Авва Антоније
Бејаше некакав човек који је у пустињи ловио дивље звери па угледа авву Антонија како се шали са браћом и саблазни се. Хотећи да му покаже како ту и тамо треба бити снисходљив према браћи, старац му каже: Стави стрелу у свој лук и затегни га. Овај учини тако. Вели му затим: Затегни га још. Овај га затегне. А старац му опет вели: Још га затегни. Одговори му ловац: Ако га затегнем преко мере, лук ће се сломити. Старац му вели: Тако је и са делом Божијим; ако преко мере затегнемо у својим захтевима од браће, они ће брзо бити скрхани. Потребно је, дакле, да ту и тамо будемо снисходљиви према браћи. Чувши то, ловац се одушеви тим речима и оде стекавши велику корист од старца. А браћа, пошто се укрепише, пођу ка својим пребивалиштима.
Авва Антоније
Од ближњега нам зависе живот и смрт. Јер ако смо стекли брата, стекли смо Бога, а ако смо саблазнили брата, Христу смо згрешили.
Авва Антоније
Посете једном приликом старци авву Антонија, а заједно са њима беше и авва Јосиф. А старац, желећи да их искуша, изговори једну изреку из Светога писма те стане да их испитује, почевши од најмлађега, шта значи та изрека. И сваки је одговарао по својим моћима. А старац је свакоме говорио: Ниси погодио. После свих речи авви Јосифу: Шта ти мислиш да значи ова изрека? Овај одговори: Не знам. Вели им, дакле, авва Антоније: Заиста, авва Јосиф је пронашао пут, јер рече: Не знам.
Авва Антоније
Добије једном приликом авва Антоније писмо од цара Константина којим га овај позиваше да дође у Константинопољ. И он размишљаше шта да чини. Па рече авви Павлу, свом ученику: Треба ли да идем? А овај му одговори: Ако одеш, зваћеш се Антоније; а ако не одеш, зваћеш се авва Антоније.
Авва Агатон
Никада нисам заспао имајући нешто против некога, нити сам оставио некога да заспи имајући нешто против мене, ако је то било у мојој моћи.
Авва Агатон
Авва Агатон је путовао са својим ученицима. И један од њих, нашавши на путу малено зрно зеленог грашка, упита старца: Оче, допушташ ли да га узмем. Старац га, чудећи се, погледа и рече: Јеси ли га ти тамо ставио? Брат одговори: Не. А старац му рече: Како, дакле, хоћеш да узмеш оно што ниси оставио?
Авва Агатон
Изађе једном авва Агатон у град како би продао нешто судова, и нађе крај пута једног богаља. Рече му богаљ:
- Куда идеш?
Одговори му авва Агатон:
- У град да продам судове.
Рече му овај:
- Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо.
Старац га упрти и пренесе у град. Овај му вели:
- Положи ме тамо где продајеш судове.
Он тако и учини. А када је продао један суд, упита га богаљ:
- За колико си га продао?
Он одговори:
- За толико.
Овај му рече:
- Купи ми погачу.
Старац му купи. А затим прода други суд. А овај га пита:
- А ово за колико?
Он одговори:
- За толико.
Овај му рече:
- Купи ми ово.
И старац купи. А када је продао све судове и хтео да пође, вели му богаљ:
-Одлазиш?Он одговори:
- Да.
Овај му рече:
- Буди љубазан према мени и пренеси ме тамо где си ме нашао.
Старац га упрти и понесе до његовопг места. А овај му вели:
- Благословен си, Агатоне, од Господа и на небу и на земљи.
А он, подигавши очи не виде никога, јер оно беше анђео Господњи који беше дошао да би га искушао.
Авва Амон
Причало се за авву Амона како је убио једну гују. Наиме, када једном пође у пустињу да захвати воде из баре и угледа змију, он јој погледа у лице и рече:
- Господе, или ја или она морамо умрети.
И змија одмах крепа, силом Божијом.
Авва Амон
Говорио је авва Амон:
- Четрнаест година сам провео у Скиту, молећи се Богу дању и ноћу да ми подари снагу да победим јарост.
Авва Амон
О томе авви Амону је пророковао авва Антоније, говорећи:
- Напредоваћеш у страху Божијем.
И изведе га изван келије, покаже му један камен и каже:
- Грди овај камен и удари га.
И овај учини тако. А авва Антоније га упита:
- Је ли камен ишта прозборио?
Овај одговори:
- Не.
А авва Антоније му рече:
- И ти ћеш доспети до те мере.
Што се и збило. Јер авва Амон беше толико напредовао, да од мноштва доброте није знао за злобу. И тако кад је постао епископ, доведу му девицу која беше затруднела, и кажу му:
- Тај и тај је то учинио; подај им епитимију.
