петак, 22. април 2011.

Ispovedanje vere

http://img0.liveinternet.ru/images/attach/c/2//72/662/72662921_0_4baac_530975aa_XL.gif









- Treba imati rasuđivanje. Nekad je potrebno ćutati, a nekad otvoreno ispovediti svoje "vjeruju", jer snosimo odgovornost ako ne progovorimo. U ovim teškim vremenima svako treba da čini ono što je do njega, a ono što nije do njega da prepusti Bogu, tako ćemo umiriti svoju savest da smo učinili ono što smo mogli. Ako ne budemo dejstvovali kosti naših predaka će se prevrtati u grobu. Oni su toliko propatili za otadžbinu, a šta smo mi učinili za nju? Na Grčku i njenu pravoslavnu tradiciju su zaratili sami Grci, pa zar mi treba da ćutimo i da gledamo? Strašno je to! Nekome sam rekao: "Zašto ne govorite? Na šta liči to što radi taj i taj?" "Ma šta da kažeš", kaže on meni, "taj je đubre." "Ako je on đubre, zašto vi ne govorite? Udarite na njega." Ništa nisu učinili, ostavili su ga na miru. Jednog političara sam ovde izgrdio. kažem mu: "Ustani i reci javno: ne slažem se sa tim i tim." To je časna stvar. Ali oni gledaju samo svoje ciljeve i ne interesuje ih što druge stvari propadaju.
Ako hrišćani ne budu otvoreno govorili, ako se ne budu suprotstavljali, stvari će se još više pogoršati. Ako se suprotstave, drugi će malo razmišljati. Ali, današnji hrišćani nisu za borbu. Prvi hrišćani su bili tvrd orah, zato su i mogli da promene sav svet. A u vreme Vizantije jednu ikonu su izneli iz Crkve, pa se svet tome suprotstavio. Hristos je raspet da bismo mi vaskrsnuli, pa zar treba da budemo ravnodušni? Ako Crkva ne govori da ne bi došla u sukob sa državom, ako mitropoliti ne govore da bi bili sa svima u dobrim odnosima, jer im pomažu u izdržavanju mnogih institucija itd., a Svetogorci opet, ako ne govore da im država ne bi ukinula pomoć, ko će onda da progovori? Rekao sam jednom igumanu: "Ako vam kažu da će vam ukinuti pomoć, vi im recite da ćete uskratiti gostoprimanje, pa neka razmišljaju." Profesori Bogoslovskog fakulteta se ne javljaju jer kažu: "Mi smo službenici, izgubićemo platu i od čega ćemo živeti?" A monahe su uhvatili na to da im neće dati penzije. Zašto ja neću da primim ni tu malu penziju koju nam daje Zemljoradničko osiguranje? Još samo nedostaje da budemo osigurani kod nekakvog Zemljoradničkog osiguravajućeg društva! To nije časno. Da monah bude osiguran kao beskućnik, to da, to mu čini čast. Ali da bude osiguran kao zemljoradnik, zašto? Monah je, odrekao se velikih penzija, odrekao se sveta i došao u manastir. I zar da prima penziju od sveta! I zar da dospemo dotle da izdamo Hrista zarad penzije?