Ljubi Boga tako kako je On zapovedao da ga ljubiš, a ne tako kako misle da ga ljube samoobmanuti zanesenjaci.
Ne stvaraj sebi ushićenja, ne uznemiravaj svoje nerve, ne raspaljuj se plamenom veštastvenim, plamenom tvoje krvi. Žrtva blagoprijatna Bogu je smirenje srca, skrušenost duha. Bog se sa gnevom odvraća od žrtve koja je prinesena sa uobraženošću, sa gordim mišljenjem o sebi, čak i ako je to žrtva paljenica.
Gordost dovodi nerve u uznemirenost, uzburkava krv, pobuđuje maštu, oživljava pali život; smirenje umiruje nerve, obuzdava uzburkanost krvi, uništava maštarenje, umrtvljuje pali život, oživljava život u Isusu Hristu.
Poslušnost pred Gospodom je bolja od žrtve, i pokornost je bolja od pretiline ovnujske, govorio je prorok izrailjskom caru, koji se usudio da prinese Bogu nepravilnu žrtvu (1 Sam 15,22): ako želiš da prineseš Bogu žrtvu ljubavi, nemoj je prineti samovoljno, po nepromišljenoj strasti; prinesi je sa smirenjem, u ono vreme i na tom mestu, kada i gde je Gospod zapovedio.
Duhovno mesto, jedino na kom je zapoveđeno da se prinose duhovne žrtve jeste - smirenje.
Gospod je vernim i tačnim obeležjima označio onoga koji voli i onoga koji ne voli. On je rekao: Ako me neko ljubi, riječ moju držaće. Ko mene ne ljubi, riječi moje ne drži (Jn 14, 23-24).
Hoćeš da se naučiš ljubavi Božijoj? Udalji se od svakog dela, reči, pomisli, osećanja koje je zabranjeno Jevanđeljem. Tvojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko mrzak svesvetome Bogu, pokaži i dokaži tvoju ljubav prema Bogu. Sagrešenja, u koja se upadne po nemoći, odmah leči pokajanjem. Ali bolje se trudi da ne dopuštaš sebi ni ta sagrešenja, strogo bdijući nad sobom.
Hoćeš da se naučiš ljubavi Božijoj? Pažljivo izučavaj zapovesti Gospoda u Jevanđelju i trudi se da ih ostvariš na samom delu, trudi se da jevanđelske vrline pretvoriš u navike, u tvoje osobine. Osobina onoga koji voli je da tačno ispunjava volju onoga kog voli.
Zavoleh zapovesti Tvoje većma od zlata i topaza (dragog kamena). Radi toga po svima zapovestima Tvojim upravljah se, svaki put nepravedan omrzoh (Ps 118,127128), govori prorok. Takvo vladanje je neophodno radi očuvanja vernosti Bogu. Vernost je neizostavni uslov ljubavi. Bez tog uslova ljubav se raskida.
Neprestanim udaljavanjem od zla i ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti - čime se izvršava sve jevanđelsko moralno učenje - dostižemo ljubav Božiju. Samim tim, mi prebivamo u ljubavi prema Bogu: Ako zapovijesti moje održite, ostaćete u ljubavi mojoj (Jn 15,10), rekao je Spasitelj.
Savršenstvo ljubavi sastoji se u sjedinjenju sa Bogom; napredovanje u ljubavi povezano je sa neiskazivom duhovnom utehom, nasladom i prosvećenjem. Ali u početku podviga učenik ljubavi mora izdržati žestoku borbu sa samim sobom, sa svojim duboko povređenim bićem: zlo, koje je urođeno prirodi paloj u greh, postalo je za nju zakon, koji se bori i negoduje protiv Zakona Božijeg, protiv zakona svete ljubavi.
Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema bližnjem. Kada se kod tebe ublaži zlopamćenje: tada si ti blizak ljubavi. Kada tvoje srce oseni sveti, blagodatni mir u odnosu na čitavo čovečanstvo: tada si ti pred samim vratima ljubavi.
Ali ta vrata se otvaraju samo Duhom Svetim. Ljubav prema Bogu je dar Božiji u čoveku, koji je sebe pripremio za primanje tog dara, čistotom srca, uma i tela. Po stepenu pripremljenosti biva i stepen dara: zato što je Bog i u svojoj milosti - pravosudan.
Ljubav prema Bogu potpuno je duhovna: Što je rođeno od Duha, duh je (Jn Z.6).
Što je rođeno od tijela, tijelo je (Jn 3,6): telesna ljubav, kao rođena telom i krvlju, ima veštastvena svojstva, truležna. Ona je nepostojana, promenljiva: njen oganj potpuno zavisi od tvari.
Slušajući iz Pisma, da je Bog naš oganj (Jev 12,29), da je ljubav oganj, i osećajući u sebi oganj prirodne ljubavi, nemoj pomisliti da je to jedan isti. Ne! Ta dva ognja su međusobno suprotstavljena i gase jedan drugog. Služimo ugodno Bogu sa poštovanjem i strahom. Jer Bog naš je oganj koji spaljuje (Jev 12,28-29).
Prirodna ljubav, pala ljubav, raspaljuje krv čoveka, dovodi do uznemirenosti njegove nerve, pobuđuje maštu; sveta ljubav hladi krv, umiruje i dušu i telo, vuče unutrašnjeg čoveka ka molitvenom ćutanju, pogružava ga u zanos smirenjem i duhovnom sladošću.
Mnogi podvižnici, primivši prirodnu ljubav kao božansku, raspalili su svoju krv, raspalili su i maštu. Stanje raspaljenosti veoma lako prelazi u stanje pomame. One koji se nalaze u raspaljenosti i pomami mnogi su smatrali za ispunjene blagodaću i svetošću, a oni su nesrećne žrtve samoobmane.
Bilo je mnogo takvih podvižnika u zapadnoj Crkvi, od vremena kada je ona upala u papizam, koji bogohulno pripisuje čoveku božanske osobine, i čoveku odaje poklonjenje, koje odgovara i priliči samo Bogu; ti podvižnici su napisali mnogo knjiga u svom raspaljenom stanju, u kom im je pomamljena samoobmana izgledala kao božanska ljubav, dok im je rastrojena uobrazilja prikazivala mnoštvo viđenja, laskajući njihovom samoljublju i gordosti.
Sine istočne Crkve! Udalji se od čitanja takvih knjiga, udalji se od slušanja pouka samoobmanutih. Rukovodi se Jevanđeljem i svetim ocima istinske Crkve, u smirenju uzlazi ka duhovnoj visini ljubavi božanske, kroz posredstvo izvršavanja Hristovih zapovesti.
Pouzdano znaj da je ljubav prema Bogu najviši dar Svetog Duha, a čovek se samo čistotom i smirenjem može pripremiti za primanje tog velikog dara, kojim se menja i um, i srce, i telo.
Uzaludan je trud, on je besplodan i štetan, kada tražimo da prevremeno otkrijemo u sebi visoke duhovne darove: milosrdni Bog ih daje u svoje vreme, postojanim, trpeljivim, smirenim izvršiocima jevanđelskih zapovesti. Amin.
Sveti Ignjatije Brjancaninov