А он, међутим, пошто осени крсним знаком њен стомак, заповеди да јој дају шест пари плахти, рекавши:
- Да не би случајно, када пође да роди, умрла или она или дете, па нема у чему да се погребе.
А они, који су дошли да је оптуже, кажу му:
- Зашто си то учинио? Подај им епитимију.
Он им, пак, каже:
- Видите ли, браћо, близу је смрти; и шта ја могу да учиним?
И он је отпусти. И не усуди се старац никога да осуди.
Авва Амон
Дође једном приликом авва Амон на једно место да једе, а тамо се налазио један који беше на лошем гласу. И догоди се да наиђе једна жена и уђе у келију брата који беше на лошем гласу. А када то сазнају житељи тога места, узнемире се и сакупе како би га изагнали из келије. И знајући да је епископ Амон у томе месту, они дођу да га замоле да пође са њима. Онај брат, пак, сазнавшиу за то, узме жену и сакрије је у једну велику бачву. А када гомила дође, авва Амон, видевши шта се збило, Бога ради прикрије целу ствар. Наиме, ушавши унутра он седне на бачву и заповеди да се претражи келија. Пошто су је, дакле претражили и нису нашли жену, авва Амон рече: Чему све то? Нека вам Бог опрости. И помоливши се, заповеди да сви изађу. И држећи братову руку, он му рече: Пази на себе, брате. И рекавши то, отиде.
Авва Ахил
Дођу једном авви Ахилу у посету три старца, а један од њих беше на лошем гласу. И рече му један од стараца:
- Авво, направи ми једну мрежу.
А он одговори:
- Нећу је направити.
А други рече.
- Учини ми по вољи, да бисмо те помињали у манастиру.
А он одговори:
- Немам времена.
Рече му трећи, који је био на злу гласу:
- Мени начини једну мрежу, да имам нешто из твојих руку, авво.
А старац му одмах одговори:
- Начинићу ти је.
А двојица стараца га насамо упиташе:
- Како то, ми смо те молили и ниси хтео да нам начиниш, а њему си рекао:”Начинићу ти је”.
Старац им одговори:
- Вама сам рекао: “нећу вам направити”, и нисте се ожалостили, јер нисам имао времена; али ако не учиним и њему, рећи ће себи: “Старац није хтео да ми учини јер је чуо за мој грех”, и тако одмах сечемо уже. Разгалио сам његову душу, како се не би тај човек утопио од жалости.
Авва Ахил
Посети један ос стараца авву Ахила и виде како он пљује крв из својих уста. И упита га:
- Шта је то оче?
А старац одговори:
- То је реч за једнога брата који ме је ожалостио, а ја сам се борио да му је не изговорим и молио сам Бога да се она одузме од мене; и реч постаде као крв у мојим устима и ја сам је испљунуо и успокојио се и заборавио жалост.
Авва Амун Нитријски
Авва Амун Нитријски посетио авву Антонија и каже му:
- Ја улажем више труда од тебе; како се, дакле твоје име више прославило пред људима од мојега?
Вели му авва Антоније:
- Јер ја више љубим Бога него ти.
Авва Аврам
Причали за некога старца како је провео педесет година нње једући хлеба и не пијући лако вина. И говорио је:
- Усмртио сам блуд и среброљубље и таштину.
А када је авва Аврам чуо да је овај то рекао, дође ка њему и вели му:
- Јеси ли ти рекао те речи?
Овај одговори.
- Да.
И вели му авва Аврам:
- Ево, улазиш у своју келију и затичеш у својој асури жену; можеш ли да замислиш да није жена?
Овај одговори:
- Не; али ћу се борити против помисли да је дотакнем.
Рече му, дакле, авва Аврам:
- Ето, ниси усмртио страст, већ она живи; али је само спутана. И опет, док ходаш, угледаш камење и шкољке, а између њих злато; може ли твој ум да посматра злато као камење и шкољке?
Овај одговори:
- Не; али ћу се борити против помисли да га узмем.
А старац рече:
- Ето живи, али је спутана.
Вели опет авва Аврам:
- Ево, чуо си о двојици браће, како те један љуби, а други те мрзи и говори против тебе; ако дођу ка теби, хоћеш ли се према њима односити на исти начин?
Овај одговори:
- Не; али ћу се борити против помисли, како бих чинио добро ономе који ме мрзи исто као и ономе који ме воли.
Рече авва Аврам:
- Дакле, страсти живе, само што су спутане од стране светитеља.
