+ Када тражимо решење за своје овоземаљске проблеме Бог слуша али ствара привид да не слуша. То се догађа стога што нам решење свих наших проблема не би било од користи јер губимо благо на небесима, које нараста независно од тога решавају ли се наши житејски проблеми.
+ Све прихватајте са позитивним мислима и нека не буде другачије.
+ Кад вас вређају, прихватите то као велики благослов.
+ Овај живот нам је дат да бисмо положили испите и прешли у други. Да бисмо поставили основу, мпрамо да водимо битку.
+ Један младић упитао је старца шта да чини у животу, односно који пут да изабере и шта од њега жели Бог. Старац му је одговорио: '' Дете моје, Бог жели оно што желиш и ти. Бог никога не присиљава да следи овај или онај пут. Бог је духовни Началник и Он уважава човекову слободу. Он није војсковођа да би све сврстао у један строј. Ево шта хоће Бог: да часно испуниш оно што си изабрао. Ако изабереш да будеш монах, онда буди добар монах. Ако одабереш породични живот, онда буди добар отац породице.''
+ Једном свом познанику старац је рекао: '' Немој мислити да ће се спасити само они који су дошли на Свету Гору. Ти можеш да живиш у свету, са женом и децом и да се спасеш. ''
+ По Својој љубави, Бог не допушта да осећамо своје грехове да се не бисмо мучили. Постоје брижљиве и осетљиве душе које Он намерно чини тврдима да се не би сломиле због свести о греховима. Исто се дешава и са свешћу о доброчинствима Божјим. Ако бисмо били у стању да их схватимо, истог часа бисмо се расплинули. Уколико се човек укрепљује у духовном животу, утолико му Бог допушта да увиди и једно и друго. '' Будан '' значи '' просветљен ''.
Ђаво не креће на несрећне, он креће на будне, на оне који су уз Богаи могу да творе чудеса. Он им одузима поверење у Бога и почиње да их мучи самоувереношћу, резоновањем, сумњама и осудама. Стога би било потребно да разум '' замрзнемо '' све дотле док га нам Бог не врати освештаног. Нико се није сам излечио и нико не би могао да се спасе без послушања.
+ Ко живи срцем одмара се, а ко живи умом – тај се замара. То је ђаволско лукавство нашег доба. Ђаво зна да ће следеће поколенје – осакаћено грехом, осећајући одвратност према савременом начину живота и немајући идеала – кренути пут монаштва, и зато он стреми да нас спречи у истински духовном труду и да нас баци у несреће, како духовни квасац не би проврео. Следеће поколење ће бити приморано да тежи ка небу. Не заборавите то.
+ Вера без много расуђивања ствара чуда. Ум прави препреку благодати Божјој и чуду. Извршите послушање без логичког расуђивања.
+ Старац Пајсије је једном свом познанику исприповедао о запрепашћујућем случају:
'' Био је један старац који се бавио рукоделањем у својој келији. Њему су у одређено време доносили храну. Тамо, где је радио, свуда унаоколо налазиле су се змије. Оне су му сметале и старац је био принуђен да их хвата и избацује напоље. Догодило се да му је једна велика змија толико досадила, да ју је он ухватио, опасао око себе као појас, завезао у чвор и наставио да ради. У то време, у келију је ушао монах који му је доносио храну. Чим је видео старца опасаног змијом, ужасно се преплашио и замолио стаца да је баци да му не би наудила. Старац га је подсетио да је Христос говорио: Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. (Лк.10;19).
+ Неко је упитао стаца како да се моли за упокојене, а старац је рекао:
'' Добро, а како се ти молиш? ''
'' Ето, кажем: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија! ''
'' Да, право говориш. Можеш још да додаш: Господе, упокој душу раба Твојега Димитрија и сваког Димитрија.
