Lavra Svetoga Save je jedan od najstarijih i najznačajnijih manastira pravoslavne Crkve. Ovaj manastir je imao veoma važnu ulogu u razvoju monaštva, pobožnosti i teologije i odbrani pravoslavne vere od jeresi. Sveti Sava Osvećeni je postao monah u osmoj godini života u svojoj otadžbini Kapadokiji u Maloj Aziji. U uzrastu od osamnaest godina dolazi u Svetu Zemlju, gde postaje poslušnik svetog Jevtimija Velikog. Godine 478, on dolazi na mesto današnje Lavre po jednom otkrivenju angela Gospodnjeg, i tu počinje organizovanje monaškog opštežića. Pošto prva mala crkva, nazvana Teoktistos („od Boga sačinjen“), koja je bila posvećena svetom Nikolaju, nije bila dovoljna za potrebe bratstva, sveti Sava podiže veliku crkvu, današnji katolikon manastira, posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice. Ovaj saborni hram Lavre je osvećen 502. godine.
Pored velike Lavre, sveti Sava je osnovao i mnoge druge manastire i kinovije. Najznačajnije od njih su kinovija Kastelija, kinovija Dokimos („poslušnik“), Gadara, Nikopoleos, Spileon, Sholarija i Nova Lavra. Kaže se da su sveti Sava i sveti Teodosije sve svoje monahe priveli Carstvu Nebeskom.
Sveti Sava Osvećeni je po svojoj svetosti postao poznat u čitavom svetu. Upokojio se 532. godine, i samo nekoliko godina kasnije otkrivene su njegove netljene mošti. U vreme krstaša one su bile odnesene na Zapad i tu su bile sve do 1964, kada se sveti Sava u jednoj viziji javio Latinima i naredio im da vrate njegove svete mošti u Lavru, što će se dogoditi u oktobru 1965. godine.
Žitije svetoga Save govori kako je on često imao susrete i viđenje anđela. Jedan anđeo mu je otkrio da treba da dođe na mesto gde je podignuta Lavra i tu da se podvizava. Drugi anđeo Gospodnji mu je objavio vreme smrti svetog Antima Zatvornika, kao i upokojenje monaha Jakova. Jedan anđeo je pratio svetitelja prilikom njegove posete caru Anastasiju u Konstantinopolju 502. godine, te je i sam car video ovog anđela.
Sveti Sava je živeo uzvišenim asketskim životom, kao sami anđeli, i svojom askezom je dostigao punoću vrline. Stekavši ljubav prema Bogu i bližnjima, dostigao je visinu blagočešća i smirenja. Sveti Sava Osvećeni je ustanovio uzvišeni monaški podvig, koji je on nasledio od svetog Jevtimija Velikog, a tako je živeo i sveti Stefan Čudotvorac. Svetu Četrdesetnicu je provodio u suhojedeniju, uzimajući samo malo hleba i vode, a vreme Časnog posta je provodio u pustinji između Lavre i Mrtvog mora. Po upokojenju svetog Save, pa sve do razorenja Svete Zemlje od strane Persijanaca 614. godine, a potom i od Arabljana 638, u Judejskoj pustinji i u Lavri svetoga Save je cvetalo monaštvo. U Lavri svetog Save je tada živelo oko pet hiljada monaha, dok ih je ukupno petanest hiljada živelo u oblastima oko Mrtvog mora i Vitlejema, između Jerihona i Ermona, nastanjujući oko sedamdeset manastira i kinovija. U to vreme je kao obični monah savait živeo i sveti Ksenofont, koji je bio carskog porekla, sa svoja dva sina – svetim Arkadijem i svetim Jovanom.
Posle svetog Save, Lavra je najpoznatija po svetom Jovanu Damaskinu, koji je živeo sredinom osmog veka, budući u to vreme najveći teolog, filosof i himnograf čitave hrišćanske carevine. Lavra je takođe poznata po svetom Mihailu Singelosu i dvojici ikonopoštovalaca, svetom Teofanu i Teodoru. Njih trojicu je sveti Teodor Stolpnik pozvao u Konstantinopolj da brane Pravoslavlje od ikonoboračke jeresi.
