VII
О ПОКАЈАЊУ
Душа Те је моја познала Господе, и пишем људима о милости Твојој.
Народи, не тугујте што вам је тешко да живите. Борите се само против греха и тражите помоћ од Господа. Он ће вам је дати, јер је милостив и воли људе.
О народи, плачући пишем ове редове. Моја душа жели да познате Господа и сагледавате Његову милост и славу. Мени је 72 године. Скоро ћу умрети и пишем вам о милости Господњој коју ми је Господ дао да познам Духом Светим. Дух Свети ме је научио да волим људе. О, да могу да вас поставим на високу гору са које бисте могли видети кротко и милостиво лице Господње. Колико би се тада само обрадовало ваше срце. Истину вам говорим - ништа добро у себи не видим и много је у мени грехова, али је благодат Светог Духа збрисала многе моје грехе. Знам да Господ ономе ко се бори против греха не даје само опроштај, већ и благодат Светог Духа, који радује душу, дајући јој велики и слатки мир.
О Господе, Ти волиш створења Своја. Међутим, ко може разумети Твоју љубав и наслађивати се њоме, ако га Ти Сам не научиш Својим Духом Светим?
Молим Те, Господе, пошаљи људима благодат Твога Духа Светог да би познали љубав Твоју. Загреј тужна људска срца да би Те са радошћу славили, заборављајући на земаљске невоље.
Учитељу благи, лијући сузе молим Те, утеши жалосне душе Својих људи. Дај народима да чују Твој слатки глас: "Опраштају вам се греси". Господе, у Твојој је моћи да чиниш чудеса, а нема већег чуда него волети грешника упркос његовом паду. Светитеља је лако волети - он је достојан. Господе, услиши молитву земље. Сви народи тугују, сви су потиштени у греху, сви су лишени Твоје благодати и живе у тами.
О народи, нека сва земља завапи Богу и наша молитва ће бити услишена, јер се Господ радује покајању људи. Све силе небеске чекају на нас, да се и ми насладимо сладошћу љубави Божије и видимо красоту лица Његовог.
* * * * *
Кад људи имају у себи страх Божији, тихо је и слатко живети на земљи. Али, у данашње време људи су почели да живе по својој вољи и разуму, напустивши свете заповести и надајући се да ће без Господа наћи радост на земљи. Они не виде да је једино Господ наша радост и да се једино у Њему весели душа човекова. Он греје душу као што сунце греје пољско цвеће и као ветар који га њише и додаје му живот. Господ нам је све дао да бисмо Га славили. Али, свет то не увиђа. Како би и могао разумети оно што није видео нити окусио? Кад сам био у свету и ја сам мислио да сам срећан на земљи: био сам здрав, леп, богат и људи су ме волели. И тиме сам се хвалио. Али, када сам познао Господа Духом Светим, почео сам на сву срећу овога света да гледам као на дим који разноси ветар. Благодат Светога Духа радује и весели душу, и она у дубоком миру сагледава Господа, заборављајући земљу.
Господе, обрати људе Своје Себи да би сви познали љубав Твоју и у Духу Светом гледали Твоје кротко лице, да би се сви наслађивали Твојим лицем још овде на земљи и да би се, видећи какав си, уподобљавали Теби.
* * * * *
Слава Господу што нам је дао покајање, јер ћемо се кроз њега без изузетка сви спасти. Неће се спасти само они који не буду хтели да се покају. У томе ја видим њихово очајање и много плачем због њих и жалим их. Они Духом Светим нису познали колико је велико милосрђе Божије. Када би свака душа знала Господа, знала како нас Он воли, не само да нико не би очајавао, већ нико не би никад ни роптао.
Свака душа која је изгубила мир треба да се покаје и Господ ће јој опростити грехе и у њој ће опет завладати радост и спокојство. Нису нам потребни други сведоци кад имамо Духа Светог који сведочи у души да су греси опроштени. Ето знака да су нам греси опроштени: Ако омрзнеш грех, значи да ти га је Господ опростио.
И шта бисмо још хтели? Да нам неко са неба запева небеску песму? Али, тамо сви живе Духом Светим. Њега истог Господ је дао и нама који живимо на земљи. И по храмовима Божијим службе се обављају Духом Светим. И у пустињама и планинама, и пештерама и свуда подвижници Христови живе Духом Светим. Ако Га будемо сачували у себи, бићемо ослобођени сваке таме и вечни живот биће у душама нашим.
Кад би се сви људи покајали и испуњавали заповести Божије, био би рај на земљи, јер је "Царство Божије унутра у нама". Царство Божије је Дух Свети који је исти и на небу и на земљи.
* * * * *
Ономе ко се каје Господ ће дати рај и вечно Царство са Њим. По Својој великој милости неће се опомињати грехова наших, као што се није опоменуо ни грехова разбојника на крсту.
Велика је твоја милост, Господе, и ко Ти може довољно захвалити што си на земљу послао Духа Светог.
Велика је, Господе, правда Твоја. Својим апостолима си обећао: Нећу вас оставити сиротне (Јн.14,18), и ми сада доживљавамо ту милост и наша душа осећа да нас Господ воли. А ко то не осећа, нека се покаје и живи по вољи Божијој, и Господ ће му дати благодат Своју која ће руководити његовом душом. Али, ако се не будеш сажалио кад угледаш човека где греши, благодат ће те оставити.