Нека аутобус иде куда треба, само да није празан. ''
+ Један јеромонах посетио је старца у келији Часног Крста и између осталог рекао:
'' Старче, у свету сте веома славни и људи имају врло добро мишљење о вама. ''
Климнувши главом, старац му је рекао:
'' Сад, кад си силазио, прошао си у Кареји поред контејнера за смеће? ''
'' Прошао сам, старче. ''
'' Ето, тамо се испод смећа ваљају лимене конзерве и кад на њима заблиста сунце, оне тако засијају да их ја чак одавде видим. Нешто слично се дешава и с тим људима. Они виде сунце које се прелама на лименим конзервама – а ја сам управо једна таква конзерва – и сматрају да су оне златне. Међутим, кад би пришли сасвим близу видели би да су то старе лимене конзерве. ''
+ Старца је посетио један универзитетски професор и рекао му:
'' Старче, тешко ми је да поверујем да Бог постоји. Знаш, ја сам образован човек, живим на западу, и све што ти чиниш и говориш могу логички да објасним. Најзад, можда и постоји нека сила, али не могу да прихватим то што ти говориш о Христу и Светим Тајнама. ''
Старац га је саслушао и кратко рекао:
'' Глупљи си од гуштера. ''
Овај се увредио због тих старчевих речи и почео да приговара. Међутим, старац је био упоран:
'' Истину ти говорим. Глупљи си од гуштера и ја ћу ти то и доказати. ''
Тамо је поред старца живео и један гуштер и он га је позвао. Животињица му је притрчала а он је затражио да каже да ли постоји Бог. Гуштер се пропео на две ножице и климнуо главицом, као да тим покретом даје потврдан одговор. Научник се потпуно збунио и почео да плаче. Старац му је на то рекао:
'' Да ли сад увиђаш да си глупљи од гуштера? Гуштер зна да постоји Бог а ти, који имаш мозак, не схваташ да Бог постоји! '''
Предавач је отишао из старчеве келије дубоко потресен.
+ Старац је казивао: '' Требало би да покажемо позитивну узнемиреност због неправославних. Било да је он римокатолик, протестант или нешто друго, треба му говорити да је у заблуди и ми ћемо на тај начин испољити позитивну бригу. Не би их требало умиривати, тобоже из љубави, и говорити им да су они у праву, јер они тад неће имати повода за узнемиреност. Треба бити опрезан, јер ће Бог од нас тражити одговор. ''
+ '' Слушајте, људи који се данас подвизавају, духовни људи, неминовно ће добити велику награду. У наше време, кад је свуда и на сваком месту расут грех који сви хвале као добро и сви га предлажу, подвиг и настојање подвижника, схватите то, похвалнији су него у било које друго време. Знајте ово, чеда моја: добар и праведан човек који се подвизава и настоји да корача по путу Божијем, за свакога је најбољи и најпожељнији. Он је за свакога пожељан и нико према њему не осећа одбојност, сви хоће да му буду пријатељи.
Да бих разјаснио оно што сам рекао, навешћу вам само један пример. Лопови одлазе и краду. Кад после тога седну да поделе плен, шта мислите кога ће изабрати да изврши поделу? Још већег лопова или онога ко је најправеднији? Праведника, наравно, а не лопова или варалицу. Разуме се да је сасвим могуће да сви лопови, који међусобно контактирају и друже се, ипак поштују праведног човека, сасвим различитог од њих самих. Према томе, иако лопов може да предводи најлошије друштво, кад хоће нешто да учини, на пример да уда своју кћер, он је неће дати за најгору пијаницу и пробисвета какви су његови пријатељи него, уколико је то могуће, за најбољег и најправеднијег човека. ''
+ Ако вам се догоди да се нађете у неком друштву где се не говори о духовном, ћутите и не придајите никакав значај ономе што се прича, него у тајности творите молитву. Тако ћете истовремено изговорити молитву за оне што празнослове а ви сами нећете имати штете.
+ Рђаве помисли су сличне авионима који нам досађују својом буком а ми не можемо да их спречимо у томе. Најснажнија ваздушна противодбрана је псалмопојање, јер оно представља молитву Христу и презирање ђавола.
