На Господи возвах , стихире, глас 6. :
Не плачите људи, не ридајте народи, устаните грешни, запевајте праведни: праотачка предања обистинише се, Божја обећања испунише се, Бог се људима јави као човек страдални и страдањем ад и смрт победи. На крст прикован, у гроб покопан, од ученика оплакан, од врагова поруган, Он разломи печат пораза и показа победу живота над смрћу, Бога над сатаном и човека над земљом, радујте се.
Не сумњајте, сумњивци; не јадујте јадници; не страшите се, страшљивци; не гордите се, зналци; земља се с небом састави, чудо се воље одигра, не мање од чуда стварања: тада Бог свет створи, сада Бог свет обнови; грехом Адама твар се помрачи, васкрсењем Христа твар се светли, братије моја, радујте се.
Не кукајте над мртвим, не смејте се невиним; не клоните страдални, не гордите се, срећни; Бог нас драги посети и дарове донесе: није злато ни ливан, него здравље и мудрост; није вино ни јелеј, него вера и љубав; не донесе ни мед, него светлост и живот. Уздигните срца и повите колена, Христа Спаса славите, братије, радујте се.
Слава: и ниње: глас 5. Девојко Света, Врата небеска, кроз Тебе Господ уђе у свет, Створитељ кроз Своје створење дође на дело спасења; Девојко Чиста, дивљење Анђела, кроз Тебе разумесмо узвишеност девичанства у Бога и светлост брака у Духу Светом; Девојко Преславна, укрепи нас у девичанству душе и тела, и моли васкрслога Сина Твога, Победитеља смрти, помиловати нас.
На стиховне стихире, глас 1. :
Небо и земља срећу се у Теби, време и вечност измирују се, Бог и човек постају једно; Господе, Ти си алфа и омега.
Анђели и људи братиме се кроз Тебе, прошлост и будућност распознају се; страдање и победа разумеју се; Господе, Ти си алфа и омега.
Живи и мртви гледају се кроз Тебе, нађено и изгубљено у Теби је нађено, мало и велико, славно и неславно Тобом се мери; Господе, Ти си алфа и омега.
Слава: и ниње: Ликујте, сви Свети, данас, славословите Победитеља Христа; понижење ваше опеваће Небеса и сузе ваше скупиће се у кандила небеска. Молитвама нашим и Богородичиним спасите нас од скверни, да се и ми сви охрабримо за ваш пут трнов и уздигнемо до ваше славе. Ликујте, сви Свети Божји, ликујте.
Тропар
Васкрсење Твоје, Христе, победа је наша, и слава Твоја радост наша: распећем Твојим победио си грех и васкрсењем смрт: Господе, слава Теби!
КАНОН
Песма 1., глас 1.
Ирмос: Воскресенија ден, просветимсја људије: Пасха, Господња Пасха: од смерти бо к жизни, и от земљи к небеси, Христос Бог нас преведе, побједнују појушче.
Припев: Исусе Победитељу, спаси нас!
Исусе Победитељу, прозри у гроб ума мојега и оживи створење Твоје; воздвигни ум мој на висину Твоју Божанску, да умује умом Твојим, а не безумљем греха и смрти; да би се и ја смирењем удостојио певати с Анђелима: Слава Теби, Господе!
Слава: Исусе Победитељу, прозри у сен смртну срца мојега, где сва злоба света таложи свој лед и јед; и исцели озлобљено срце моје љубављу, Твојим мелемом, нека се обрадује срце моје новоме животу, што га праотац наш проигра у рају и што га Ти дарова људима крстом и васкрсењем, зато Ти с радошћу кличемо: Слава Теби, Господе!
И ниње: Чистија од сунца и кроткија од голуба, Дјево изабрана, удостојила си се родити најжељенијег Избавитеља рода човечијега; молим Ти се с тога славом венчаном, Молитвеницо, чије су молитве најмириснији тамјан пред престолом Божјим, моли сина Својега и Господа Победитеља даровати ми чистоту и красоту душевну.
Песма 3.