Sveti Teodor Savait je takođe jedan od velikih svetitelja Lavre, koji je 836. godine posvećen za episkopa u gradu Edesi u Siriji. Svojom vrlinom i svetošću, on je bagdadskog kalifa Al-Muavija preveo u Hrišćanstvo. Ovaj kalif će svoju veru u Hrista posvedočiti svojim mučeništvom.
Sveti Mihailo, srodnik svetog Teodora Edeskog, nekoliko godina kasnije će takođe postati mučenik.
Mnogi poznati i nepoznati Savaiti postradali su mučenički u vreme Persijanaca 614. godine, dok su drugi takođe stradali u vreme arapskog razbojništva i pustošenja 796. godine. Manastir je četrnaest puta u svojoj istoriji doživeo razne neprijateljske napade. Ruski iguman Danilo, prilikom svoje posete Svetoj Zemlji 1106–1107. godine, piše da se u Lavri molio pred moštima petorice velkih svetitelja i da se u manastiru na sve strane osećao blagouhani miris: svetog Jovana Damaskina, Jovana Isihaste, Teodora Edeskog, prepodobnomučenika Mihaila i svetoga Afrodisija. Savaiti su poznati po tome što su uvek bili branitelji vere, ne samo u Svetoj Zemlji nego i izvan nje. Sveti Sava Osvećeni je, zajedno sa svetim Teodosijem, imao presudnu ulogu u organizovanju monaha Judeje protiv monofizitske jeresi 516. godine. Kasniji Savaiti su imali značajnu ulogu u razobličenju origenizma i monotelita. Savaiti su takođe učestvovali u odbrani sveštenih ikona i prvi su ustali u borbi protiv jeresi Filiokve, koju su Franci pod uticajem papizma 809. godine doneli u Jerusalim.
Za pravoslavnu Crkvu veoma je značajan Tipik svetog Save Osvećenog, kojim su ustrojena bogosluženja i poredak u pravoslavnoj Crkvi. Tipik svetog Save je držan veoma dugo posle njegove smrti. Njega su se pridržavali i mnogi drugi veliki oci – sv. Hariton, Jevtimije Veliki, Teoktist, Sofronije i Jovan Damaskin. Iz Lavre svetog Save ovaj tipik se proširio do Konstantinopolja i Svete Gore, a imao je velikog uticaja i na život studitskih manastira u Carigradu. Posebna karakteristika savaitskog tipika je da se svake nedelje vrši svenoćno bdenije; da su 150 Davidovih Psalama podeljeni u dvadeset katizmi. Kao prepoznatljivost ovog savaitskog tipika su i: Malo večernje, bdenije, litija, blagoslov hleba i vina, blagoslov grožđa koje se svake godine vrši na Preobraženje.
U Rusiji je najpre dominirao Tipik svete Sofije tzv. Konstantinopoljski tipik, ali je kasnije preko Kijeva veliki uticaj izvršio Savaitski tipik koji je štampan 1682. godine. Od njega potiče tradicija blagosiljanja koljiva.
Posle krstaša i vladavine mameluka i Turaka u Svetoj Zemlji, Lavra više nije doživela „zlatna vremena“, ali je uvek bila najznačajniji manastir u pustinji. U Lavri su živeli svi monasi jerusalimske Patrijaršije da bi se učili monaškom životu. To pravilo je ustanovio jerusalimski patrijarh Dositej. Postoji predanje da se, prilikom izgradnje Lavre, svetom Savi javila Presveta Bogorodica i obećala mu da će svi monasi koji na ovom teškom mestu žive i budu ispunjavali svoje monaške podvige, zadobiti spasenje i da će Lavra postojati sve do Drugog dolaska Gospodnjeg. I zaista, evo Lavra, uprkos mnogobrojnim napadima i stradanjima, do danas nije razorena.
Interesantno je pomenuti da se Lavra svetog Save nalazi u Josafatovoj dolini, na potoku Kedronu. Ova dolina je produženje onoga mesta do Maslinske gore na kome će, po Otkrivenju, biti postavljen tron Sudije prilkom Drugog dolaska Hristovog.