Оне се изгоне само презиром и равнодушношћу према њима. Кад нас нападају, ми ћемо појати. Оне нису наше него туђе. Оне долазе споља, слично буци авиона.
+ Уколико су каблови зарђали онда, ма колики да је притисак на утикачу, струја неће проћи. Колико очистиш каблове, толико ћеш божанственог просветљења примити.
+ Подвизиваћемо се свим силама да бисмо ушли у рај, јер без подвига нико не може да ступи у њега. Врата раја су веома тесна и не слушајте оне што вам говоре да ћемо се сви ми спасти. То је ђавоља замка да се не бисмо подвизавали. То иде њему на руку.
+ Онај ко је своје срце предао свету, тај је непријатељ Божији!
+ Једино помирење са Богом може донети мир.
+ О уобичајеним несугласицама међу супружницима старац је рекао: '' Требало би да супружници имају истог духовника. Да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу. ''
Други пут је рекао: '' Супружници морају имати духовника, јер такмичења не може бити без судије. ''
+ Старче, неки парови који хоће да имају децу – не могу. Зашто се то дешава?
'' Да би се збринуло неко сироче. Дешава се да кад усвоје неко дете да им Бог одмах подари и једно њихово. ''
+ Кад се дете напуни Христом, одлази у Цркву и причешћује се, и кад се касније одвоји од родитеља и нађе се у непријатним и неповољним околностима, неће му бити много тешко. То је као лакирано дрво које не прима воду у себе јер је заштићено од воде.
+ Неко дете је дошло код старца да замоли за свог оца који је лежао у болници од рака. Само што није заридао. Старац га је саветовао:
'' Није све изгубљено. Богу ништа није тешко. Само треба и он да пожели помоћ. Треба мало да окрене дугме на радију и ухвати одређене таласе. Кажи му да се исповеди и причести. ''
+ Једном су ми донели парализовану девојчицу. Ударио ју је гром и спалио нервне ћелије. Није могла ни да хода ни да говори. Био сам сав потресен.
Зар је тешко Христу да поново успостави нервни систем?
Сад је она велика, здрава, нормална девојка.
+ После старчеве операције од рака рекао ми је:
'' Раније сам тражио од Христа да ме одржава у здрављу и снази. Од почетка.
Долази Христос и све исправља једним ''потезом'' ... без бола, савршено ...
+ Некада су монаха који се бави политиком затварали у кулу. Данас га треба затворити ако се не бави политиком.
+ Кад човек не воли Бога неће волети ни своје родитеље, ни комшије, ни своју отаџбину, јер је отаџбина једна велика породица.
+ Европску унију су створили Јевреји ... мало је ту европског духа.
+ Ако се материјална добра не буду делила по Јеванђељу, на крају ће се делити ножем.
+ Некада су људи имали фрижидер, па ако се деси да им претекне хране они су то давали комшијама. Тако се човек учио да мисли и на другога. Данас ако има вишка хране то се ставља у фрижидер да би се јело сутра. Тако се човек полако учи да мисли само на себе. Умножава се, све више и више, егоизам.
+ Познавао сам једног капетана комунисту који је свашта радио у време рата. Једном је ушао у неко село и заклао политичког противника. Његову крв је намазао на хлеб и појео. Сада је тај капетан десничар и има фабрику у Јанини ... Још је жив и здрав. Видиш, Бог му поклања дуговечност да после не би имао изговор, да после не би рекао: '' Е, да си ме оставио да још мало живим, ја бих се покајао. ''
+ Некад је постојало частољубље. Кад је неко постајао политичар покушавао је да нешто и уради. Многи су, кад је било у питању неко опште добро, давали новац из свог џепа. Отаџбина је као мајка. Покрива свакога својим крилима. Ако ми не помогнемо своју државу ко ће је помоћи?
+ Морамо се позабавити људима око нас. И апостоли су саветовали хришћане да се не одвајају од света, него да преобразе свет својом вером. То се и десило у време цара Константина.
