Популарни постови

субота, 3. децембар 2011.

УТАМНИЧЕНА ЦРКВА Страдање свештенства Српске Православне Цркве од 1945. до 1985. године


ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПОКАЈАЊЕ  ПРОТОЈЕРЕЈ САВО Б. ЈОВИЋ

Двадесети век, више нeго иједан период наше националне историје, био је поразан за српски род. Буктиња која је изазвала рушење српског домаћинства, породице, традиције и вере јесте комунизам, безбожна идеологија суновраћених богобораца. Српска православна црква је у свом осмовековном постојању пролазила кроз разна искушења и страдања што је очекиван положај верних Господу Исусу Христу, на крст распетом ради откупљења људских грехова. Но, изгледа да је по душу нашег народа комунистички терор био погубнији него турски или католичко-прозелитски; ови други бејаху православном становништву спољашњи непријатељи, јасно отелотворење Зла. А комунистичка пошаст је темељно завадила браћу, кумове, лозе и племена и, као ниједна друштвена формација пре њега, она је спровела латинску изреку - "човек је човеку вук" - у дело до крајности. Духовна пећина у којој се наш народ нашао, средином прошлог века, а са њим је, као и увек до сада, била његова Српска православна црква, јесте нешто што је у Срба небивало. Брозославија је из свих оружја потегла паљбу по свештеницима, богослужењима и храмовима Српске православне цркве, јер је уништење Православља био основни задатак компартијских "напредњака" и с тим у вези се разграђивала и наша национална традиција, гасило село као њено извориште, забрањивала много која песма која је свих претходних столећа будила у Србљу занос и понос, присилно су се брисали ћирилица, наши средњовековни споменици, храмови претварили у недостојне објекте или маузолеје, поништавала су се вековна српска знамењја, обичаји којих се наш род честито придржавао одвајкада.
У том апокалиптичном времену - кад се секира духовног и биолошког разарања Српства размахала, највећи терет патње и мучеништва ипак су понели свештеници Српске Православне Цркве. "Бог се драги на Србе разљути", како и не би кад, рецимо, читањем ове драгоцене књиге проте Сава Јовића, аутора више изузетних дела у савременој српској књижевности, сазнајемо каква зла су сами Срби наносили својим духовним пастирима у неколико претходних десетлећа. Ово јединствено штиво је заправо литерарно обликована документарна грађа о васцелом страдању припадника наше Цркве од 1945. до 1985. године. После уводног слова протојереј Саво Јовић даје следећа имена поглављима у свом делу: "Комунистички "јуриш" на Српску православну цркву", "Ликвидирања свештенослужитеља Српске православне цркве", "Хапшења, прогон и робијање митрополита и епископа Српске православне цркве" (као наслови поглавља појављују се имена одређених митрополита и епископа који су се својим хришћанским држањем удостојили да буду у том низу) и "Хапшења, прогон и робијање српских свештеника, монаха и монахиња".
Оно што је посебно важно - састављач овог "каталога судбина" пастира Српске Православне Цркве, ововремених мученика нигде не прибегава интерпретацијама или дорадама података, већ бележи или преноси запис по ономе како се нешто заиста десило. Једина његова интервенција је у дотераном језику текста којим нам се предочава ова ,уистину знаменита, историјска грађа. Наравно, композиција дела је осмишљена и логички образложена, ритам казивања је динамичан што доприноси одржавању пажње читаоца. Ово је важно с обзиром да је списак имена и догађаја, који се збирно може назвати полувековно нововремено сатирање Српске Православне Цркве, подужи и разгранат, а како је и садржај приповедања мучан, замор читања био би очекиван. Лаким пером умешног писца отац Саво Јовић је овај потенцијални проблем узете теме пребродио.
Потпуно прикладно испред поглавља "Ликвидирања свештенослужитеља СПЦ" аутор књиге као мото даје Тропар Светим новомученицима српским. Кратке повести о злочинима који су у том злехудом времену почињени над свештеницима, сва три реда наше Цркве, ужасавајуће су сведочанство, поготову ако се зна да су убијени на правди Бога. То набрајање страдања и умирања наших презвитера највише подсећа на књигу исте тематике "Крстом, пером и мачем" проте Боже Јокановића где се именују многи мучени и убијени свештеници у 19. и 20. веку, што од Турака, што од усташа, што од Немаца и других окупатора, што од комуниста.
Наравно, неизбежна су и поређења, тачније успостављање многих подударности "Утамничене цркве" са страницама чувеног "Архипелага Гулага" Александра Солжењицина. Једина разлика у страдању руског и српског свештенства у тоталитарном двадесетом веку јесте квантитавна, наравно на страни руског свештенства, али размере погубних дејстава безбожне комунистичке идеологија по ова два народа и њихових свештених лица скоро да су једнаке.
У следећем поглављу ("Хапшења, прогон и робијање митрополита и епископа СПЦ") представљају нам се нешто дуже повести о прогањаним црквеним великодостојницима. Мећу тим приповестима посебно се истиче она о Митрополиту дабробосанском Нектарију Круљу по количини несреће, јер је овај страдалник, поред осталих мучења, којима је био изложен, доживео организовано линчовање од стране народа "вођеног пресвученим припадницима УДБЕ и милиције". Томе је претходила безумна хајка против Митрополита у јавном мњењу Босанског Петровца и околних места у чему су, да цинизам буде већи, предњачили такозвани Срби, то јест богоборци. Ни други у овом тексту поменути великодостојници Српске православне цркве нису понели мањи терет на сопственим плећима и трновит венац на главама, служећи постојано Господу Исусу Христу. Они су својим надљудским трпљењем, силном кроткошћу сведочили веру у Бога живога и, верујемо, удостојили се Царства Божјег. Придодавши своје Богом просветљене душе Небеској Србији која је непојмљиво велика и бди над нама.
А небеска Србија је заправо Црква, заједница живих и уснулих душа у Христу. Она ће нам бити јемац пред Господом ако не посрнемо и не испустимо завет наших светих предака. Јер, делима се Љубав исказује, па се и од нас, данашњих преосталих Срба очекују лично узрастање и подвиг - жртва за Бога - спремност да се све подреди чистом срцу и богонадахнутом делању у славу Божију.
Сви мученици које смо овом књигом, поред осталог, упознали одлучно су остали на стази Јагњета, а крв њихова пашће, ако већ није, на главе њихових џелата. Зато је ово време прочишћења када се рачуни своде и свакоме се даје прилика да у све већем броју знакова препозна да је свет пред Исходом, а то је Последњи суд кад долази Прави Судија да мери свакоме по правди Бога небескога.

