СВЕТИМ ТАЈНАМА ТЕЛА И КРВИ ХРИСТОВЕ
Смисао Свете Тајне Евхарстије
"Ако не једете Тијела Сина
Човјечијега и не пијете Крви Његове,
немате живота у себи" (Јн. 6, 53).
"Који једе Тијело Моје и пије
Крв Моју пребива у Мени
и Ја у њему" (Јн. 6, 56).
Смисао Свете Тајне Евхарстије
"Ако не једете Тијела Сина
Човјечијега и не пијете Крви Његове,
немате живота у себи" (Јн. 6, 53).
"Који једе Тијело Моје и пије
Крв Моју пребива у Мени
и Ја у њему" (Јн. 6, 56).
Овим речима Господ је указао на апсолутну потребу да сви хришћани активно учествују у Светој Тајни Евхаристије. Јер, "велика је ствар примати Свете Тајне Тела и Крви Христове и велики су плодови које она рађа: Дух Свети обнавља наше срце, стичемо блажено расположење духа. И зато што је то велика ствар, она од нас захтева брижљиву припрему и ако желиш да добијеш благодат од Светог Пришћа - труди се да на сваки начин испиравиш своје срце" учи нас архиепископ Арсеније (Чудовској).
Саму Свету Тајну установио је Господ на Тајној вечери.
"И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите, ово је Тијело Моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорешћи: пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријеха" (Мт. 26, 26-28).
Као што учи Света Црква, хришћанин се, примајући Свето Пришће, тајанствено сједињује са Христом, јер се у свакој честици раздробљеног Агнеца садржи цео Христос. Неизмеран је значај Свете Тајне Евхаристије, и њено поимање превазилази могућности нашег разума.
Ова Света Тајна подстиче у нама Христову љубав, узноси срце ка Богу, рађа у њему врлине, зауставља нападе нечисте силе на нас, дарује нам снагу против искушења, оживљава душу и тело, исцељује их, даје им снагу, враћа врлине - поново успоставља у нама ону чистоту душе коју је имао Адам до првородног греха. Свети Јован Златоусти на питање: "Колико често се треба пришћивати Светим Тајнама?" одговара: "Што чешће - то боље". Он, међутим поставља обавезан предуслов: Светом Причешћу треба приступати са искреним покајањем због својих греха, и чисте савести. За почетнике нема бољег оружја против греховних напада од исповести, молитве и поста. Исповест, молитва и пост су за почетника готово једина оружја у току борбе, а уједно и најјача и најделотворнија оружја. "Што је могуће чешће им прибегавај у време напасти коју доноси ђаво: прибегавај им док ђаво и напаст не одступе од тебе"...- учи нас Свети Игњатије Брјачанинов.
Због тога по обичају Цркве Света Тајна Причешћа следи непосредно после Свете Тајне Покајања и Исповести. Свети Серафим Саровски говори да се душа препорађа кроз ове две Свете Тајне: "Кроз покајање и савршено очишћење од сваке нечистоте греховне Пречистим и Животворним Тајнама Тела и Крви Христове".
По примеру хришћана првих векова, када су не само монаси, већ и обични мирјани сваком приликом прибегавали Светим Тајнама Исповести и Светог Причешћа, схватајући колико је велик и спасоносан њихов значај, и ми треба да што је могуће чешће очишћујемо своју савест покајањем, душу молитвом и тело постом, да оснажујемо свој живот исповедањем вере у Бога и приступамо Светој Тајни Пришћа, како бисмо тиме добили од Бога милост и опроштај греха и како бисмо се што присније сједињавали са Христом.
Један од мудрих пастира цркве Христове пише: "Духовни живот у свету није могућ без честог причешћивања, јер наше тело копни и слаби кад му не дајемо храну. И душа захтева своју небеску храну. Иначе ће и она окопнити и ослабити. Без Светог Причешћа ће се у нама угасити духовни огањ и затрпаће га световно ђубре. Да би смо се ослободили тог ђубрета потребан је огањ који спаљује трње наших грехова.
Духовни живот није апстрактно богословље већ реалан и неоспоран живот у Христу. Међутим, како он може да започне ако у овој страсној и великој Светој Тајни не примаш пуноћу Духа Христовог? Како ћеш не примивши Тела и Крви Христове живети с Њим?"