+ Неки други је, исто тако, читао да молитва треба да буде пропраћена сузама, и стално је говорио да треба плакати током молитве. Његов игуман, отац Тихон, говорио је да постоје и скривене сузе, а то је кад признамо да нам је срце скамењено и да немамо суза. То признање је први корак ...
+ Неки шрафови су ти попустили и треба их заврнути.
- Где сам попустио старче?
- У помислима. Наилазе помисли и ти им отвараш врата. А то радиш да би видео лопова који се ушуњава, а после пожелиш да се расправљаш са њим ... Уместо да га одмах отераш ти се нехотице удружујеш са њим.
+ - Старче, ислам се врло брзо шири по Европи.
Харитон: '' Да старче, и у Америци имају активну делатност. ''
- Данас је грех у моди. И људи, да их не би гризла савест, проналазе нове религије. Ако хоћеш можеш имати и 40 жена, оне ће да раде за тебе и тако имаш предузеће. Одлично, шта нам друго треба?
- Али човек се ни овде неће смирити. Нема мира у греху.
Чуо сам да су у Судијској Арабији забранили летове авиона изнад Меке јер сенка авиона даје облик Крста.
+ Треба разликовати злато од бакра. Исто тако треба имати у виду да се и злато разликује од девет до двадесет четири карата.
+ - Старче, док се молимо наш ум лута тамо – овамо, зашто?
- Зато што је то молитва без подвига. Да бисмо се од срца молили треба да се подвизавамо. Кад се повреди неки део тела наш ум се усмерава на ту болну тачку. Тако је и са молитвом, морамо осетити патњу у срцу.
- Како можемо имати то стање патње ако немамо никаквих проблема у животу, ако немамо никаквих повода за патњу?
- Можемо ако патњу другога примимо на себе и доживимо је као своју. Треба да ИЗАЂЕМО из себе и да почнемо да волимо, да почнемо осећати друге људе. Све што више неко пати за другога утолико већу утеху од Бога прима. Без ове утехе не би нико издржао.
+ Нама хришћанима не би требало ништа да буде горко, јер свака горчина коју примимо у Христу постаје сладак сируп.
+ Када те лично обесправе и ожалосте не треба се опирати. Недостојно је хришћанина да се буни за самог себе. Треба пре свега, бранити друге. Не из личних разлога него због правде.
+ Један посетилац, који се често причешћивао, питао га је о томе.
- Само светим причешћем можемо одагнати власт ђавола над нама. Такође сам видео многе, психички и физички, болесне људе којима је било боље после причешћа. Човек кад добије људску крв бива здравији, замислите шта се дешава кад добије божанску!
+ Највећа радост долази од самопожртвовања. Помоћи другоме, одрећи се нечега у корист другога. Радост коју тада добијамо је виша, божанска утеха.
+ Добро старче, али кад нас обесправљују?
- Онај ко те обесправљује је твој добротвор и треба да волиш свог добротвора. А онда постоји и још нешто: много пута мислимо да смо обесправљени а нисмо.
+ Старче, о чему се ради у хомосексуализму? Неки лекари тврде да се они рађају таквима, да је то ствар природе.
- Не, никако. То је страст као и све остале.
- Онда један такав човек се може исправити?
- Како да не.
+ Непрестано захваљујмо Богу за све.
У мом селу је живео човек који је имао петоро деце. Живео је врло тешко али је увек захваљивао Богу и био задовољан. Десило се да му је неки рођак оставио велико наследство, и кад је то добио остао је исти; добронамеран, скроман и задовољан.
+ Никада нисмо видели да Старчева љубав пада. Међутим, одакле би и могла да падне? Он је самога себе сматрао нижим од сваког створења, а одатле није могао да падне. Падање је својствено онима који '' лебде у облацима '''.
+ Оче, хоће ли нам радости овога живота и наша привезаност за њих сметати да напредујемо као хришћани?
Не, уколико будеш умео да се правилно поставиш према стварима! На пример, своју децу ћеш волети као децу, жену као жену, родитеље као родитеље а пријатеље као пријатеље. Светитеље ћеш пак љубити као светитеље, ангеле као ангеле а Бога као Бога.