U pećinama nad kojima je podignuta Lavra, neprestano teče sveta voda. Ovu vodu je Sam Hristos darovao na čudesan način, pošto se sveti Sava molio da monasi iz Lavre ne moraju ići nekoliko kilometara severno kako bi zahvatili vodu. Jedino u Lavri postoje izvori vode, dok je čitava okolina manastira bezvodna i ovu vodu koriste kako monasi savaiti, tako i poklonici.
U manastiru svetog Save Osvećenog vrlo često kod monaha koji se upokoje, mošti ne budu ukočene, već im telo posle smrti, po blagodati ostaje pokretljivo. U manastiru svetog Save primetno je i jedno drugo čudo: po upokojenju, od tela monaha savaita ne oseća se nikakav neprijatan zadah, iako se oni najčešće sahranjuju u kamene grobove, gde uopšte nema zemlje. Posle izvesnog vremena, njihovi grobovi se otvaraju i kosti upokojenih monaha se sabiraju u kosturnicu, kako bi se napravilo mesto za novoprestavljene monahe.
Sveti Sava je činio i čini mnoga čuda. Isceljivao je ljude od raka, ali je pomogao i mnogim bezdetnim roditeljima. U ranija vremena u Lavri je postojala jedna palma, čiji je plod lečio neplodnost ljudi. Ova palma se osušila malo pre povratka moštiju svetog Save u manastir 1965. godine. Posle toga je poklonicima kao blagoslov darivan po jedan osušeni komadić stabla ove palme. Posle nekoliko godina, iz korena ove palme je ponovo počela da niče nova mladica, čiji listovi takođe imaju isto celebno dejstvo. Od njih se priprema čaj po određenom receptu i daje se bezdetnim roditeljima, koji uz post, molitvu i pokajanje, najčešće dobijaju decu.
Sveti Sava i danas čini mnogobrojna čudesa u Lavri. Predanje kaže da je, u vreme upokojenja svetog Save Osvećenog u Jerusalimu, bila opljačkana prodavnica jednog blagočestivog hrišćanina. Ovaj se molio svetom velikomučeniku Teodoru da mu pomogne, ali nije imao nikakvog odgovora. Posle pet dana mu se javio sveti Teodor i pokazao mu gde se nalaze ukradene stvari, rekavši mu da nije ranije mogao doći, zato što su svi sveti na nebesima dočekivali dušu svetog Save Osvećenog.
Posle povratka moštiju svetog Save u Lavru 1965. godine, monasi su poskidali sa moštiju latinske svešteničke odežde u koje je telo svetog Save bilo obučeno na Zapadu. Prilikom presvlačenja, mošti svetog Save su se same od sebe uspravile, da bi ga sveštenomonasi mogli lakše obući u pravoslavne odežde.
Monaški život u manastiru svetog Save je veoma strog. Manastir živi po vizantijskom vremenu, što znači da se dvanaest sati dana uvek poklapa sa zalaskom sunca. Bogosluženja počinju sat ili dva posle ponoći, traju šest do sedam sati svaki dan, a u Velikom postu ona traju i do deset sati. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika, kada se postavljaju dve trpeze. Za vreme Velikog posta, unutar nedelje se jede samo hrana na vodi. Sveti Sava je ustanovio tipik da monasi nemaju veliki izbor hrane u Lavri, pa zbog toga u Lavri ima samo nekoliko ukrasnih biljaka, malo maslina i limuna. Kao mlad monah, sveti Sava se borio sa pomišlju da ubere jednu jabuku u vreme kada nije bio blagoslov za jelo. Pošto je pobedio ovo iskušenje, sveti Sava je uzeo sebi za pravilo da do kraja života ne jede jabuke. Iz poštovanja prema svetom Savi, ni današnji monasi savaiti u Lavri ne jedu jabuke.