Авва Алоније
Рекао је Авва Алоније:
- Ако човек не каже у срцу своме: “У свету смо само ја и Бог”, неће имати спокоја.
Авва Алоније
Рекао је још:
- Да нисам уништио све, не бих могао себе изградити.
Авва Алоније
Рекао је још:
- Ако жели, човек од јутра до мрака може доспети до божанске мере.
Авва Алоније
Упитао је једном авва Агатон авву Алонија, говорећи:
- Како бих могао да уздржим свој језик, да не говори лажи?
Одговори му авва Алоније:
- Ако не лажеш, учинићеш многе грехе.
А овај упита:
- Како?
Старац му рече:
- На пример, два човека изврше пред тобом убиство, а један од њих побегне у твоју келију. И гле, управитељ га тражи и пита те: “Је ли се пред тобом збило убиство”? Ако не слажеш, предаћеш човека у смрт. Радије га остави пред Богом без окова; јер Он све зна.*
Авва Апфије
Причали су како је епископ Оксиринха, по имену Апфије, када је био монах проводио врло тежак живот. А када је постао епископ, хтео је да води исти тежак живот и у свету, али му то није успевало. И он паде ничице пред Богом говорећи:
- Није ли можда, због тога што сам епископ, благодат одступила од мене?
И открије му се:
- Не; али тада си био у пустињи, и пошто не беше људи, Бог је помагао; сада си у свету и помажу ти људи.
Авва Арсеније
Једном је блажени Теофило архиепископ с некаквим старешином дошао авви Арсенију и затражио од њега поуку. Старац, пошто је мало поћутао, рече:
- Да ли ћете испунити што вам кажем?
Они обећају да ће испунити.
Тада старац рече:
- Ако негде чујете о Арсенију, не идите к њему.
Авва Арсеније
Други пут архиепископ, желећи да дође старцу, послао је испред да сазна да ли ће му старац отворити врата? Старац му овако одговори:
- Ако дођеш, отворићу ти врата; али ако теби отворим, свима ћу да отворим – и тада већ нећу остати овде.
Архиепископ, чувши то, рече;
- Ако га ја својим доласком отерам, онда је боље да не идем светоме.
Авва Висарион
Једнога брата, који беше пао у грех, свештеник изагна из цркве. А авва Висарион устане и изађе заједно са њим, рекавши: И ја сам грешан.
Авва Висарион
Један монах који је живео са другом браћом, упита авву Висариона:
- Шта да радим?
Старац му вели:
- Ћути и немој да се одмераваш са другима.
Авва Венијамин
Кад је умирао, авва Венијамин је рекао својој деци:
- Да бисте се спасли, ово чините: “Радујте се, свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте”.(1 Сол 5,16 и даље)
Авва Геласије
Причали су како је авва Геласије имао књигу повезану у кожу, вредности осамнаест дуката; имао је наиме, преписан цео Стари и Нови Завет. А налазила се она у цркви, како би сваки од браће, ако је хтео, могао да је чита. А један страни брат дође да посети старца, и како је угледа он је пожели за себе, те укравши је, утекне. А старац, иако је то приметио, не даде се за њим у потеру како би га ухватио. А онај, дакле, пође у град и намери да књигу прода, па нашавши некога ко хтеде да је купи, затражи цену од шеснаест дуката.
А купац му вели:
- Дај ми, најпре, да је прегледам, па ћу ти онда дати паре.
Овај му да књигу, а купац, узевши је, понесе је авви Геласију да је прегледа, рекавши му цену коју је тражио њен продавац. А старац му рече:
- Купи је, јер је добра и вреди толико колико си рекао.
И вративши се, човек исприча продавцу другачије, а не онако како је старац рекао:
- Ево, показао сам је авви Геласију, а он ми рече да је то много и да књига не вреди колико си тражио.
А овај, чувши то, упита:
- Старац ти ништа више није рекао?
Он одговори:
- Не.
Тада овај рече:
- Не желим да је продам.
И ганут, он дође пред старца, чинећи поклоне и молећи га да узме књигу назад. Али старац не хтеде да је прими. Тада му брат рече:
- Ако је не узмеш, ја нећу имати спокоја.
А старац му вели:
- Ако не будеш имао спокоја, онда ћу је узети.
И брат остане тамо до своје кончине, имајући велике духовне користи од оваквог старчевог поступка.
Авва Данило
Када варвари у своме походу дођу све до Скита, сви оци се разбеже. А авва Данило каже:
- Ако се Бог не стара о мени, зашто да живим?
И он прође између варвара а они га не примете. Тада он рече у себи:
- Видиш, Бог се постарао за тебе и ниси умро. Учини, дакле, и ти оно што је људско па отиди као и оци.