Као што је рекао апостол Павле, требало би да свакоме укажемо част и поштовање какви му доликују.
+ Када их подносимо са трпљењем и љубављу, деца бивају добра.
+ Да би се неко замонашио, потребно је да се ослободи сваке сумње. Као што за жену коју волиш кажеш: узећу њу а не неку другу јер без ње не могу да живим, такав је и монашки живот. Ако га желиш 99% и колебаш се за онај један једини проценат, уколико си неодлучан, онда нећеш успети!
Непријатељ је довољно моћан да промени количину, и онда га нећеш желети 99%.
+ Требало је да један студент полаже испит. Читао је до касно у ноћ, али му је остало још неколико страна. Намеравао је да их прочита ујутро. Међутим, ујутро се сетио да је тога дана велики празник и да се у Цркви служи божанствена Литургија. Оставио је читање и отишао на божанствену Литургију. Будући да је то учинио подстакнут истинским благочешћем а не због лењости, Бог је учинио да је на испиту добио она питања која је прочитао.
+ Све је у нашем смирењу које привлачи благодат, а потом она чини све.
+ Много жалим што већини наших младих људи недостаје духовна племенитост. Карактеристична црта духовне племенитости је да све чини искључиво и једино због благочешћа, ради љубави Божије а не ради егоизма, односно имајући за циљ сопствену корист. Данас свако може да се увери да чак и духовни људи користе своје пријатеље искључиво и једино због сопствене користи. Кад постоји самољубље, онда ниједан напор не доноси добро. Тиме се све квари, као што се поквари и омлет када у њега пдне птичја нечистота.
+ Кад неко има шећерну болест и не сме да једе слаткише, мора да престане да залази у посластичарнице!
Пратите своје помисли, јер све исходи од помисли које негујемо.
+ Кад се неко труди да буде уз Бога и да твори Његову вољу, онда је Бог обавезан да му помогне.
+ Један од поклоника упитао је Старца за Крстове који се израђују на теписима и по којима често газимо. Старац му је одговорио:
'' Знајте да тепихе и ћилимове који на себи имају изображење Крстаизрађују непријатељи наше Цркве. Они за свој циљ имају да хришћани ногама газе по часном Крсту и да постепено слаби њихова побожност тако што ће говорити: '' Није то ништа! ''
Када купујете тепих, обратите пажњу да на њему не буде изображен Крст! Реците и трговцима, због чега не купујете такав тепих, како ни они не би купили тепих на којем је изображен Крст. Уколико и они буду опрезни и ако престану да их купују, и израђивачи тепиха ће видети да се они не продају, па ће бити приморани да престану да израђују такве тепихе! ''
+ У многим земљама света, где није било никаквог противљења, ласерским зрацима су већ утиснули неизбрисиви жиг на десну руку или на чело, јер се на тај начин може остварити контрола, о којој пише Апокалипса: Да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг ... (Откр.13;17).
+ Ломе се само горди носеви а не они смирени.
+ Проблем није у томе како да приморамо ђавола да престане да у наш ум сеје помисли, него у томе како да га не слушамо и да не обраћамо пажњу на њих.
+ Када читамо акатист или каноне Богородици, онда се Она радује, јер види несебичну љубав Њених чеда, који јој узносе похвале и служе јој. Сасвим је природно што Она тада изобилно помаже Својим чедима. Када непрестано изговарамо Пресвета Богородице, спаси нас, то је као да је повлачимо за одежду док не услиши нашу прозбу!
+ Исказивати свој духовни свет било ком случајном намернику, то је као да отвараш своју утробу а Прометејев јастреб долеће и изједа ти је.
+ Да би неко ступио у брак мало, треба то да жели пуно.