U pustinji oko Lavre su visoke temperature od 45 do 50 stepeni, a kiša vrlo retko pada, možda tri ili četiri puta godišnje. U vreme kada pada kiša, monasi sakupljaju kišnicu i kasnije je koriste za razne potrebe manastira. U Lavri je snabdevanje vodom zaista u rukama Božjim. U manastiru se ne koristi električna struja, osim u slučaju nekih popravki i građevinskih radova. Iz okolne pustinje u Lavru dolaze mnoge zmije i škorpije, ali do sada nije zebeležen nijedan slučaj da su učinile zlo nekome od monaha.
Molitvama svetog Save Osvećenog i svih svetih Savaita, neka nas Gospod pomiluje i spase. Amin.
Pored velike Lavre, sveti Sava je osnovao i mnoge druge manastire i kinovije. Najznačajnije od njih su kinovija Kastelija, kinovija Dokimos („poslušnik“), Gadara, Nikopoleos, Spileon, Sholarija i Nova Lavra. Kaže se da su sveti Sava i sveti Teodosije sve svoje monahe priveli Carstvu Nebeskom.
Sveti Sava Osvećeni je po svojoj svetosti postao poznat u čitavom svetu. Upokojio se 532. godine, i samo nekoliko godina kasnije otkrivene su njegove netljene mošti. U vreme krstaša one su bile odnesene na Zapad i tu su bile sve do 1964, kada se sveti Sava u jednoj viziji javio Latinima i naredio im da vrate njegove svete mošti u Lavru, što će se dogoditi u oktobru 1965. godine.
Žitije svetoga Save govori kako je on često imao susrete i viđenje anđela. Jedan anđeo mu je otkrio da treba da dođe na mesto gde je podignuta Lavra i tu da se podvizava. Drugi anđeo Gospodnji mu je objavio vreme smrti svetog Antima Zatvornika, kao i upokojenje monaha Jakova. Jedan anđeo je pratio svetitelja prilikom njegove posete caru Anastasiju u Konstantinopolju 502. godine, te je i sam car video ovog anđela.
Sveti Sava je živeo uzvišenim asketskim životom, kao sami anđeli, i svojom askezom je dostigao punoću vrline. Stekavši ljubav prema Bogu i bližnjima, dostigao je visinu blagočešća i smirenja. Sveti Sava Osvećeni je ustanovio uzvišeni monaški podvig, koji je on nasledio od svetog Jevtimija Velikog, a tako je živeo i sveti Stefan Čudotvorac. Svetu Četrdesetnicu je provodio u suhojedeniju, uzimajući samo malo hleba i vode, a vreme Časnog posta je provodio u pustinji između Lavre i Mrtvog mora. Po upokojenju svetog Save, pa sve do razorenja Svete Zemlje od strane Persijanaca 614. godine, a potom i od Arabljana 638, u Judejskoj pustinji i u Lavri svetoga Save je cvetalo monaštvo. U Lavri svetog Save je tada živelo oko pet hiljada monaha, dok ih je ukupno petanest hiljada živelo u oblastima oko Mrtvog mora i Vitlejema, između Jerihona i Ermona, nastanjujući oko sedamdeset manastira i kinovija. U to vreme je kao obični monah savait živeo i sveti Ksenofont, koji je bio carskog porekla, sa svoja dva sina – svetim Arkadijem i svetim Jovanom.
Posle svetog Save, Lavra je najpoznatija po svetom Jovanu Damaskinu, koji je živeo sredinom osmog veka, budući u to vreme najveći teolog, filosof i himnograf čitave hrišćanske carevine. Lavra je takođe poznata po svetom Mihailu Singelosu i dvojici ikonopoštovalaca, svetom Teofanu i Teodoru. Njih trojicu je sveti Teodor Stolpnik pozvao u Konstantinopolj da brane Pravoslavlje od ikonoboračke jeresi.
Sveti Teodor Savait je takođe jedan od velikih svetitelja Lavre, koji je 836. godine posvećen za episkopa u gradu Edesi u Siriji. Svojom vrlinom i svetošću, on je bagdadskog kalifa Al-Muavija preveo u Hrišćanstvo. Ovaj kalif će svoju veru u Hrista posvedočiti svojim mučeništvom.
Sveti Mihailo, srodnik svetog Teodora Edeskog, nekoliko godina kasnije će takođe postati mučenik.