Ирмос: Придите пиво пијем новоје, не от камене неоплодна чудодјејемоје, но нетљенија источник, из гроба одождивша Христа, в њем же утверждајемсја.
У огњеној геени страсти,Т си ми роса прохладна; у мутном потоку страха и смрти, Ти си ми брдо спасења, премили Исусе Победитељу, спаси ме.
У низини мојој, Ти си ми висина, у коју гледам; у тами мојој Ти си ми зора, за којом чезнем; нека заблиста осмех Твој у сузама мојим, Исусе Победитељу, спаси ме.
Слава: У великој вици света, Ти си ми тиха песма, коју с трудом ослушкујем; заглушен безбројним причама о поразима човека, ја уздижем срце своје и храбрим се причом победи Твојој, Исусе Победитељу, спаси ме.
И ниње: У чистој утроби Твојој носила си Војводу, коме су Анђели војска, Мати Божја; сети се, Мајко, нас грешних и моли Сина Твога Победитеља, Коме се даде власт на Небу и на Земљи, спасти душе наше.
Песма 4.
Ирмос: На божествењеј стражи богоглагољивиј Авакум да станет с нами, и покажет свјетоносна ангела, јасно глагољушча: днес спасеније миру, јако воскресе Христос, јако всесилен.
Никакво ме правдање спасти не може без Твоје милости, Господе; никакво ме богатство откупити не може без Твоје љубави; никаква ме храброст охрабрити не може без твоје победе, Победитељу Исусе слатки, оживи мене.
Никаква ме сладост усрећити не може без Твоје близине; никаква ме радост обрадовати не може без Твога Имена; никаква ме мудрост оживети не може без Твоје науке, Победитељу, Исусе слатки, оживи ме.
Слава: Никакве ме траве излечити не могу без Твоје помоћи; никакве ме воде очистити не могу без Твојих суза; никаква ме чуда васкрснути не могу без Твоје победе, Победитељу слатки мој, оживи ме.
И ниње: Зоро спасења људског што донесе свету Сунце истине; стидљива радости девичанска, из које се проломи песма победе живота; усамљена цветна висино, са које се разнесе лековит мирис по свој земљи и на небу, Маријо преславна, молитвама Твојим спаси нас.
Песма 5.
Ирмос: Утрењујем утрењују глубоку, и в мјесто мира пјесањ принесем Владицје, и Христа узрим правди солце, всјем жизан возсијајушча.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од мира и покоја; удаљен од Тебе, удаљен сам од Снаге и Живота; удаљен од Тебе, удаљен сам од Ума и Радости; стога ти из даљине вапијем, Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од Домовине; удаљен, од Тебе удаљен сам од Пријатеља; удаљен од Тебе, удаљен сам од Здравља и Лекара, зато Ти вапијем из туђине, Победни Спаситељу мој; услиши глас мој.
Слава: Удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Достојанства; удаљен од Тебе, удаљен сам од своје Слободе; удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Раја; стога из дубине пропасти вапијем Ти: Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
И ниње: Поносе рода девојачког и Заштитнице рода људског, од које дрхте све силе адске; Пурпуре царски, којим се Цар Небески огрну, и Омофоре свих покајаних и светих, пречиста Дјево Маријо, подржи молитву моју молитвама Твојим да Победни Господ услиши глас мој.
Песма 6.
Ирмос: Снизшел јеси в преисподњаја земљи, и сокрушил јеси вереји вјечнија, содержашчја свјазанија Христе, и тридневен јако од кита Јона воскресал јеси од гроба.
Отверзи ми очи духовне, Мудрости Божја, да могу видети Тебе у бићу пре свега и после свега, да могу на Теби хранити изгладнелу душу моју, као на пространом пашњаку, Победитељу Христе, отверзи очи моје.
Отверзи ми ум мој гордошћу заслепљени, јутарње Сунце вечите Зоре; отверзи ми ум мој кључем спасења; отверзи ми ум мој да разумем славу Твоју и ничтожност своју, Победитељу Христе, отверзи ми ум мој.
Слава: Отверзи ми језик мој, да Ти певам јутром и вечером, и у подне да гласим победничка дела твоја; отверзи ми језик мој да исповедам немоћ моју пред Тобом и све надање моје у Теби; победитељу Христе, отверзи ми језик мој.