+ Старац Пајсије неке своје посетиоце, који су се чудили слушајући чудесне догађаје из живота светитеља из синаксарија, нпр.како је свети Симеон Столпник проборавио на једном дрвеном стубу пуних четрдесет година (према томе ми смо осуђени и нама је недостижно спасење), корио их је говорећи: ''Нисте ви то добро прочитали. зато што ми не читамо синаксаре да би изгубили наду и запали у очајање, него да би се узвеселили, оснажили и задобили наду која ће нам помоћи у овом нашем личном полету, васрсењу и преображењу!
Ако је свети Симеон Столпник проживео четрдесет година на дрвеном стубу, а ти суздржавај своју љутњу четрдесет минута, односно чини нешто сходно својој мери! Ако су ови људи оставили своје родитеље, напустили своју браћу, своје пријатеље, школе, светле успехе које би сигурно постигли, напусти и ти оно што те раздваја од Бога! ''
Према томе, Старечник и сва та лепа штива и приче добре су, само када доносе резултате, када постају козлић, одскочна даска, будилници, трубе које позивају на устајање, како би и ми нашли проценте своје одговорности, меру својих могућности, како би и ми нашли оно што можемо да понудимо, да понудимо оно што можемо а не оно што не можемо, али да не оставимо оно што можемо и да то не учинимо. Ово је врло важно и то је оно што се тражи. Дакле, заиста је врло лепо и пријатно говорити о свим овим људима. Али ја исповедајући вам кажем да, сваки пут када читам или слушам или гледам такве људе, проверавам и бичујем себе што не радим ништа по питању задобијања нечег корисног, односно што се не предајем Богу , јер ће се тек онда и Бог мени дати!
Зато што на наш један корак, Бог чини десет, али ми треба да начинимо овај први корак, како би показали своју слободну вољу, како би показали да заиста прижељкујемо и хоћемо да Бог буде владар нашега живота и да Бог није нешто маргинално, него неко ко нам треба у часовима нужде. Него, Бог је суштина, Бог је Онај Који нас привлачи и улепшава наше дане и ноћи, наш целокупан живот!
+ Бог се открива јуначинама!
+ Нама монасима, када изађемо из своје келије и запутимо се у Кареју или неки други манастир, шта може да се деси? Највише да нам неки трн поцепа мантију! Али ви лаици, када излазите из своје куће, треба много пута да се прекрстите. И када се враћате такође много пута, зато што прелазите преко многобројних подводних гребена, разноликих опасности које би, да смо имали духовног вида, видели и разумели како је наш живот једно непрестано чудо: односно, чињеница да се спашавамо кроз све те многе и разнородне проблеме, са којима се човек сусреће и суочава ...
+ Мислим да није лепо да у човековим кретањима и општењима са другим људима постоји презир према истима, притом држећи у рукама велику бројаницу, демонстрацију светости.
+ Не заборавимо да ће се великим назвати они који живе свој живот без славе!
+ Послушање је сахрана воље и уздизање смирења.
+ А наслада беше уздржање, слава незнање а богатство сиромаштво.
+ Чинећи радње (одређене молитве), ако их чиниш у смирености духа, као онај који је недостојан, биће прихваћене од Бога.
Знај да, ако се узнесеш у срцу ништаван је сав твој труд.
+ Људи који пролазе кроз различите потешкоће у својој свакодневници, у браку, на послу, у општењима са људима незгодног карактера, задобијају рај када су стрпљиви ...
+ Тако, један пут беше дошао отац са својим сином. Отац је разговарао са о.Пајсијем, а када је дошао час да оду, о.Пајсије ће дечаку:
'' Сада, кад изађеш кроз капију, нећеш више бити немирко. Сва деца која прођу кроз ову капију смире се, више никада не праве ршум!
Малишан чим то чу снужди се. Питао се, шта ће сада да се догоди?! Нећу више правити неред?! Отац Пајсије, да би га одобровољио, с обзиром на то да је читао његове мисли, рече му:
'' Добро, не велике нереде, само мале. Добро? ''
Малиша пристане задовољно!
Старац је био свима све, само да би их приволео Христу.
+ Старче, шта Бог тражи од нас?
'' Бог од нас тражи намеру, нашу добру вољу коју треба да покажемо својом, макар и малом, али часном духовном борбом и самопознање наше грешности.
