Драга браћо и сестре,
"Молите, и даће вам се; тражите и наћи ћете, куцајте, и отвориће вам се " - говори Господ. " (Мт.7,7).
Молитва је побожан разговор душе наше са Богом, узношење ума и срца Богу. То је духовна веза између разумне твари и Творца, између деце и Оца небеског.
По уверењу хришћанских светих отаца, оно што је ваздух за наша плућа, то је молитва за нашу душу. Као што телу нема живота без ваздуха, тако ни души без молитве.
У данашње време, када свако жури и јури, за пролазним стварима овога света; када немамо времена да разговарамо ни са својим укућанима, молитва је све мање присутнија и све више нестаје из наших живота.
Међусобни разговори између људи, дати су човеку од Бога, да њима упознају једни друге, да решавају настале проблеме, да њима оплемењују душе своје. Разговори између људи често су решавали и нерешиве проблеме. У последње време често се чује: "Потребно нам је више разговора и међусобног разумевања" или "Морамо да разговарамо"!
Значи, да живимо у времену, када се мало прича и говори, а и када се говори, наши разговори се своде на уобичајене фразе: "Како си? Шта радиш? Поздрави твоје! " и слично.
У таквом нараштају, где је место молитве? - питају се многи.
Желећи брзо и ефикасно решавање новонасталих ситуација и проблема, а поучени садашњим ритмом и начином живота, ми често, у нашим ретким молитвама, умемо да кажемо: "Боже помози"! "Сада ми је хитно потребна Твоја помоћ"!
Ово је наша најчешћа и најпознатија молитва.
Овом молитвом одпочињали су и наши преци, осењујући се знаком крста, свако добро дело. Али они су тако почињали сваки радни дан и завршавали га речима: "Хвала ти Боже!" или "Слава Богу за све".
Молитва, међутим не треба увек да у себи има само наше захтеве.
Апостол павле каже: "Молите се Богу духом у свако време. . . Молите се Богу без престанка"(Ефес. 6,18; 1. Сол. 5,18). Овим, није мислио рећи да ништа друго не треба радити него се само Богу молити, већ да и за време рада мислимо о Богу и у срцу одржавамо молитвено расположење и везу са Богом.
Хришћанска молитва се састоји, најмање, из три дела. Први део је захваљивање Богу на досадашњим даровима које смо примили од Њега, други је наша молба, а трећи је прослављање Бога.
Да ли молитва треба да има свој шаблон? Не, нетреба. Најлепше и најискреније, а Богу најмилије, су оне молитве које човек изговори из чистога срца, са пуним поверењем према Богу.
Господ нас је у Својој Беседи на гори, поучио како да се молимо, и рекао: "Када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју. А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти. А када се молите, не говорите много као незнабошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вама треба, пре него што га замолите." (Мт.6,5-8).
Бог, дакле, као свезнајући и добри Отац, зна да су нама потребна и материјална добра, али Он хоће да ми прво молимо од Њега духовна, вечна добра: Царство Божје и
правду његову, а земаљска добра, додаће нам се у потребној количини уз она. (Мт. 6, 7-8, 25-33).
- 2 -Молитва је побожан разговор душе наше са Богом, узношење ума и срца Богу. То је духовна веза између разумне твари и Творца, између деце и Оца небеског.
По уверењу хришћанских светих отаца, оно што је ваздух за наша плућа, то је молитва за нашу душу. Као што телу нема живота без ваздуха, тако ни души без молитве.
У данашње време, када свако жури и јури, за пролазним стварима овога света; када немамо времена да разговарамо ни са својим укућанима, молитва је све мање присутнија и све више нестаје из наших живота.
Међусобни разговори између људи, дати су човеку од Бога, да њима упознају једни друге, да решавају настале проблеме, да њима оплемењују душе своје. Разговори између људи често су решавали и нерешиве проблеме. У последње време често се чује: "Потребно нам је више разговора и међусобног разумевања" или "Морамо да разговарамо"!