Mnogi poznati i nepoznati Savaiti postradali su mučenički u vreme Persijanaca 614. godine, dok su drugi takođe stradali u vreme arapskog razbojništva i pustošenja 796. godine. Manastir je četrnaest puta u svojoj istoriji doživeo razne neprijateljske napade. Ruski iguman Danilo, prilikom svoje posete Svetoj Zemlji 1106–1107. godine, piše da se u Lavri molio pred moštima petorice velkih svetitelja i da se u manastiru na sve strane osećao blagouhani miris: svetog Jovana Damaskina, Jovana Isihaste, Teodora Edeskog, prepodobnomučenika Mihaila i svetoga Afrodisija. Savaiti su poznati po tome što su uvek bili branitelji vere, ne samo u Svetoj Zemlji nego i izvan nje. Sveti Sava Osvećeni je, zajedno sa svetim Teodosijem, imao presudnu ulogu u organizovanju monaha Judeje protiv monofizitske jeresi 516. godine. Kasniji Savaiti su imali značajnu ulogu u razobličenju origenizma i monotelita. Savaiti su takođe učestvovali u odbrani sveštenih ikona i prvi su ustali u borbi protiv jeresi Filiokve, koju su Franci pod uticajem papizma 809. godine doneli u Jerusalim.
Za pravoslavnu Crkvu veoma je značajan Tipik svetog Save Osvećenog, kojim su ustrojena bogosluženja i poredak u pravoslavnoj Crkvi. Tipik svetog Save je držan veoma dugo posle njegove smrti. Njega su se pridržavali i mnogi drugi veliki oci – sv. Hariton, Jevtimije Veliki, Teoktist, Sofronije i Jovan Damaskin. Iz Lavre svetog Save ovaj tipik se proširio do Konstantinopolja i Svete Gore, a imao je velikog uticaja i na život studitskih manastira u Carigradu. Posebna karakteristika savaitskog tipika je da se svake nedelje vrši svenoćno bdenije; da su 150 Davidovih Psalama podeljeni u dvadeset katizmi. Kao prepoznatljivost ovog savaitskog tipika su i: Malo večernje, bdenije, litija, blagoslov hleba i vina, blagoslov grožđa koje se svake godine vrši na Preobraženje.
U Rusiji je najpre dominirao Tipik svete Sofije tzv. Konstantinopoljski tipik, ali je kasnije preko Kijeva veliki uticaj izvršio Savaitski tipik koji je štampan 1682. godine. Od njega potiče tradicija blagosiljanja koljiva.Posle krstaša i vladavine mameluka i Turaka u Svetoj Zemlji, Lavra više nije doživela „zlatna vremena“, ali je uvek bila najznačajniji manastir u pustinji. U Lavri su živeli svi monasi jerusalimske Patrijaršije da bi se učili monaškom životu. To pravilo je ustanovio jerusalimski patrijarh Dositej. Postoji predanje da se, prilikom izgradnje Lavre, svetom Savi javila Presveta Bogorodica i obećala mu da će svi monasi koji na ovom teškom mestu žive i budu ispunjavali svoje monaške podvige, zadobiti spasenje i da će Lavra postojati sve do Drugog dolaska Gospodnjeg. I zaista, evo Lavra, uprkos mnogobrojnim napadima i stradanjima, do danas nije razorena.
Interesantno je pomenuti da se Lavra svetog Save nalazi u Josafatovoj dolini, na potoku Kedronu. Ova dolina je produženje onoga mesta do Maslinske gore na kome će, po Otkrivenju, biti postavljen tron Sudije prilkom Drugog dolaska Hristovog.
U pećinama nad kojima je podignuta Lavra, neprestano teče sveta voda. Ovu vodu je Sam Hristos darovao na čudesan način, pošto se sveti Sava molio da monasi iz Lavre ne moraju ići nekoliko kilometara severno kako bi zahvatili vodu. Jedino u Lavri postoje izvori vode, dok je čitava okolina manastira bezvodna i ovu vodu koriste kako monasi savaiti, tako i poklonici.
