Vo imja Otca i Sina i Svjatago Duha! Radujsja, Obradovanaja, vo uspeniji Tvojim nas ne ostavwajuscaja! Ovo je refren iz akatista Uspeniju Presvete Bogorodice, Vladicice nase i Prisnodjeve Marije, cije uspenije danas slavimo; praznik Bogorodice koji je neobican svojim sadrzajem i dogadjajem od pre dve hiljade godina. Arhangel Gavril blagovesnik, uvek u sluzbi Bozjoj kad saopstava izuzetne tajne Bozje, ovom prilikom je nagovestio Presvetoj Bogorodici da joj se priblizava vreme odlaska sa ove zemlje, sa ovoga sveta, da ode u Crkvu Nebesku, u narucje Sina Svoga, Gospoda Boga i Spasitelja naseg Isusa Hrista. Ovo su tajanstveni i cudni dogadjaji...
U svestenoj istoriji citamo, od pravednih Joakima i Ane molitvom je isprosena Sveta Djeva Marija, za koju su se roditelji zavetovali: ako im Bog podari dete i ukloni njihovu sramotu, za koju se onda bezdetstvo smatralo, da ce ga posvetiti na sluzbu Bogu. Kao trogodisnja devojcica, Presveta Bogorodica je pocela da sluzi u jerusalimskom hramu. Prvosvestenik Zaharije je izasao pred Nju u susret, da je uvede u Svetinju nad svetinjama, sto nije bio obicaj po crkvenom zakonu. I to je bilo nesto izuzetno, i znacajno, i uzviseno u Bozjem programu spasenja roda ljudskog. Posle toga, Sveta Djeva u Nazaretu prima blagovest da ce se roditi Spasitelj nas Gospod Isus Hristos. Po recima sv. Arhangela Gavrila, "Duh Sveti doci ce na Tebe, i sila Visnjega osjenice Te, zato i ono sto ce se roditi od Tebe bice Sin Bozji" (Lk. 1, 35). Bice Spasitelj nas, Iskupitelj! Posle toga, spominje se i kad su po obicaju Mojsijevom pravedni Josif i Presveta Bogorodica i dvanaestgodisnji Gospod Hristos isli u jerusalimski hram, da prinesu zrtvu i blagodare Bogu, a u odredjeno vreme, pojavljuje se Gospod Hristos na javnu propoved. Na kraju, kad joj je bilo najteze, pod krstom, Presveta Djeva dozivljava ono prorocanstvo koje joj je u jerusalimskom hramu bilo receno, prilikom Sretenja: da ce mac probosti srce Njeno (sr. Lk. 2, 35). To se ispunilo, za sve nas! Kakvo je to Bozje dopustenje, da Sin Bozji na krstu visi, da uzima greh citavog sveta da bi nas iskupio! U najtezim mukama, On poverava majku Svoju Svom ljubljenom uceniku: "Zeno, eto ti sina!", a sv. Jovanu jevandjelistu: "Evo ti majke!" (Jn. 19, 26-27). Sv. jevandjelist Jovan se starao za Presvetu Bogorodicu na mestima: u Jerusalimu, u Efesu, na Kipru, svugde gde je Presveta Bogorodica pohodila sveta mesta i znamenite licnosti, kao sto je bio prijatelj Hristov, sv. pravedni Lazar cetvorodnevni, koga je Gospod vaskrsao iz mrtvih. Posetila je, kaze Sveto predanje, i Svetu Goru Atonsku, gde su idoli pred Njenim svetim likom padali i rusili se, jer nisu bili podignuti po Bozjoj volji. Posle toga Sveta Gora postaje basta Presvete Bogorodice, gde se danonocno proslavlja Njeno sveto ime. Cesto je u Jerusalimu pohodila ona mesta gde je Gospod boravio: Maslinsku goru, odakle se Gospod vazneo na nebo, Getsimaniju, gde je Gospod odrzao Svoju prvosvestenicku molitvu pre nego sto su Ga uhvatili i odveli u uzasnu i nepravednu smrt. Tako obilazeci sveta mesta, Presveta Bogorodica nam je dala primer da vrsimo hadziluke, poklonicka putovanja u sveta mesta, secajuci se svega onoga sto je Gospod za nas ucinio.