Значи, да живимо у времену, када се мало прича и говори, а и када се говори, наши разговори се своде на уобичајене фразе: "Како си? Шта радиш? Поздрави твоје! " и слично.
У таквом нараштају, где је место молитве? - питају се многи.
Желећи брзо и ефикасно решавање новонасталих ситуација и проблема, а поучени садашњим ритмом и начином живота, ми често, у нашим ретким молитвама, умемо да кажемо: "Боже помози"! "Сада ми је хитно потребна Твоја помоћ"!
Ово је наша најчешћа и најпознатија молитва.
Овом молитвом одпочињали су и наши преци, осењујући се знаком крста, свако добро дело. Али они су тако почињали сваки радни дан и завршавали га речима: "Хвала ти Боже!" или "Слава Богу за све".
Молитва, међутим не треба увек да у себи има само наше захтеве.
Апостол павле каже: "Молите се Богу духом у свако време. . . Молите се Богу без престанка"(Ефес. 6,18; 1. Сол. 5,18). Овим, није мислио рећи да ништа друго не треба радити него се само Богу молити, већ да и за време рада мислимо о Богу и у срцу одржавамо молитвено расположење и везу са Богом.
Хришћанска молитва се састоји, најмање, из три дела. Први део је захваљивање Богу на досадашњим даровима које смо примили од Њега, други је наша молба, а трећи је прослављање Бога.
Да ли молитва треба да има свој шаблон? Не, нетреба. Најлепше и најискреније, а Богу најмилије, су оне молитве које човек изговори из чистога срца, са пуним поверењем према Богу.
Господ нас је у Својој Беседи на гори, поучио како да се молимо, и рекао: "Када се молите, не будите као лицемери; јер се радо моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима; заиста вам кажем, примили су плату своју. А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата своја и помоли се Оцу своме у тајности; и Отац твој који гледа у тајности испуниће ти. А када се молите, не говорите много као незнабошци; јер мисле да ће због многих речи бити услишени. Не будите дакле као они; јер зна Отац ваш шта вама треба, пре него што га замолите." (Мт.6,5-8).
Бог, дакле, као свезнајући и добри Отац, зна да су нама потребна и материјална добра, али Он хоће да ми прво молимо од Њега духовна, вечна добра: Царство Божје и
правду његову, а земаљска добра, додаће нам се у потребној количини уз она. (Мт. 6, 7-8, 25-33).
Када се молимо, - поучава Свети Јован Кронштатски - неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: "Ови људи приближавају Ми се устима својим, и уснама својим поштују Ме, а срце је њихово далеко од Мене"(Мт.15,8). Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше. "Сине мој, дај ми срце твоје""(Приче. 23, 26). Зато што је срце главно у човеку, оно је живот његов; и више од тога: срце је наше управо човек. Отуда, ко се не моли Богу срцем - исто је као да се уопште не моли, јер се тада моли само тело његово, које је само по себи, без душе, исто што и земља. Упамтите, браћо и сестре, када стојите на молитви, ви стојите пред Богом који све зна.
Тиме што доводи у везу и сједињује са Богом, молитва доноси човеку безбројна добра: просвећује ум и очишћава га од злих помисли; озарава, загрева и омекшава душу; кроти и разгони страсти; оплемењује срце и запаљује у њему љубав према Богу и ближњима; доноси души мир, спокојство, топлину, радост, блаженство; привлачи Духа Светога и човека чини храмом Божјим.
Како и за кога се треба молити ?
Треба се молити са чврстом вером, као она жена Хананењка (Мт. 15, 22-28), и римски капетан (Лк. 7, 2-10); са смирењем, као онај цириник (Лк. 18, 10-14); са страхом и трепетом, као што кривац стоји пред судијом; са сузама, као непослушни син, који моли опроштај од свога оца; са највећом пажњом и прибраношћу; са упорном истрајношћу , као она удовица из приче Спаситељеве (Лк. 18, 1-7); као што дете разговара са својим Родитељем.
