobitnu lepotu i pravednost, te otpadosmo od Crkve. Van Crkve, daleko od Svete Trojice, izgubismo raj, izgubismo sve. No, izvan Crkve nema spasenja, nema života. Zato nas milosrdno srce Boga Oca nije ostavilo van ljubavi Svoje. Bog nam je ponovo otvorio vrata raja u poslednjim vremenima i javio se u telu.
Ovaploćenjem Jedinorodnoga Sina Božjeg opet je ljudima otkriven predvečni plan Božji o spasenju čoveka. O tome Apostol piše: "I zaista, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se anđelima, propovedi se neznabošcima, verova se u svetu, vaznese se u slavi" (1.Tim. 3,16). Reči apostola Pavla jesu reči prepune smisla, božanstvene, nebeske reči.
U beskrajnoj ljubavi Svojoj Bog nas je ponovo sjedinio sa Crkvom Svojom u Ličnosti Hristovoj. Ulazeći u nesazdanu Crkvu, prilazimo Hristu, ulazimo u prostor nestvorene svetlosti. Drugim rečima, i mi, verni hrišćani, prizvani smo da postanemo nesazdani po blagodati, da postanemo zajedničari bižanskih energija, da uđemo u Tajnu Božanstva, da prevaziđemo naš svetski način umovanja, da umremo kao stari čovek (Kol.3,9 , Rimlj.6.6 , Ef.4.22 ) i da postanemo oboženi ili uboženi. Kada živimo u Crkvi, živimo Hristom. Ovo su veoma istančani duhovni i bogoslovski pojmovi. Samo Duh Sveti može da nas nauči svemu ovome."