Kad je doslo vreme Njenog uspenija, apostoli, koji su bili u vaseljeni na propovedi svetog jevandjelja, na oblacima su doneti u Jerusalim, da casno isprate i izvrse pogrebenje precistoga tela Presvete Bogorodice. Ako pogledate na ovu svetu ikonu Uspenija Presveta Bogorodice, videcete okupljene apostole i Gospoda Hrista, Sina Njenog ljubljenog, kako u belini uzima dusu Presvete Bogorodice i odnosi je na nebeski Prestol. Kad je bila sahrana, bezbozni Avtonije hteo je rukama da prevrne Njen sveti kivot. Nevidljivom silom andjeo mu je odsekao ruke, koje su ostale da vise na sanduku, i oslepeo je. Pokajavsi se i ispovedivsi svoje bezakonje, molitvama Presvete Bogorodice bio je isceljen; i postao je verni sluzitelj Bogu i Bogomateri. Kad su sahranili casno telo Presvete Bogorodice, apostol Toma nije bio tu, vec u Indiji, na propovedi jevandjelja; a sutradan je cudesno bio u Jerusalimu. Sa apostolima je posao da vidi grob Presvete Bogorodice, i kad ga otvorise, ne bese Njeno telo u grobu, jer ga je Gospod, Sin Njen, vazneo na nebo kao sto se i Sam na Spasovdan sa zemlje vazneo na nebo.
Presveta Bogorodica sedi na nebeskom Prestolu, pored Sina Svog ljubljenog, moleci se za nas, prinoseci Bogu molitve, kao sto joj Crkva i peva: Raduj se, Obradovanaja, vo uspeniji Tvojim nas ne ostavljajuscaja! - Raduj se, Mati, Radosti nasa, i nemoj nas ostaviti posle uspenija Tvoga! I u danasnjim citanjima bogosluzbenih tekstova pominje se ono mesto kad je Jakov video lestvicu Bozju, koja je simbol Presvete Bogorodice, po kojoj su andjeli silazili sa neba na zemlju i vracali se sa zemlje na nebo. Zato u akatistu i citamo Presvetoj Bogorodici: Raduj se, Lestvice, koja nas prevodis sa zemlje na nebo! Raduj se, Kovceze Zlatni, u kome je zezal Aronov! Palica Aronova koja je cudesno procvetala da pokaze da je Levijevo pleme Bog odredio za sluzbu Bogu. Raduj se, Stamno, u kojoj je mana! To je Sveto pricesce, Sveta evharistija; kao sto je Bog nekada Jevreje, Izrailj, hranio cudesnom hranom u Sinajskoj pustinji, tako nas danas hrani Bozanstvenim evharistijskim darovima. Raduj se, Kadionice Zlatna! Kadionica u kojoj su zar i izmirna, simbol dve prirode Gospoda Hrista, covecanska i bozanska; i blagouhani miris Svetoga Duha, da bismo mi hriscani, po recima sv. apostola Pavla, bili miris Bozji (sr. 2. Kor. 2, 15). Na to smo pozvani: "Volja Bozja: svetost vasa" (1. Sol. 4, 3). Raduj se, Svetilnice na oltaru svetinje! Tamo gde je jos u Starom zavetu bio praobraz sedam svetih tajana... Kad citamo u spisima premudrog Solomona: "Premudrost sazida sebi hram i utvrdi ga na sedam stubova" (Pric. 9, 1), to su takodje sedam svetih tajana, koje je ustanovio Gospod Hristos, ono sto nam je ostavila Premudrost Bozja da se spasavamo u Crkvi Bozjoj! "Radujsja, dvere Gospodnja"; dveri Gospodnje koje je Jezekilj video u viziji svojoj na jerusalimskom hramu, koja su bila zatvorena i koja su samo za Gospoda. Gospod ce proci kroz dveri i bice zatvorene vavek, jer su samo za Gospoda (sr. Jezekilj 44, 2-3). Jer je Presveta Bogorodica prisnodjeva, Bogorodica koja je rodila Bogocoveka Hrista i ostala prisnodjeva, ostala je uvek devojka. Djeva pre rozdestva, Djeva u rodjenju, Djeva posle rodjenja i vavek ostaje Djeva. Jer je cudesno, tajanstveno, jednom u istoriji i nikad ponovljivo rodila Gospoda Spasitelja naseg, Iskupitelja, Koji nam daruje zivot vecni.