Свим осталим дарива Он нас. У духовном животу нису нам потребне снажне руке да бисмо се смирено борили, да бисмо искали милосрђе Божије и да бисмо Му благодарили на свему. Онај ко се препушта рукама Божијим, без икаквог свог плана, поверава себе плану Божијем.
Што се човек више ослања на самога себе, заостаје: не напредује духовно, јер ствара препреке милосђу Божијем.
Да бисмо напредовали, потребно је да имамо потпуно уздање у Бога. ''
+ Треба без икаквог остатка да се препустимо промислу Божијем, вољи Божијој и Бог ће се старати о нама.
Неки монах је једног послеподнева кренуо на врх брда да очита Вечерњу молитву. Идући путем, нашао је некакву белу печурку и заблагодарио је Богу што је пронашао такву реткост. Намеравао је да је убере при повратку и да је поједе за вечеру.
'' Ако ме људи из света упитају да ли једем ' месо ' '', могу да им кажем да га једем сваке јесени!
'' На повратку, нађе само половину печурке – нека животиња ју је вероватно згазила – и рече:
'' Изгледа да толико треба да поједем ''.
Убере је и заблагодари Богу на промислу Његовом, што је нашао половину печурке. Нешто даље, наиђе на још једну половину печурке и таман се саже да је узме и још мало обогати своју вечеру, али, пошто је та половина била згњечена – можда је била отровна – остави је и поново заблагодари Богу што га је сачувао од тровања. Оде у колибу и поједе за вечеру ону половину печурке. Следећег дана, када је изашао из своје колибе, угледа невероватан призор! Свуда наоколо израсле су прелепе печурке и он заблагодари Богу.
Видите ли, он је благодарио Богу и за целу и за половину печурке, и за добру и за покварену половину и за једну и за много печурака. Заблагодарио је за све.
+ Старче, до које мере Бог помаже у духовној борби?
'' Све до оне мере до које ми помажемо Богу да нам помогне. Када иштете нешто од Бога и дуго времена не добијате помоћ Његову, треба да знате да мора да постоји гордост. Ако имамо страсти, на пример, прождрљивост, брбљивост, злобивост, завист итд, а уз то имамо још и гордост, Бог не помаже, јер спречавамо благодат Божију. А и самом склоношћу према гордости, спречавамо Бога да нам помогне, па макар се борили и молили можда и више него што је потребно. Немогуће је да Бог не помогне, ако не постоји бојазан да ће човек то да припише себи. Чим нестане склоност према гордости и човек успостави душевно здравље, ослободиће га Бог одмах од страсти која га мучи и наградиће га због напорне борбе. Зато, да бисмо добили помоћ, треба да помогнемо Богу и смирено да кажемо: '' Тако сам бекористан, Боже мој, молим Те, опрости ми и помози ми. '' Тада Бог помаже јер душа заслужује помоћ, зато што се препустила Његовим рукама добре и смирене воље. ''
+ У духовном животу чини се да је све наопако. Ако задржаваш за себе ружно, осећаш се лепо. Ако то предајеш другом, осећаш се ружно. Ако ти прихваташ неправду, а оправдаваш ближњега свога, примаш у своје срце многонапаћеног Христа. Тада Христос борави у теби и испуњава те миром и сладошћу. Хајде, чеда моја, окушајте живот у таквој радости! Познаћете духовну радост, а не световну. Као да је свакога дана Васкрсење.
+ Нема веће радости од оне коју осећате када прихватите неправду. Камо среће да су сви људи према мени неправедни! Најискреније вам кажем, најблаженију духовну радост осетио сам када су ми наносили неправду. Знате ли колико се радујем, када ми неко каже да сам заблудео? Слава Теби Боже, кажем, од тога ћу имати награду. Међутим, када ме називају светитељем, западам у дугове. Не постоји ништа блаженије од неправде!
