Сабираш ли благо земно гоњен на то страшћу тамном. Смрт ће доћи изненадно и викнути: хајде за мном! Таман рекох души својој: Весели се, пиј и једи, Али дуну ветар смрти и у срцу крв ми следи. Таман сабрах пријатеље да би радост била већа, док ме такну рука смрти и угасну моја свећа. Пријатељи, не лудујте, не ходите мојим трагом, но журите за небеским непролазним вечним благом! То је благо што Бог даје, то је благо што Бог чува, томе благу ветар смрти не прилази, и не дува. Пријатељу, горе срца, где су вечна блага многа! Богатите сами себе Благом царства Христовога! |