Професор Растко Јевтовић



ПРОТОЈЕРЕЈ САВО Б. ЈОВИЋ
УТАМНИЧЕНА ЦРКВА
Страдање свештенства Српске Православне Цркве
од 1945. до 1985. године




ПОМЈАНИК


Митрополити


Арсеније Брадваревић
Дамаскин Грданички
Јоаникије Липовац
Јосиф Цвијовић
Нектарије Круљ


Епископи


Варнава Настић
Василије Костић
Венијамин Таушановић
Иринеј Ћирић
Јован Илић
Макарије Ђорђевић
Павле Стојчевић, сада Патријарх српски


Архимандрити


Ава Јустин Поповић
Атинагора Милановић
Леонтије


Игумани


Венијамин Николић
Макарије Поповић
Павле Панић
Наум Милковић


Синђел


Амвросије


Јеромонаси


Александар Перовић
Антоније Драговић
Антоније Стевановић
Василије Стрелчек
Венијамин Николић
Владимир Кубански
Георгије Бојић
Георгије Сулић
Генадије Грбић
Гојко Ристић
Димитрије Радмановић
Иларион
Иларион Живанов
Иларион Каназир
Исакије Коширин
Јаков Арсовић
Јелисеј Поповић
Јероним Половина
Јона Вејиновић
Јован Веселиновић
Јустин Дамјановић
Ксенофонт
Макарије Новаковић
Макарије Поповић
Максимилијан Зељајић
Мелентије Пешић
Михаило Ђусић
Михаило Валендерић
Митрофан Мартиновић
Нестор Оцић
Никодим Секулић
Пахомије Краљ
Пахомије Латинчић
Рафаило Бабић
Сава Дражилов
Сава Лисјак
Сергије Михаиловић
Севастијан
Симеон Ђачанин
Стефан Живковић
Стефан Чакић
Теофан Грујић
Фотије Јосифовић