Молимо се, браћо и сестре, у својим молитвама, за спасење целог света, укључујући овде: сроднике, познанике, пријатеље и непријатеље, живе и умрле и , напослетку, за себе.
Светогорски старац Силуан, (+ 1938) је говорио: "молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти . . . Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај . . . "
Наша молитва може бити још и посебна-самостална и заједничка.
Поред посебне, домаће молитве, потребно је молити се и у заједници са браћом у храму. Заједничка молитва у храму има већу моћ, него посебна. На ову моћ Господ је свакако мислио, када је рекао: "Где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима "(Мт. 18,20).
Ово нарочито истиче Свети Јован Златоусти: "Ја могу, веле неки, да се молим и код куће... вараш се ти, човече. Разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздише песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити услишен, молећи се Господу сам код куће, као молећи се са браћом својом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника."
Заједничке молитве у храму подстичу узајамну љубав међу хришћанима, тиме што указују да су они делови једног тела Христовог, свете Цркве православне.
Тиме што доводи у везу и сједињује са Богом, молитва доноси човеку безбројна добра: просвећује ум и очишћава га од злих помисли; озарава, загрева и омекшава душу; кроти и разгони страсти; оплемењује срце и запаљује у њему љубав према Богу и ближњима; доноси души мир, спокојство, топлину, радост, блаженство; привлачи Духа Светога и човека чини храмом Божјим.
Како и за кога се треба молити ?
Треба се молити са чврстом вером, као она жена Хананењка (Мт. 15, 22-28), и римски капетан (Лк. 7, 2-10); са смирењем, као онај цириник (Лк. 18, 10-14); са страхом и трепетом, као што кривац стоји пред судијом; са сузама, као непослушни син, који моли опроштај од свога оца; са највећом пажњом и прибраношћу; са упорном истрајношћу , као она удовица из приче Спаситељеве (Лк. 18, 1-7); као што дете разговара са својим Родитељем.
Молимо се, браћо и сестре, у својим молитвама, за спасење целог света, укључујући овде: сроднике, познанике, пријатеље и непријатеље, живе и умрле и , напослетку, за себе.
Светогорски старац Силуан, (+ 1938) је говорио: "молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти . . . Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај . . . "
Наша молитва може бити још и посебна-самостална и заједничка.
Поред посебне, домаће молитве, потребно је молити се и у заједници са браћом у храму. Заједничка молитва у храму има већу моћ, него посебна. На ову моћ Господ је свакако мислио, када је рекао: "Где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима "(Мт. 18,20).
Ово нарочито истиче Свети Јован Златоусти: "Ја могу, веле неки, да се молим и код куће... вараш се ти, човече. Разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздише песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити услишен, молећи се Господу сам код куће, као молећи се са браћом својом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника."
Заједничке молитве у храму подстичу узајамну љубав међу хришћанима, тиме што указују да су они делови једног тела Христовог, свете Цркве православне.
И ми смо се данас, браћо и сестре, помолили заједнички Васкрслом Господу, у овом светом храму, свако на свој начин; свако за својим молбама и жељама; а заједно у духу, сједињени у светој Литургији.
Окупили смо се на овом другом заједничком Сабору Срба из јужне Немачке, да би смо и телом и духом били заједно и у молитви, а и да би смо постали ближи једни другима.
Сведочећи свету веру православну у овоме свету, нека нам Васкрсли Господ, по својој неизмерној љубави према човеку, подари обиље духовне радости, испуни срца наша радошћу и нека нас научи молитви. АМИН.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ !Окупили смо се на овом другом заједничком Сабору Срба из јужне Немачке, да би смо и телом и духом били заједно и у молитви, а и да би смо постали ближи једни другима.
Сведочећи свету веру православну у овоме свету, нека нам Васкрсли Господ, по својој неизмерној љубави према човеку, подари обиље духовне радости, испуни срца наша радошћу и нека нас научи молитви. АМИН.
Аугзбург, 20. мај 2002. протонамесник Бранислав Чортановачки