И ниње: Чистотом и Светошћу, Кротошћу и Послушношћу украсила си себе као невесту Духа Свесилног, Богомати; тело Твоје било је Храм благоухани у коме преноћи Сведржитељ; преблажена си Ти, Царице, јер и Бога си задужила благодарношћу за гостољубље, и у блаженству Твоме не заборави нас грешне, но молитвама ублажи горчину живота нашег и смрти, и зарадуј нас.
Песма 7.
Ирмос: Отроки от нишчи избавивиј, бив человјек, страждет јако смертен и страстију смертноје в нетљенија облачит благољепије, једини благословен отцев Бог и препрослављен.
Оци наши хвалише се Тобом, јер осетише руку Твоју путеводитељну, и јер си им био свећа у мрачним временима и утеха у страдањима, а ми удвојисмо сведоџбе њихове о Теби и умножисмо похвалу Теби, Победитељу, певајући: Боже отаца наших, благословен јеси.
Оци наши крстише се у Твоје име, рађаше се и умирише под Твојим знаком, празноваше Тебе као Господара живота и Победитеља смрти, грешише се о Тебе и кајаше се пред Тобом; све си им био у свему, и стена спотицања и стена спасења; па нам предаше у аманет да продужимо савез спасоносни с Тобом, Владико, и да продужимо песму њихову: Боже отаца наших, благословен јеси.
Слава: Оци наши примише Тебе као животворену храну, једоше Те и наситише се, пише Те и радошћу испунише се и предадоше Те нама, најбољу храну и најсвежије пиће, на утољење глади жеђи кроз ову туђинску пустињу живота, на сузном путу до Тебе ка Теби: с тога Те славимо и благосиљамо: Боже отаца нашим, благословен јеси.
И ниње: Почетак и саме природе је натприродан, а Ти си родила Онога што Себе назва Пoчетком, зато си Га и родила натприродно, Богородице. Кроз непорочно рођење постала си извором чистоте, светлости и милости што повећава и сјај Анђелима; молим Ти се Пресвета, омиј ме Твојом чистотом, освети ме Твојом светошћу и ублажи ме Твојом милошћу, да не пропаднем без наде, но да се спасем и гледам чуда у вечности.
Песма 8.
Ирмос: Сеј неречениј и свјатиј дењ, једин субот Цар и Господ, праздников праздник, и торжество јест торжестав; воњже благословим Христа во вјеки.
Крстом Твојим прободена је сва земља и Крвљу Твојом часном заливена; васкрсењем Твојим разорена су сва гробља у васиони и зајемчена крајња победа добру. Помози и мени окајаном распети се страстима на крст да бих окусио сласт васкрсења. Победитељу, клањам ти се.
Крстом Твојим прободена је сва историја људска, и крвљу Твојом часном омивена; болни и невољни купе се око Крста Твога и гледајући Га с вером оздрављају, а витези прави рањени љубављу Твојом пропињу се и сами на Крст да осете бол Човекољубца и победу Бога. Камо да се денем и ја грешни? Камо да гледам и ја прокажени, ако не у Тебе? Камо да се пењем из дубине зла, ако не уз Твој Крст? Победитељу, клањам Ти се!
Слава: Крстом Твојим прободено је срце моје и раздељено на лево и на десно. Земља ме вуче све јаче на лево, а љубав Твоја на десно. Победитељу смрти, победи и земљу у мени и од двојства у мени створи десно јединство, молитвама свих Светих Твојих помилуј ме.
И ниње: Бестрасна и Непорочна и Незлобива Дјево Богородице, слико моје душе негда рајске, помози души мојој оскверњеној очисти се и осветлити и удостојити Сина Твојега и Бога нашега.
Песма 9.