+ Због тога кажем да за духовног човека не постоје невоље. Када се увећа љубав и срце се запали богочежњом, у њему више нема места за муке. Велика љубав према Христу побеђује сваки бол и све муке којима су узрок људи.
+ Старче, зашто је крив неко ако не разуме колико је зло оправдавање?
'' Зашто је крив? Зато што је крив! Када неко непрестано оправдава самога себе и мисли да га други не схватају, да су сви неправедни и да је само он тај који трпи, да је он жртва. А шта је често најчудније? Иако је сам био неправедан и крив, каже: '' Ја бих прихватио неправду, али не желим да онај други испадне крив ''. Значи, тражи за себе оправдање, на изглед из ... љубави, како би пробудио савест у оном другом, за којег мисли да му је нанео неправду, па да не би бацио кривицу на њега! Или, почиње да даје гомилу објашњења, да не би онај други случајно нешто погрешно разумео, па да не ... испадне крив! Видите ли како ђаво танано води игру? '''
+ Али старче, ако неко извуче погрешан закључак из неког мог поступка, треба ли да му објасним шта ме је навело да тако поступим?
Ако имаш духовне снаге, а то значи, довољно смирености, прихватићеш да си скривила и нећеш ништа рећи. Пусти Бога да те оправда. Ако ти ништа не кажеш, рећи ће касније Бог.
Видиш, Јосиф (види 1 Мој.37,20 и даље), када су га браћа продала, није рекао: '' Ја сам њихов брат, а не роб, отац ме је волелео највише од све деце. '' Ништа није рекао, а касније је проговорио Бог и начинио га краљем (види 1 Мој. 41,41). Мислиш ли да Бог то не зна? И ако Бог за твоје добро покаже истину, добро је. Али, ако је не покаже, опет ће бити за твоје добро.
Када ти неко нанесе неправду мораш да мислиш да то не чини из зле намере, већ зато што је тако видео чињенице. А онда, ако није имао зле намере, Бог ће му открити, разумеће да ти је нанео неправду и покајаће се.
Само ако постоји зла намера, онда му Бог не открива, јер Бог се чује само на таласној дужини смирење – љубав.
+ Оправдавање не доноси олакшање души, а објашњење доноси олакшање и мир.
+ Трпљење није подношење другог. Када кажем да подносим другог, то је као да кажем: '' Други ништа не ваља, ја сам добар, и подносим га. ''
Стварно трпљење је када ја осећам да подносим стање у коме се налази и боли ме колико и њега. У томе има много смирења и љубави и тада на мене силази благодат Божија и онај други добија помоћ. Ако видим, да претпоставимо, неког хромог, или глувог, или наркомана, треба да помислим: '' Када би ми то моје духовно стање дозволило, молио бих Бога да га исцели. '' Јер Христос је рекао: '' Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити. '' (види Јн.14,12).
Из тога се рађа бол, љубав према другоме. Али, ако кажем: '' Ех, шта му ја могу што је богаљ, поседећу мало са њим, па ћу за то добити награду .'' То значи да подносимо другог и проналазим себи оправдање јер мислим да сам испунио своју дужност.
+ Да ли увек помаже да преузмеш сву кривицу на себе?
Да. Ако је понесеш, много помаже. За све баци кривицу на себе. Преузми и кривицу другог, баци је на себе и моли Христа да ти подари снаге да је понесеш. А када примиш на себе веће бреме него што је твоја грешка, или чак уопште ниси погрешила, а верујеш да на неки начин ипак јеси, тада нећеш никада бити оптерећена бременом кривице, нећеш бити горда и имаћеш све богатство благодати Божије. Треба, међутим, да пазиш да видиш можеш ли да понесеш веће бреме. Зато што, ако не можеш, добићеш хернију, или дископатију ...
+ А то што неко, телесно снажан, из љубави понесе две вреће цемента на леђима, како би олакшао нејаком, ко није у стању да носи ту тежину, нема толику вредност, колику има ако неко понесе тешко бреме греха другог човека, ако га прихвати као своје, и нека изгледа другима да је он згрешио.
То је велика врлина, велико смирење.