U manastiru svetog Save Osvećenog vrlo često kod monaha koji se upokoje, mošti ne budu ukočene, već im telo posle smrti, po blagodati ostaje pokretljivo. U manastiru svetog Save primetno je i jedno drugo čudo: po upokojenju, od tela monaha savaita ne oseća se nikakav neprijatan zadah, iako se oni najčešće sahranjuju u kamene grobove, gde uopšte nema zemlje. Posle izvesnog vremena, njihovi grobovi se otvaraju i kosti upokojenih monaha se sabiraju u kosturnicu, kako bi se napravilo mesto za novoprestavljene monahe.
Sveti Sava je činio i čini mnoga čuda. Isceljivao je ljude od raka, ali je pomogao i mnogim bezdetnim roditeljima. U ranija vremena u Lavri je postojala jedna palma, čiji je plod lečio neplodnost ljudi. Ova palma se osušila malo pre povratka moštiju svetog Save u manastir 1965. godine. Posle toga je poklonicima kao blagoslov darivan po jedan osušeni komadić stabla ove palme. Posle nekoliko godina, iz korena ove palme je ponovo počela da niče nova mladica, čiji listovi takođe imaju isto celebno dejstvo. Od njih se priprema čaj po određenom receptu i daje se bezdetnim roditeljima, koji uz post, molitvu i pokajanje, najčešće dobijaju decu.
Sveti Sava i danas čini mnogobrojna čudesa u Lavri. Predanje kaže da je, u vreme upokojenja svetog Save Osvećenog u Jerusalimu, bila opljačkana prodavnica jednog blagočestivog hrišćanina. Ovaj se molio svetom velikomučeniku Teodoru da mu pomogne, ali nije imao nikakvog odgovora. Posle pet dana mu se javio sveti Teodor i pokazao mu gde se nalaze ukradene stvari, rekavši mu da nije ranije mogao doći, zato što su svi sveti na nebesima dočekivali dušu svetog Save Osvećenog.
Posle povratka moštiju svetog Save u Lavru 1965. godine, monasi su poskidali sa moštiju latinske svešteničke odežde u koje je telo svetog Save bilo obučeno na Zapadu. Prilikom presvlačenja, mošti svetog Save su se same od sebe uspravile, da bi ga sveštenomonasi mogli lakše obući u pravoslavne odežde.
Monaški život u manastiru svetog Save je veoma strog. Manastir živi po vizantijskom vremenu, što znači da se dvanaest sati dana uvek poklapa sa zalaskom sunca. Bogosluženja počinju sat ili dva posle ponoći, traju šest do sedam sati svaki dan, a u Velikom postu ona traju i do deset sati. U manastiru se jede samo jedanput dnevno, izuzev subote, nedelje i velikih praznika, kada se postavljaju dve trpeze. Za vreme Velikog posta, unutar nedelje se jede samo hrana na vodi. Sveti Sava je ustanovio tipik da monasi nemaju veliki izbor hrane u Lavri, pa zbog toga u Lavri ima samo nekoliko ukrasnih biljaka, malo maslina i limuna. Kao mlad monah, sveti Sava se borio sa pomišlju da ubere jednu jabuku u vreme kada nije bio blagoslov za jelo. Pošto je pobedio ovo iskušenje, sveti Sava je uzeo sebi za pravilo da do kraja života ne jede jabuke. Iz poštovanja prema svetom Savi, ni današnji monasi savaiti u Lavri ne jedu jabuke.
U pustinji oko Lavre su visoke temperature od 45 do 50 stepeni, a kiša vrlo retko pada, možda tri ili četiri puta godišnje. U vreme kada pada kiša, monasi sakupljaju kišnicu i kasnije je koriste za razne potrebe manastira. U Lavri je snabdevanje vodom zaista u rukama Božjim. U manastiru se ne koristi električna struja, osim u slučaju nekih popravki i građevinskih radova. Iz okolne pustinje u Lavru dolaze mnoge zmije i škorpije, ali do sada nije zebeležen nijedan slučaj da su učinile zlo nekome od monaha.
Molitvama svetog Save Osvećenog i svih svetih Savaita, neka nas Gospod pomiluje i spase. Amin.