Ирмос: Светисја Светисја новиј Јерусалиме, слава бо Господња на Тебе возсија, ликуј ниње, и веселисја Сионе; Ти же Чистаја красујсја Богородице, о востанији Рождества Твојего.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; ко ми може помоћи на самртној постељи, самоме са гресима мојим, осим Тебе једнога, Исусе? Куда може нага душа, када свуче лешину тела, Исусе милостиви мој? Ближи се час смрти, приближи се и Ти мени, ближе, и још ближе, Исусе храно моја.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; опрости вековну удаљеност моју од Тебе и приближи се мени као што си се приближио губавоме. Пружи ми руку Твоју, да се рука моја дохвати спасења, и да се душа моја, доведена до ивице пропасти, тргне од бездне, Исусе мој, Ближи се час мој, Победо моја, приђи ми ближе од смрти, Радости моја.
Слава: Ближи се час смрти, Исусе мој, и сав свет ме оставља као излишну ствар и окреће лице своје од мене; на једној страни сва васиона окренута ми леђима, на другој ја и смрт лицем у лице. Господе Свесилни, како је страшно остати сам са смрћу, како неисказано страшно без Бога и пријатеља, без света, без друга, сам са јачим од себе врагом. Минут те самоће у ропцу, тога друговања са смрћу, покрива јадом цео век насладе као вулкански пепео градину цвећа. Исусе слатки мој, буди Ти трећи у друштву моме са смрћу, да би остали сами ја и Ти; Победитељу мој, победи ужаснога прождирача мога, једини Жељени, Исусе мој, Сило и Снаго моја.
И ниње: Као брижна Мати пратила си Сина Твога до крста и друговала с Њим у страдању на земљи, а сада другујеш с Њим у слави на Небеси; но ниси престала бити брижна Мати за тму страдалника на земљи. Удео желим у победи Сина Твојега над грехом и смрћу, удео у животу вечном; Славосветла Богородице, очисти ме нечистог и удостој ме недостојног славе покајаних.
Свјетилен
Име Твоје постало је песма Неба и спасење земље; именом Твојим испунио си свет и свако тело, испражњено од греха и демонске злобе; помози и мени, Душеспасни Господе да би име Твоје било песма моја и спасење моје.
Слава: и ниње: Богородичан: Суда се бојим и Судије страшим, јер не ходих путем праведним и у лености иждих сав живот свој; хитам стога под Твоју заштиту, буди ми Мајка по милости, Мати Сина Јединороднога.
На Хвалитне стихири, глас 4.
Када праотац наш згреши, усколеба се Небо и зарадова се демон, и љубав твоја би рањена безумном непослушношћу, и пламени Херувим вијаше тамо и амо на капији Раја, у коме нико не оста до Тебе, Царе светлости; но с непобеђеним човекољубљем сишао си на земљу по трагу изгубљена стада, добри Пастире; распознај и у мени изгубљену овцу Твоју као што си распознао и у покајаном разбојнику и вратио га у Рај; проведи и мене испод праведнога мача Херувимскога, Човекољубче, и спаси ме.
Када благогласни Давид згреши, виде опустошење дома својега, пријатељи му посташе врази и синовци крвници; минуле насладе покрише га стидом, а гној и поруга потамни сву славу његову; тада осети близину Твоју и грло његово зајеца плачем и песмом. Господе, стани уза ме и не одступи од мене; осамљен с давидским болом и покајањем, вичем Ти: жив Господ мој и жива душа моја.
Када ревносни Савле бранећи Те гоњаше Те мачем, Ти казни ревност његову слепилом и награди је апостолством. Господе, Господе, обрати ревност моју у злу на ревност у добру и труд мој даноноћни на пропаст обрати на спасење моје да труд мој не буде више сејање по песку но по плодној њиви душе, да бих и ја доживео радосну јесен и видео плодове труда својега и завапио: жив Господ мој и жива душа моја.
Слава: и ниње: Предала си Себе Богу од рођења, и постом, молитвом и службом одвезивала си се од свега, Пречиста Богомати, стога се и Бог предаде у ваплоћењу и веза Те славом и чашћу за Небеса. Теби којој Анђели служе клањам се и ја сужањ и молим се: помилуј ме!
Славословије великоје. Отпуст.
Конец и Слава Богу *
* овај канон свети владика Николај (Велимировић) посветио је преподобном оцу Јустину Поповићу.