Eto, takvoj je velikoj tajni posluzila Presveta Bogorodica. A njena smirenost se pokazala u Nazaretu onda kada je arhangel Gavril blagovestio tajnu koja nije bila shvatljiva ljudskom razumu. I pored toga, Precista Djeva Marija je poslusna volji Bozjoj, i na Arhangelove reci izgovara: "Evo sluskinje Gospodnje, neka mi bude po rijeci tvojoj" (Lk. 1, 38). Poslusnost se u isposnickoj, asketskoj literaturi velica iznad svih ostalih vrlina. Poslusnost pace posta i molitvi. Poslusnost je ispred posta i molitve. Jer Adam je neposlusnoscu izgubio raj, a Gospod Hristos kao Mesija, Koga u novozavetnim spisima pisci nazivaju Novim Adamom, Svojom poslusnoscu volji Oca Nebeskog kroz tajnu Bogovaplocenja ponovo nam je dao mogucnost da se vratimo u raj; ako budemo poslusni volji Bozjoj i ako ispunimo volju Oca naseg Nebeskog, sluzeci Gospodu tako verno i smireno kao sto je sluzila Presveta Bogorodica tajni Bogovaplocenja radi spasenja citavog roda ljudskog, nasledicemo zivot vecni.
To je smisao bozanske misije Presvete Bogorodice, Koja je dosla u ovaj svet isprosena molitvom bogootaca Joakima i Ane, Koja siri Svoje materinske ruke i grli ceo rod ljudski, celo covecanstvo. I svakom ko joj se u molitvi obrati bice molitva uslisana. Jedna od ikona koja prednjaci u nasem ikonopisu i teologiji ikone jeste Deizis, ikona moljenja. Na njoj je Gospod prikazan kao Pantokrator, sa desne strane Presveta Bogorodica ispruzenih ruku sa svitkom na kome pise: "Gospode i Sine Bozji, primi moljenje matere Svoje", i dole, Gospod odgovara da je primio i uvek ce primiti molitve Njene; a sa druge strane sv. Jovan Preteca i Krstitelj Gospodnji, u molitvenom smirenju sa ispruzenim rukama, u kojima drzi svitak, gde takodje pise: "Gospode, primi moljenje pretece Tvoga", i Gospod odgovara da prima i da ce uvek primiti. Zato se molimo Presvetoj Bogorodici i sv. Jovanu Preteci i Krstitelju Gospodnjem, cvrsto uvereni da ce njihove molitve biti tako snazne pred Prestolom Bozjim i da ce Gospod po obecanju Svome da ispuni nase molitve, da nam pomogne, da isceli svaku bolezan, i telesnu i dusevnu. Jos jedna lepa molitva koja se cita u molebnu Presvetoj Bogorodici u vreme Gospojinskog posta: "Spasi od beda sluge Tvoje, Bogorodice, jer svi posle Boga k Tebi pribegavamo, kao nerazrusivoj Tvrdjavi i Zastiti. Svehvalna Bogorodice, pogledaj samiloscu na ljuto zlopamcenje tela mog, i isceli patnju duse moje" (Casoslov). Gromoglasno to Crkva peva, jer cvrsto veruje da ce Presveta Bogorodica da pomogne. Ali, braco i sestre, nemojte da klonete duhom ako i pored svega toga sto se trudimo da pobozno zivimo, naidju iskusenja. Sveti apostoli su nam ostavili poruku: "Svi koji hoce da zive pobozno u Hristu Isusu bice gonjeni" (2. Tim. 3, 12). Nije mozda utesna takva poruka, ali ne mozemo da budemo veci od Ucitelja naseg, Gospoda Isusa Hrista. Gospod Hristos je isao uskim i trnovitim putem do Golgote, i ako hocemo da budemo sledbenici Njegovi, onda poslusajmo reci Njegove, kojima je tako blago i smireno pozvao sve nas: "Ko hoce da ide za mnom, da se odrece sebe i uzme krst svoj i podje za mnom, jer je krst moj lak i breme je moje lako" (Lk. 9, 23; Mt. 10, 38; 16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 14, 27). I sinoc smo imali ovde jedan izuzetni blagodatni dar, koji nam je Bog darovao molitvama Presvete Bogorodice i molitvama ove nase bratije manastirske, da u danasnje vreme, puno izazova i ponuda, imamo mladog