Свештеници


Александар Бојовић
Александар Јанчић
Александар Јевремовић
Александар Митић
Александар Николић
Александар Средојевић
Алексеј Кришко
Андреја Арсић
Андреја Димитријевић
Андрија Влајковић
Андрија Раичевић
Андрија Раичевић
Антоније Цвитановић
Антоније Јакшић
Антоније Непомњашик
Аранђел Стаменковић
Арсеније Лазаревић
Атанас Поповски
Блажо Мартиновић
Божидар Ђикић
Божидар Арсић
Божидар Димитријсвић
Божидар Ћосовић
Божидар Јовановић
Божидар Јовић
Божидар Караџић
Божидар Лукић
Божидар Марковић
Божидар Милошевић
Божидар Стефановић
Божина Минић
Бошко Живадиновић
Бошко Савић
Богомир Поповић
Богомир Поповић
Богољуб Јосић
Богољуб Јовановић
Богољуб Николић
Богосав Ковачевић
Борис Ливанов
Борислав Димитријевић
Боро Симоновић
Бошко Поповић
Бранислав Шабић
Бранисллв Павић
Бранко Ђаковачки
Бранко Јакић
Бранко Поповић
Будимир Соколовић
Вајко Спасојевић
Васа Петровић
Василије Довганић
Велимир Иванчевић
Велимир Лазаревић
Велимир Лазаревић
Велимир Мијатовић
Велимир Савковић
Витомир Пурић
Владан Ковачевић
Владета Лукић
Владимир Вешовић
Владимир Димитријевић
Владимир Иванчевић
Владимир Кнежевић
Владимир Крукин
Владимир Лазаревић
Владимир Радзјанко
Владимир Славковић
Влајко Шољевић
Војин Синџић
Војин Инђић
Војислав Алексић
Војислав Марковић
Војислав Мијатовић
Вукашин Ристивојевић
Глигорије Баљошевић
Гојко Кривокапић
Гљеб Квјатковски
Данило Бјелокосић
Данило Ћућан
Данило Шиљак
Десимир Миколић
Десимир Никитовић
Димитрије Алимпијевић
Димитрије Јакшић
Драгослав Величковић
Драгослав Вељковић
Драгутин Маринковић
Драгутин Павић
Драгутин Радовановић
Душан Иванчевић
Душан Константиновић
Душан Кордић
Душан Крсмановић
Душан Летић
Душан Митошевић
Душан Млађеновић
Душан Поповић
Душан Поповић
Душан Пријовић
Душан Радовановић
Душан Радовић
Душан Веселиновић
Ђорђе Божиновић
Ђорђе Грујица
Ђура Марјановић
Ђуро Грујица
Жарко Поповић
Жарко Томовић
Жива Болдорац
Живан Савић
Живан Срећковић
Живојин Арковић
Живојин Арсић
Живојин Жикић
Живојин Марковић
Живојин Трајковић
Живорад Марић
Живко Тодоровић
Здравко Живковић
Илија Бућин
Илија Косијер
Илија Ракић
Илија Ранковић
Иван Петровић
Иван Петровић
Јанко Станић
Јосиф Јосић
Јован Аврамовић
Јован Благојевић
Јован Гајић
Јован Келић
Јован Кукић
Јован Марчетић
Јован Обреновић
Јован Прерадовић
Јован Тонић
Јован Улетиловић
Кајица Кострешевић
Константин Константиновић
Коста Јовановић
Кузман Софронијевић
Лазар Чавић
Лазар Новаковић
Димитрије Коларов
Добрислав Поповић
Добривоје Јаковљевић
Добривоје Страњаковић
Добросав Петрушић
Драшко Милетић
Драги Раковић
Драгомир Обрадовић
Драгомир Никетић
Драгомир Петровић
Драгољуб Дамјановић
Драгољуб Јовановић
Драгољуб Марковић
Драгољуб Младеновић
Драгољуб Васић
Драгољуб Савић
Драгољуб Стевановић
Драгољуб Шиљак
Драгослав Обућина
Леонид Костиљев
Лука Почек
Лука Видаковић
Лука Вујаш
Лука Марчетић
Љубиша Бојић
Љубиша Динић
Љубиша Динић
Љубивоје Милошевић
Љубодраг Петровић
Љубомир Стојановић
Манојло Говедарица
Манојло Крга