Не плачите људи, не ридајте народи, устаните грешни, запевајте праведни: праотачка предања обистинише се, Божја обећања испунише се, Бог се људима јави као човек страдални и страдањем ад и смрт победи. На крст прикован, у гроб покопан, од ученика оплакан, од врагова поруган, Он разломи печат пораза и показа победу живота над смрћу, Бога над сатаном и човека над земљом, радујте се.
Не сумњајте, сумњивци; не јадујте јадници; не страшите се, страшљивци; не гордите се, зналци; земља се с небом састави, чудо се воље одигра, не мање од чуда стварања: тада Бог свет створи, сада Бог свет обнови; грехом Адама твар се помрачи, васкрсењем Христа твар се светли, братије моја, радујте се.
Не кукајте над мртвим, не смејте се невиним; не клоните страдални, не гордите се, срећни; Бог нас драги посети и дарове донесе: није злато ни ливан, него здравље и мудрост; није вино ни јелеј, него вера и љубав; не донесе ни мед, него светлост и живот. Уздигните срца и повите колена, Христа Спаса славите, братије, радујте се.
Слава: и ниње: глас 5. Девојко Света, Врата небеска, кроз Тебе Господ уђе у свет, Створитељ кроз Своје створење дође на дело спасења; Девојко Чиста, дивљење Анђела, кроз Тебе разумесмо узвишеност девичанства у Бога и светлост брака у Духу Светом; Девојко Преславна, укрепи нас у девичанству душе и тела, и моли васкрслога Сина Твога, Победитеља смрти, помиловати нас.
На стиховне стихире, глас 1. :
Небо и земља срећу се у Теби, време и вечност измирују се, Бог и човек постају једно; Господе, Ти си алфа и омега.
Анђели и људи братиме се кроз Тебе, прошлост и будућност распознају се; страдање и победа разумеју се; Господе, Ти си алфа и омега.
Живи и мртви гледају се кроз Тебе, нађено и изгубљено у Теби је нађено, мало и велико, славно и неславно Тобом се мери; Господе, Ти си алфа и омега.
Слава: и ниње: Ликујте, сви Свети, данас, славословите Победитеља Христа; понижење ваше опеваће Небеса и сузе ваше скупиће се у кандила небеска. Молитвама нашим и Богородичиним спасите нас од скверни, да се и ми сви охрабримо за ваш пут трнов и уздигнемо до ваше славе. Ликујте, сви Свети Божји, ликујте.
Тропар
Васкрсење Твоје, Христе, победа је наша, и слава Твоја радост наша: распећем Твојим победио си грех и васкрсењем смрт: Господе, слава Теби!
КАНОН
Песма 1., глас 1.
Ирмос: Воскресенија ден, просветимсја људије: Пасха, Господња Пасха: од смерти бо к жизни, и от земљи к небеси, Христос Бог нас преведе, побједнују појушче.
Припев: Исусе Победитељу, спаси нас!
Исусе Победитељу, прозри у гроб ума мојега и оживи створење Твоје; воздвигни ум мој на висину Твоју Божанску, да умује умом Твојим, а не безумљем греха и смрти; да би се и ја смирењем удостојио певати с Анђелима: Слава Теби, Господе!
Слава: Исусе Победитељу, прозри у сен смртну срца мојега, где сва злоба света таложи свој лед и јед; и исцели озлобљено срце моје љубављу, Твојим мелемом, нека се обрадује срце моје новоме животу, што га праотац наш проигра у рају и што га Ти дарова људима крстом и васкрсењем, зато Ти с радошћу кличемо: Слава Теби, Господе!
И ниње: Чистија од сунца и кроткија од голуба, Дјево изабрана, удостојила си се родити најжељенијег Избавитеља рода човечијега; молим Ти се с тога славом венчаном, Молитвеницо, чије су молитве најмириснији тамјан пред престолом Божјим, моли сина Својега и Господа Победитеља даровати ми чистоту и красоту душевну.
Песма 3.
Ирмос: Придите пиво пијем новоје, не от камене неоплодна чудодјејемоје, но нетљенија источник, из гроба одождивша Христа, в њем же утверждајемсја.
