19. Писмо
Сину који је пао под родитељску клетву
Пишеш, да си се завадио са оцем, да си се оделио од њега, и да те је он при деоби проклео. Па питаш, да ли та клетва има неког значаја.
Има, несумњиво. Како не би имала значај родитељска клетва? И од мањих ствари, чак и од обичним помисли, потреса се духовни свет, а камо ли од родитељске клетве на правди изречене. Праведни Ноје проклео је Хамово потомство због тога што се Хам наругао оцу своме Ноју. И то проклетство повлачи се и очитује се до дана данашњега на црначким племенима, Хамитима.
У нашој земљи недавно се остварила једна страшна материнска клетва. Некога разблуднога сина корела мајка. Син у гневу наружи мајку. Мајка га и за то укори. Онда он удари своју родитељку мотком. Заплаче се мајка и закука, па у болу своме изрекне овакву клетву на сина свога; сине несине, како ја кукала данас тако ти кукао на твој највеселији дан! После извесног времена мајка умре, а син остане непокајан и неопроштен. Али се мајчина клетва испуни. На дан свадбе синове - на највеселији дан његов - пуцали сватови из пушака. Једно "залутало" зрно погоди младожењу, и он почне кукати. Но смрт учини крај његовом кукању и - његовом животу.
Прастару заповест Божију о поштовању родитеља потврдио је Христос изрекавши Својим пречистим устима: Поштуј оца и матер. Да нико, дакле, и не помисли, да је то Мојсејева заповест а не Христова.
Но кад би неки родитељ, незнабожац или безбожник изрекао клетву на сина свога због тога што је син хришћанин, таква клетва пала би на главу родитеља, а не сина. Али, у твоме случају ти си крив, и клетва остаје на теби. Зато пожури и умоли оца за живота, да скине клетву са тебе и да те благослови. Да би жив био и многолетан на земљи.
Господ нека ти је на помоћи.