Марко Живковић
Марко Кусовац
Марко Солар
Марко Срдић
Михаил Шарић
Михаило Шарик
Михаило Шорик
Михаило Боргић
Михаило Цветковић
Михаило Дашић
Михаило Гачић
Михаило Газивода
Михаило Котљаревски
Михаило Радић
Михаило Урошевић
Миладин Бајазетов
Миладин Петровић
Милан Жорић
Милан Барнаћ
Милан Богдановић
Милан Цигановић
Милан Кевић
Милан Клисић
Милан Мијић
Милан Милић
Милан Пашић
Милан Сретеновић
Милан Топаловић
Милан Туцовић
Миле Арежина
Миле Бојковић
Миле Николић
Миленко Сердаревић
Милија Лачковић
Миливоје Рабриновић
Миливоје Тирнанић
Милисав Дракуловић
Мило Навала
Милоје Михаиловић
Милош Поповић
Милош Јефтић
Милош Јоксимовић
Милоје Јанковић
Милорад Цветковић
Милорад Балабан
Милорад Јовановић
Милорад В. Николић
Милорад Николић
Милорад Николић
Милорад Петровић
Милорад Поповић
Милорад Поповић
Милорад Стојановић
Милован Глоговац
Милован Поповић
Милутин Продановић
Милутин Раденковић
Милутин Стојановић
Миодраг Михајловић
Миодраг Миленовић
Миодраг Обућина
Мирољуб Јосифовић
Мирослав Глушац
Мирослав Милошевић
Митар Вујисић
Митар Вујисић
Михаило Милошевнћ
Михајло Јевђевић
Младен Николић
Момчило Гргуревић
Наум Спирић
Неђо Јањић
Недељко Алвир
Недељко Ракочевић
Недељко Стреличић
Никифор Кукавчић
Никодим Новаковић
Никола Ђорђевић
Никола Богуновић
Никола Мандић
Никола Марковић
Никола Пејовић
Никола Синкевић
Никола Спасић
Никола Тасић
Николај Сињкевић
Никон Миљковић
Новица Поповић
Панто Булатовић
Паун Протић
Павле Дожић
Павле Врбица
Перко Ђиповић
Петар Жорж
Петар Лукић
Петар Попов
Петко Цировић
Петроније Миљковић
Предраг Радовановић
Раде Мачкић
Раде Тешовић
Раденко Глигић
Радмило Милићевић
Радоје Ђуришић
Радомир Поповић
Радосав Кнежевић
Радован Нововић
Радуле Божовић
Ратко Граовац
Ратомир Дугалић
Ратомир Милићевић
Ратомир Миличевић
Рашко Милачић
Ристо Антоновић
Сава Банковић
Сава Мартиновић
Саво Јовић
Саво Ружић
Саво Шиљак
Сибин Станковић
Симеон Франета
Симо Кантар
Симо Кондић
Симо Франетић
Синиша Јовановић
Синиша Вранић
Славко Поповић
Славко Поповић
Славољуб Пантић
Софроније Ивановић
Слободан Радојчић
Србислав Блажић
Србољуб Булић
Средоје Чутовић
Станимир Апостоловић
Станислав Секулић
Станислав Васиљевић
Станко Ћирковић
Станко Лазаревић
Станко Шаулић
Станоје Жикић
Стеван Балшић
Стеван Марјанац
Стеван Стошић
Стеван Влачић
Стојан Цветковић
Стојан Петрићевић
Стојан Савић
Стојан Станковић
Стојица Поповић
Светолик Швабић
Светозар Лотика
Светозар Стојановић
Тихомир Балшић
Тодор Кондић
Тодор Трипуновић
Томаш Томашевић
Томислав Јовановић
Томислав Стојановић
Трифун Аранђеловић
Цветан Нецић
Цвико Мојић
Чедомир Кујунџић
Чедомир Симић


Игуманија


Екатерина


Монахиње


Ксенија
Леонида
Тајсија


Ђакони


Гаврило Ковачина
Младен Ружић
Петко Јовановнћ
Сава Чанчаревић
Симеон Сакуљ
 

Попадије


Катарина Ружа


Искушеник


Дика Лазаревић


Богослови


Божидар Дрињаковић
Драган Новаковић
Драган Степковић
Драгољуб Драгојловић
Драгослав Илић
Милан Ђокић
Милан Калаузов
Милан Милеуснић
Мирослав Милак