У огњеној геени страсти,Т си ми роса прохладна; у мутном потоку страха и смрти, Ти си ми брдо спасења, премили Исусе Победитељу, спаси ме.
У низини мојој, Ти си ми висина, у коју гледам; у тами мојој Ти си ми зора, за којом чезнем; нека заблиста осмех Твој у сузама мојим, Исусе Победитељу, спаси ме.
Слава: У великој вици света, Ти си ми тиха песма, коју с трудом ослушкујем; заглушен безбројним причама о поразима човека, ја уздижем срце своје и храбрим се причом победи Твојој, Исусе Победитељу, спаси ме.
И ниње: У чистој утроби Твојој носила си Војводу, коме су Анђели војска, Мати Божја; сети се, Мајко, нас грешних и моли Сина Твога Победитеља, Коме се даде власт на Небу и на Земљи, спасти душе наше.
Песма 4.
Ирмос: На божествењеј стражи богоглагољивиј Авакум да станет с нами, и покажет свјетоносна ангела, јасно глагољушча: днес спасеније миру, јако воскресе Христос, јако всесилен.
Никакво ме правдање спасти не може без Твоје милости, Господе; никакво ме богатство откупити не може без Твоје љубави; никаква ме храброст охрабрити не може без твоје победе, Победитељу Исусе слатки, оживи мене.
Никаква ме сладост усрећити не може без Твоје близине; никаква ме радост обрадовати не може без Твога Имена; никаква ме мудрост оживети не може без Твоје науке, Победитељу, Исусе слатки, оживи ме.
Слава: Никакве ме траве излечити не могу без Твоје помоћи; никакве ме воде очистити не могу без Твојих суза; никаква ме чуда васкрснути не могу без Твоје победе, Победитељу слатки мој, оживи ме.
И ниње: Зоро спасења људског што донесе свету Сунце истине; стидљива радости девичанска, из које се проломи песма победе живота; усамљена цветна висино, са које се разнесе лековит мирис по свој земљи и на небу, Маријо преславна, молитвама Твојим спаси нас.
Песма 5.
Ирмос: Утрењујем утрењују глубоку, и в мјесто мира пјесањ принесем Владицје, и Христа узрим правди солце, всјем жизан возсијајушча.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од мира и покоја; удаљен од Тебе, удаљен сам од Снаге и Живота; удаљен од Тебе, удаљен сам од Ума и Радости; стога ти из даљине вапијем, Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од Домовине; удаљен, од Тебе удаљен сам од Пријатеља; удаљен од Тебе, удаљен сам од Здравља и Лекара, зато Ти вапијем из туђине, Победни Спаситељу мој; услиши глас мој.
Слава: Удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Достојанства; удаљен од Тебе, удаљен сам од своје Слободе; удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Раја; стога из дубине пропасти вапијем Ти: Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
И ниње: Поносе рода девојачког и Заштитнице рода људског, од које дрхте све силе адске; Пурпуре царски, којим се Цар Небески огрну, и Омофоре свих покајаних и светих, пречиста Дјево Маријо, подржи молитву моју молитвама Твојим да Победни Господ услиши глас мој.
Песма 6.
Ирмос: Снизшел јеси в преисподњаја земљи, и сокрушил јеси вереји вјечнија, содержашчја свјазанија Христе, и тридневен јако од кита Јона воскресал јеси од гроба.
Отверзи ми очи духовне, Мудрости Божја, да могу видети Тебе у бићу пре свега и после свега, да могу на Теби хранити изгладнелу душу моју, као на пространом пашњаку, Победитељу Христе, отверзи очи моје.
Отверзи ми ум мој гордошћу заслепљени, јутарње Сунце вечите Зоре; отверзи ми ум мој кључем спасења; отверзи ми ум мој да разумем славу Твоју и ничтожност своју, Победитељу Христе, отверзи ми ум мој.
Слава: Отверзи ми језик мој, да Ти певам јутром и вечером, и у подне да гласим победничка дела твоја; отверзи ми језик мој да исповедам немоћ моју пред Тобом и све надање моје у Теби; победитељу Христе, отверзи ми језик мој.
