Исповест ратног ветерана о посети Светој земљи

ШАМАЦ, ЈЕРУСАЛИМ - 

Лазар Благојевић,  председник Борачке организације Шамац - ратни  инвалид са 90 одсто оштећења организма ходочастио је у Јерусалим и о оном што је тамо видео сведочио за Срну.

"Мотива  за пут је  било више. Пре двадесетак година слушао сам казивања др Рузмира Јусуфовића о његовом одласку у Јерусалим и присуству силаска Благодатног (Светог) огња, о пламену који се сам упали и који извесно време не пече, од кога се људска брада и коса не запале.

Дубоко су ми се урезале његове речии: “Да ви, Срби, знате шта тамо имате сви бисте настојали да барем једном у животу одете и то доживите“.  Можда сам тада са дозом сумње слушао казивање др Рузмира, али сам себи поставио задатак да одем у Јерусалим и уверим се у истинитост ове приче.

Од тада је прошло много времена. Требало је да се пут отвори, или - како би неко рекао - да се сложе коцкице. Имао сам прилику да посетим неке од православних манастира и других светиња. Између осталих, био сам на Светој гори у манастиру Хиландар. Тако да ми је, као круна, остало да ходочастим Свету земљу, која је светиња многих религија" - каже Благојевић.

Лазар је преживео последњи рат. Остао је жив тамо где ни теоријски човек не може остати телесно читав, односно да не буде растрган на комаде. Од тог тренутка на хиљаду пута је вршио реконструкцију догађаја - сам и са другим људима, који поседују знање из те области. Закључак је увек био исти -  да је само Божија воља тако хтела, те сматра за своју дужност да то сведочи.

"Тако сам ходочастио у Свету земљу као верујуће живо биће у васкрслога Христа. Сваки детаљ је прича за себе. Сваки детаљ потврђује и оснажује веру у Исуса Христа. Ако треба да издвојим нешто из мноштва онога шта чини темељ и потврду православне вере у Христа, то је силазак Благодатног (Светог) огња. Имао сам срећу да уђем  у храм Христовог васкрсења, где сам са око 5 000 људи присуствовао том чину.

Много је оних који су остали испред храма.  Тачно у поноћ између Великог петка и Велике суботе обустављена је посета гробу Господњем и детаљно извршен преглед - како би било утврђено има ли у том простору било каквих средстава којима се може изазвати ватра. Након обављеног прегледа гроб је запечаћен. На велику суботу, у 13.00 часова, јерусалимски патријарх Његова светост Теофил Трећи дошао је у литији до гроба Господњег.

У храму су сва кандила и светиљке погашене. Патријарх је обучен у дуги хитон, специјалну одежду, нешто слично стихару. Њега је полиција детаљно прегледала и утврдила да код себе нема ништа што може изазвати пламен.  Гроб је отпечаћен и у Њега је ушао патријарх, носећи у рукама 33 свеће. Коленопреклона молитва пред гробом Господњим није временски ограничена. Понекад се може чекати сатима да би се домолио силазак Благодатног огња.

Након услишене молитве на мермерној плочи гроба Господњег појављује се нешто као роса - неки тумаче да су то сузе, у виду капљица плаве боје. Патријарх ватом додирује ту росу и она се пали. На почетку је то прохладан огањ којим патријарх пали кандило и свеће. Када се све ово догодило, Његова светост патријарх јерусалимски Теофил Трећи  изнео је благодатни огањ у храм и предао га присутном свештенству и народу. Све ово се десило око 14.00 часова" - прича Благојевић.

Верници су стајали сабијени једни уз друге, држећи у рукама најмање по једну бакљу од 33 свеће, што симболише број Христових година. У молитви, са нестрпљењем, чекали су силазак Благодатног огња. Неколико минута пре него што ће се догодити силазак Благодатног огња, човек у његовој  непосредној близини, који је више пута присуствовао том догађају, доста прецизно је одредио време када ће се то десити. Он је убедљиво  констатовао да ће, најдаље, за десет минута сићи Благодатни огањ.

Након неколико минута пламен је добио други карактер и тада је почео да пече. Заиста је тешко речима описати тај осећај и радост у срцима присутних људи, што се изражавало на сваком лицу. Осећао сам пуноћу у души и моћ васкрсења" - наставља причу Благојевић.

Он каже да сваки одлазак на неко од библијских места на својеврстан начин сведочи о васкрслом Христу. Таква су старозаветна места одакле су пророци најавили Христов долазак: Синајска гора - на којој су боравили Мојсије и свети пророк Илија, Аврамово дрво - где је била Аврамова кућа и где су сахрањени Аврам и Сара, затим манастир Светог Ђорђа - Хозевита, где се налази пећина у којој је Свети пророк Илија боравио три године. Па кућа Јоакима и Ане итд.

Исто тако, и новозаветна места: Витлејем - где је Христос рођен, Пољана пастира, река Јордан - на којој је Претеча Јован крстио Исуса Христа, Златна капија - кроз коју је Христос ушао на магарцу у Јерусалим, затвор у коме је био затворен, место на које је Христос изведен пред народ и Пилата, пут којим је прошао до Голготе, Иглене уши, Голгота, гроб Господњи - где је био сахрањен, место где је откопан Часни крст, Тавор гора на којој се Христос преобразио, Стопа господња, гроб мајке Божије, Лавља врата или Врата светог првомученика и архиђакона Стефана - место гдје је каменован свети архиђакон Стефан и још много тога.

За разлику од светих места која су упечатљива и изгледају као ванвремена или свевремена - Благојевић каже да је видео  и кућу у којој је живео Јуда, један од 12 Христових апостола и, према  ономе што се данас може видети, намеће се закључак да је Јуда имао палату високог ранга. Јуда је због издајства које је учинио одузео себи живот вешањем. Његова кућа није постала светилиште, него јавни нужник - од тада до наших дана.

"Имао сам прилику да видим још један догађај који раније никада нисам видео, а, према речима добрих познавалаца, то се може видети само из Јерусалима. На Васкрс, један сат након изласка сунца, гледајући у сунце као златну куглу, видели смо како, отприлике једна четвртина од тог круга, излази из центра проширујући на ту страну круг и тако шета, односно ротира око Сунца. Након извесног времена почне да се наизменично појављује десно - лево, слично сатном механизму. Јутро је било ведро, од чега је небеско плаветнило имало пун изражај, док је око сунца, у неправилном облику од неколико квадрата, видљива ружичаста, односно црвенкасторозе подлога" - описује Благојевић.

"За онога ко припада православној вери и по њој живи посетити Свету земљу има неописиву снагу" - каже Лазар и додаје:

"Православна вера нас учи да су блажени они који не виде, а верују. Међутим, сви смо ми, мање или више, `неверне Томе'... Након гледања физичким очима отварају се и духовне очи, код којих је поглед и дубљи и далеко досежнији у времену и простору".