Нека се душа не брине због тога што се због свег свог покајања, због свих молитава и постова, ипак, осећа недостојна Светог Пришћа. Старац о. Алексеј Мечов о овоме говори следеће: "Причешћујте се што чешће и не говорите да сте недостојни. Ако тако будете говорили никада се нећете причестити, зато што никада нећете бити достојни. Зар мислите да на Земљи постоји иједан човек који је достојан да се причести Светим Тајнама? Нико овога није достојан, а ако се ипак причешћујемо то је само због изузетног милосрђа Божијег. Нисмо ми створени ради Светог Причешћа, него Свето Причешће ради нас. Баш ми, грешни и недостојни и слаби, више него било ко имамо потребу за овим спасоносним извором".
протонам. Бранислав Чортановачки
Саму Свету Тајну установио је Господ на Тајној вечери.
"И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите, ово је Тијело Моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорешћи: пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријеха" (Мт. 26, 26-28).
Као што учи Света Црква, хришћанин се, примајући Свето Пришће, тајанствено сједињује са Христом, јер се у свакој честици раздробљеног Агнеца садржи цео Христос. Неизмеран је значај Свете Тајне Евхаристије, и њено поимање превазилази могућности нашег разума.
Ова Света Тајна подстиче у нама Христову љубав, узноси срце ка Богу, рађа у њему врлине, зауставља нападе нечисте силе на нас, дарује нам снагу против искушења, оживљава душу и тело, исцељује их, даје им снагу, враћа врлине - поново успоставља у нама ону чистоту душе коју је имао Адам до првородног греха. Свети Јован Златоусти на питање: "Колико често се треба пришћивати Светим Тајнама?" одговара: "Што чешће - то боље". Он, међутим поставља обавезан предуслов: Светом Причешћу треба приступати са искреним покајањем због својих греха, и чисте савести. За почетнике нема бољег оружја против греховних напада од исповести, молитве и поста. Исповест, молитва и пост су за почетника готово једина оружја у току борбе, а уједно и најјача и најделотворнија оружја. "Што је могуће чешће им прибегавај у време напасти коју доноси ђаво: прибегавај им док ђаво и напаст не одступе од тебе"...- учи нас Свети Игњатије Брјачанинов.
Због тога по обичају Цркве Света Тајна Причешћа следи непосредно после Свете Тајне Покајања и Исповести. Свети Серафим Саровски говори да се душа препорађа кроз ове две Свете Тајне: "Кроз покајање и савршено очишћење од сваке нечистоте греховне Пречистим и Животворним Тајнама Тела и Крви Христове".
По примеру хришћана првих векова, када су не само монаси, већ и обични мирјани сваком приликом прибегавали Светим Тајнама Исповести и Светог Причешћа, схватајући колико је велик и спасоносан њихов значај, и ми треба да што је могуће чешће очишћујемо своју савест покајањем, душу молитвом и тело постом, да оснажујемо свој живот исповедањем вере у Бога и приступамо Светој Тајни Пришћа, како бисмо тиме добили од Бога милост и опроштај греха и како бисмо се што присније сједињавали са Христом.
Један од мудрих пастира цркве Христове пише: "Духовни живот у свету није могућ без честог причешћивања, јер наше тело копни и слаби кад му не дајемо храну. И душа захтева своју небеску храну. Иначе ће и она окопнити и ослабити. Без Светог Причешћа ће се у нама угасити духовни огањ и затрпаће га световно ђубре. Да би смо се ослободили тог ђубрета потребан је огањ који спаљује трње наших грехова.
Духовни живот није апстрактно богословље већ реалан и неоспоран живот у Христу. Међутим, како он може да започне ако у овој страсној и великој Светој Тајни не примаш пуноћу Духа Христовог? Како ћеш не примивши Тела и Крви Христове живети с Њим?"
Нека се душа не брине због тога што се због свег свог покајања, због свих молитава и постова, ипак, осећа недостојна Светог Пришћа. Старац о. Алексеј Мечов о овоме говори следеће: "Причешћујте се што чешће и не говорите да сте недостојни. Ако тако будете говорили никада се нећете причестити, зато што никада нећете бити достојни. Зар мислите да на Земљи постоји иједан човек који је достојан да се причести Светим Тајнама? Нико овога није достојан, а ако се ипак причешћујемо то је само због изузетног милосрђа Божијег. Нисмо ми створени ради Светог Причешћа, него Свето Причешће ради нас. Баш ми, грешни и недостојни и слаби, више него било ко имамо потребу за овим спасоносним извором".
протонам. Бранислав Чортановачки