sabrata, oca Teofana, koji je sinoc pred Svetim Oltarom polozio svoje monaske zavete da bude borac za Crkvu Hristovu, ne plaseci se da pored svega varljivog u ovom modernom svetu podje putem pravim, putem koji vodi u vecni zivot, ma kakva iskusenja da nas snadju u ovome zivotu. Nemoguce je ziveti u ovom gresnom svetu a da se ne sukobimo sa lazom i neprijateljem ljudskoga roda od iskoni, sa zlocincem koji vara ceo vasioni svet od pocetka do danas, koji je otpao od Boga, zavideo ljudskoj sreci i praroditeljima u raju; tako je dok ne bude zavrsetak ovoga sveta (Otkr. 12, 9), Parusija, dok Gospod ne bude dosao kao Car, "da sudi zivima i mrtvima", kao sto ispovedamo u Simvolu vere. I zato ga se ne bojimo, jer je Gospod posle vaskrsenja postavio pitanje koje nam saopstava sv. apostol Pavle: "Gdje ti je, smrti, zalac?" Gde je taj smrtonosni zalac koji svakoga od nas zatruje smrtonosno da moramo da umremo? "Gdje ti je, pakle, pobjeda?" (1. Kor. 15, 55). Hristos vaskrse! Hristos je vaskrsao i pobedio satanu i zlo, razorio vrata paklena, praroditelje i sve one koji su bili u Seolu okovani uzama zeljeznim oslobodio je i svima darovao zivot vecni. Zato to tako mnogo puta, neprestano, na Vaskrs pevamo: "Hristos vakrse iz mrtvih, smrcu smrt unisti i onima koji su u grobovima zivot darova." To je sustina, to je kamen temeljac nase vere. Jer sv. apostol Pavle, uceci hriscane, u svojoj propovedi kaze: "Ako Hristos nije ustao, onda je prazna propovijed nasa, pa prazna i vjera vasa" (1. Kor. 15, 14). Ali mi znamo i cvrsto verujemo da je Hristos vaskrsao iz mrtvih i da nam je darovao vecni zivot.
Zbog toga i danas slavimo Uspenije Presvete Bogorodice, sto je takodje zalog naseg vaskrsenja. I dogodice se kao sto je nekada davno, u Starom zavetu, pravedni Jov, pored najveceg svoga stradanja, izgovorio veru u Mesiju tako cvrsto, i u vaskrsenje, kao da je svojim ocima gledao zivo vaskrsenje Hristovo iz mrtvih kad kaze: "I ako se ova koza moja i raspada, opet cu u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjecu ga i oci moje gledace ga" (Jov 19, 26-27). Tako cvrsto, tako sigurno ispoveda veru u vaskrsenje u dalekom Starom zavetu. "Vaskrsnuce mrtvi Tvoji, Gospode", kao sto govori prorok Jezekilj (Jez. 37. gl.), uveravajuci nas da ce se suve kosti ponovo obuci u svoje telo, ali lepse i proslavljeno, kao sto je bilo telo Hristovo koje je vaskrslo iz groba; da ce Duh uci u suve kosti i da ce mrtvi ljudi ustati i proslavljace Boga Zivoga. To je vera nasa koju nam danas porucuje Uspenije, Velika Gospojina, veliki Bogorodicin praznik. I ne bojte se, braco i sestre! Ako je ovo telo nase trosno kao loncarski sud, koji se za cas razbije i ode u parcice i nema ga vise, sila Bozja ce ponovo da ozivi nase telo i Bog ce nam dati zivot vecni. Jer ono sto je rukom Bozjom stvoreno i Duhom Bozjim zadahnuto, pripada Bogu. Tako je Bog i stvorio coveka: po oblicju i po podobiju. Oblicje, to je slika nasa slicna Bogu, a podobije, to je nas zadatak da ispunimo volju Bozju, da se ovde u crkvi kao u duhovnoj skoli naucimo premudrim istinama Bozjim radi naseg spasenja.
Cestitajuci vam danas ovaj veliki praznik Presvete Bogorodice, molimo se za zdravlje svih vas poklonika koji dolazite ovde cudotvornoj ikoni Majke Bozje Lepavinske, da vam Ona izmoli blagodatni dar od Gospoda. Sve ono sto od Boga trazite molitvama Njenim da vam Bog podari, ispuni i da vas blagoslovi u sve dane zivota vasega. Amin.