Авва Диадох
Авва Диадох је говорио:
- Као што у бањи често отварање врата брзо испушта топлоту напоље, тако и душа, ако жели често да говори, чак и ако говори добро, губи сопствену топлоту кроз двери језика. Добро је благовремено ћутање; оно није ништа друго до мати најмудријих мисли.
Авва Евпрепије
Исти он је, када су му једном приликом разбојници пљачкали ствари, помогао да их понесу. А пошто су покупили све што беше унутра, оставе они његов штап; а авва Евпрепије чим га угледа ожалости се, па узевши штап потрчи како би им га предао. И пошто они не хтедоше да га узму, плашећи се да се нешто не догоди, старац сретне неке који су пролазили истим путем те их замоли да им они дају његов штап.
Авва Евпрепије
У почетку свога монашкога пута авва Евпрепије посети једнога старца, па му каже: Авво, поучи ме како да се спасем. А овај му рече: Ако хоћеш да се спасеш, када дођеш коме у посету, немој пожурити да говориш пре него што те он упита. А он, задивљен тим речима, направи поклон пред старцем, говорећи: Заиста, много књига сам прочитао, али такав наук нисам научио. И отиде веома задовољан.
Авва Евпрепије
Исти он је, када су му једном приликом разбојници пљачкали ствари, помогао да их понесу. А пошто су покупили све што беше унутра, оставе они његов штап; а авва Евпрепије чим га угледа ожалости се, па узевши штап потрчи како би им га предао. И пошто они не хтедоше да га узму, плашећи се да се нешто не догоди, старац сретне неке који су пролазили истим путем те их замоли да им они дају његов штап.
Авва Евагрије
- Уклони искушења и нико се неће спасти.
Авва Зенон
Причали су за авву Зенона како од почетка није хтео ништа ни од кога да узме. И отуда су, они који су му нешто доносили, одлазили ожалошћени, јер није хтео да узме. А други су долазили ка њему, желећи да од њега, као од великог старца, нешто добију, а он ништа немаше да им да; те су и они одлазили ожалошћени. А старац каже: шта да чиним, када су жалосни и они који доносе, а и они који желе да приме? Најбоље ће бити ово: ако неко донесе, узећу, па ћу дати ономе ко затражи. И чинећи тако нашао је спокоја и све задовољио.
Авва Зенон
Једном је исти авва Зенон, путујући Палестином и уморивши се, сео покрај повртњака да нешто поједе, а помисао му каже:
- Узми један краставац и поједи, шта он вреди?
А он одговори својим помислима:
- Крадљивци иду у пакао. Искушај дакле, себе још овде, да ли си у стању да трпиш у паклу.
Он, дакле, устане и престоји пет дана на припеци, па пошто изгори од сунца, рече:
- Не могу да поднесем муке.
Па рече својим помислима:
- Ако не можеш, немопј да крадеш и да једеш.
Авва Зенон
Рекао је авва Зенон:
- Онај ко жели да му Бог брзо услиши молитве, када устане и пружи своје руке ка Богу, треба пре свега и пре него за своју душу, да се помоли за своје непријатеље; и када тако буде чинио, у свему што буде искао, Бог ће га услишити.
Авва Захарије
Рекао је авва Макарије авви Захарију:
- Реци ми шта треба да чини један монах.
Овај му вели:
- Зар мене питаш. Оче.
А авва макарије рече:
- Имам поверење у тебе, чедо Захарије. Јер постоји онај који ме потиче да те питам.
Вели му Захарије:
- По мени, оче, монах је онај који себе у свему обуздава.
Авва Захарије
Дође једном авва Мојсије да захвати воде, и наиђе на авву Захарија како се моли у чатрњи, а Дух Божији почива на њему.
Авва Исаија
Рекао је авва Исаија:
- Ништа толико не користи почетнику као грдња. Јер почетник који бива грђен и истрпи, исти је као дрво које се залива сваког дана.
Авва Исаија
И још је говорио:
- Ако Бог хоће да се смилује души, она не подноси и не трпи, већ чини оно што јој је по вољи; допушта јој да запати све што не жели, да би га на такав начин потражила.
Авва Исаија
Авву Исаију су питали:
- Шта је среброљубље?
А он одговори:
- Да не верујеш у Бога, да ће се он старати о теби, и да немаш поверења у Његова обећања.
Авва Исаија
Питали су га такође:
- Шта је брбљивост?
А он одговори:
- Непознавање славе Божије и завист према ближњему.
Авва Илија:
Рекао је авва Илија, служитељ:
- Каква је важност греха тамо где има покајања/ И шта вреди љубав тамо где постоји гордост?