И ниње: Чистотом и Светошћу, Кротошћу и Послушношћу украсила си себе као невесту Духа Свесилног, Богомати; тело Твоје било је Храм благоухани у коме преноћи Сведржитељ; преблажена си Ти, Царице, јер и Бога си задужила благодарношћу за гостољубље, и у блаженству Твоме не заборави нас грешне, но молитвама ублажи горчину живота нашег и смрти, и зарадуј нас.
Песма 7.
Ирмос: Отроки от нишчи избавивиј, бив человјек, страждет јако смертен и страстију смертноје в нетљенија облачит благољепије, једини благословен отцев Бог и препрослављен.
Оци наши хвалише се Тобом, јер осетише руку Твоју путеводитељну, и јер си им био свећа у мрачним временима и утеха у страдањима, а ми удвојисмо сведоџбе њихове о Теби и умножисмо похвалу Теби, Победитељу, певајући: Боже отаца наших, благословен јеси.
Оци наши крстише се у Твоје име, рађаше се и умирише под Твојим знаком, празноваше Тебе као Господара живота и Победитеља смрти, грешише се о Тебе и кајаше се пред Тобом; све си им био у свему, и стена спотицања и стена спасења; па нам предаше у аманет да продужимо савез спасоносни с Тобом, Владико, и да продужимо песму њихову: Боже отаца наших, благословен јеси.
Слава: Оци наши примише Тебе као животворену храну, једоше Те и наситише се, пише Те и радошћу испунише се и предадоше Те нама, најбољу храну и најсвежије пиће, на утољење глади жеђи кроз ову туђинску пустињу живота, на сузном путу до Тебе ка Теби: с тога Те славимо и благосиљамо: Боже отаца нашим, благословен јеси.
И ниње: Почетак и саме природе је натприродан, а Ти си родила Онога што Себе назва Пoчетком, зато си Га и родила натприродно, Богородице. Кроз непорочно рођење постала си извором чистоте, светлости и милости што повећава и сјај Анђелима; молим Ти се Пресвета, омиј ме Твојом чистотом, освети ме Твојом светошћу и ублажи ме Твојом милошћу, да не пропаднем без наде, но да се спасем и гледам чуда у вечности.
Песма 8.
Ирмос: Сеј неречениј и свјатиј дењ, једин субот Цар и Господ, праздников праздник, и торжество јест торжестав; воњже благословим Христа во вјеки.
Крстом Твојим прободена је сва земља и Крвљу Твојом часном заливена; васкрсењем Твојим разорена су сва гробља у васиони и зајемчена крајња победа добру. Помози и мени окајаном распети се страстима на крст да бих окусио сласт васкрсења. Победитељу, клањам ти се.
Крстом Твојим прободена је сва историја људска, и крвљу Твојом часном омивена; болни и невољни купе се око Крста Твога и гледајући Га с вером оздрављају, а витези прави рањени љубављу Твојом пропињу се и сами на Крст да осете бол Човекољубца и победу Бога. Камо да се денем и ја грешни? Камо да гледам и ја прокажени, ако не у Тебе? Камо да се пењем из дубине зла, ако не уз Твој Крст? Победитељу, клањам Ти се!
Слава: Крстом Твојим прободено је срце моје и раздељено на лево и на десно. Земља ме вуче све јаче на лево, а љубав Твоја на десно. Победитељу смрти, победи и земљу у мени и од двојства у мени створи десно јединство, молитвама свих Светих Твојих помилуј ме.
И ниње: Бестрасна и Непорочна и Незлобива Дјево Богородице, слико моје душе негда рајске, помози души мојој оскверњеној очисти се и осветлити и удостојити Сина Твојега и Бога нашега.
Песма 9.
Ирмос: Светисја Светисја новиј Јерусалиме, слава бо Господња на Тебе возсија, ликуј ниње, и веселисја Сионе; Ти же Чистаја красујсја Богородице, о востанији Рождества Твојего.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; ко ми може помоћи на самртној постељи, самоме са гресима мојим, осим Тебе једнога, Исусе? Куда може нага душа, када свуче лешину тела, Исусе милостиви мој? Ближи се час смрти, приближи се и Ти мени, ближе, и још ближе, Исусе храно моја.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; опрости вековну удаљеност моју од Тебе и приближи се мени као што си се приближио губавоме. Пружи ми руку Твоју, да се рука моја дохвати спасења, и да се душа моја, доведена до ивице пропасти, тргне од бездне, Исусе мој, Ближи се час мој, Победо моја, приђи ми ближе од смрти, Радости моја.
Слава: Ближи се час смрти, Исусе мој, и сав свет ме оставља као излишну ствар и окреће лице своје од мене; на једној страни сва васиона окренута ми леђима, на другој ја и смрт лицем у лице. Господе Свесилни, како је страшно остати сам са смрћу, како неисказано страшно без Бога и пријатеља, без света, без друга, сам са јачим од себе врагом. Минут те самоће у ропцу, тога друговања са смрћу, покрива јадом цео век насладе као вулкански пепео градину цвећа. Исусе слатки мој, буди Ти трећи у друштву моме са смрћу, да би остали сами ја и Ти; Победитељу мој, победи ужаснога прождирача мога, једини Жељени, Исусе мој, Сило и Снаго моја.
И ниње: Као брижна Мати пратила си Сина Твога до крста и друговала с Њим у страдању на земљи, а сада другујеш с Њим у слави на Небеси; но ниси престала бити брижна Мати за тму страдалника на земљи. Удео желим у победи Сина Твојега над грехом и смрћу, удео у животу вечном; Славосветла Богородице, очисти ме нечистог и удостој ме недостојног славе покајаних.
Свјетилен
Име Твоје постало је песма Неба и спасење земље; именом Твојим испунио си свет и свако тело, испражњено од греха и демонске злобе; помози и мени, Душеспасни Господе да би име Твоје било песма моја и спасење моје.
Слава: и ниње: Богородичан: Суда се бојим и Судије страшим, јер не ходих путем праведним и у лености иждих сав живот свој; хитам стога под Твоју заштиту, буди ми Мајка по милости, Мати Сина Јединороднога.
На Хвалитне стихири, глас 4.
Када праотац наш згреши, усколеба се Небо и зарадова се демон, и љубав твоја би рањена безумном непослушношћу, и пламени Херувим вијаше тамо и амо на капији Раја, у коме нико не оста до Тебе, Царе светлости; но с непобеђеним човекољубљем сишао си на земљу по трагу изгубљена стада, добри Пастире; распознај и у мени изгубљену овцу Твоју као што си распознао и у покајаном разбојнику и вратио га у Рај; проведи и мене испод праведнога мача Херувимскога, Човекољубче, и спаси ме.
Када благогласни Давид згреши, виде опустошење дома својега, пријатељи му посташе врази и синовци крвници; минуле насладе покрише га стидом, а гној и поруга потамни сву славу његову; тада осети близину Твоју и грло његово зајеца плачем и песмом. Господе, стани уза ме и не одступи од мене; осамљен с давидским болом и покајањем, вичем Ти: жив Господ мој и жива душа моја.
Када ревносни Савле бранећи Те гоњаше Те мачем, Ти казни ревност његову слепилом и награди је апостолством. Господе, Господе, обрати ревност моју у злу на ревност у добру и труд мој даноноћни на пропаст обрати на спасење моје да труд мој не буде више сејање по песку но по плодној њиви душе, да бих и ја доживео радосну јесен и видео плодове труда својега и завапио: жив Господ мој и жива душа моја.
Слава: и ниње: Предала си Себе Богу од рођења, и постом, молитвом и службом одвезивала си се од свега, Пречиста Богомати, стога се и Бог предаде у ваплоћењу и веза Те славом и чашћу за Небеса. Теби којој Анђели служе клањам се и ја сужањ и молим се: помилуј ме!
Славословије великоје. Отпуст.
Конец и Слава Богу *
* овај канон свети владика Николај (Велимировић) посветио је преподобном оцу Јустину Поповићу.