Нама је заповеђено да волимо, а љубав Христова све жали. Дух Свети учи душу да испуњава заповести Божије и даје јој снаге да чини добро.
Душе Свети, немој нас оставити! Када си са нама, душа осећа Твоје присуство и блаженствује у Богу, јер нам Ти дајеш да Га пламено волимо.
* * * * *
Господ је толико заволео људе да их је осветио Духом Светим и учинио их сличним Себи. Господ је милостив и Дух Свети и нама даје снаге да будемо милостиви. Братијо, смиримо се и покајањем стекнимо милујуће срце, па ћемо видети славу Господњу, која се познаје душом и умом кроз благодат Духа Светог.
Онај ко се истински каје готов је да претрпи сваку невољу: глад и голотињу, хладноћу и врућину, болест и немаштину, понижење и изгнанство, неправде и клевете, јер душа стреми Господу и не брине се више за земаљско, већ се чистим умом моли Богу. Ко је привезан за имање или новац, никада неће имати чист ум у Богу, јер у дубини његове душе непрестано постоји брига о њима. Ако се он искрено не покаје и не буде жалио што је ожалостио Бога, умреће у страстима не познавши Господа.
Када ти отимају имовину, подај им, јер љубав Божија ником ништа не одбија. Ко не зна шта је љубав, не може да буде милостив, јер у души нема радости Духа Светог.
Када нам је милостиви Господ кроз Своја страдања послао од Оца Духа Светог и дао нам Тело Своје и Крв, јасно је да ће нам дати и све остало што нам је потребно. Предајемо се вољи Божијој и увидећемо промисао Његов и Господ ће нам дати и више од онога што очекујемо. Онај, пак, ко се не предаје вољи Божијој, никада неће познати промисао Божији о нама.
Не жалимо никад за губитком неке имовине. То је тако неважна ствар. Мене је томе још рођени отац научио. Он је остајао миран чак и кад би се догодила несрећа. После једног пожара говорили су му: "Ти си Иване Петровичу погорелац". Он је одговорио: "Бог ће дати да се све уреди". Једном смо пролазили нашим њивама.и ја му рекох: "Погледај, оче, краду нам снопове". Одговорио ми је: "Е, сине, Господ је дао да нам је родила пшеница. Ми је имамо је довољно, а ко краде значи да нема колико му треба". Понекад бих му рекао: "Ти дајеш много милостиње, а ето други боље живе од нас, а дају мање". Одговорио би ми: "Е, синко, даће Господ и нама". И стварно, Господ није постидео његово надање.
* * * * *
Милостивом човеку Господ одмах опрашта грехе. Милостив не памти зло. Чак и када га увреде и отму му имање, он остаје равнодушан, јер зна милост Божију. Милост Божију нико од људи не може одузети, јер је високо - у Богу.
* * * * *
Сви девственици и смирени, сви послушни и уздржљиви и покајници за своје грехе, већ су на небу и виде Господа нашег Исуса Христа у слави. Они, заборавивши земљу, слушају песме херувима. А ми смо на земљи као прашина витлана ветром, док нам је ум везан за земаљско.
О, немоћан је мој дух! Он се гаси као пламичак од слабог ветра, а дух светитеља је горео силно, као густи грм који се не боји ветра. Ко ће ми дати такав жар да ни дан ни ноћ немам покоја од љубави Божије? Пламена је љубав Божија. Ради ње су светитељи трпели све невоље и њоме су достигли силу чудотворства. Они су исцељивали болесне, васкрсавали мртве, ходили по води, за време молитве лебдели у ваздуху, својом молитвом низводили кишу са неба. Ја бих, пак, хтео да се научим само смирењу и љубави Христовој и да никог не увредим и не ожалостим, већ да се за сваког молим као за самог себе.
* * * * *
Тешко мени! Пишем о љубави Божијој, а сам недовољно волим Бога, па сам зато жалостан, тугујући као Адам када је био изгнан из раја, и плачем и вапијем: "Помилуј ме Боже, пало створење Своје".
Колико си ми пута давао благодат Светога Духа и ја је нисам сачувао, јер је моја душа сујетна. Ипак, она познаје Тебе, Творца и Бога свог и зато Те са сузама тражи, као што је Јосиф плакао за својим оцем на мајчином гробу, кад су га водили у ропство у Египат.
Ожалостио сам Те својим гресима и Ти одлазиш од мене и моја душа тугује за Тобом.
О Душе Свети, не остави ме! Када Ти одеш од мене, нападају ме рђаве мисли, и душа моја тугује за Тобом горко плачући.
О Пресвета Владичице Богородице, Ти видиш моју тугу: ожалостио сам Господа и Он ме је оставио. Молим Твоју благост: спаси ме, пало створење Божије. Спаси ме, слугу свог.
* * * * *
Ако зло мислиш о људима, значи да зао дух живи у теби, кушајући те да зло мислиш о другима. Ако неко умре без покајања, не опростивши брату, душа ће му отићи тамо где је и зао дух који је овладао њоме.
Такав је духовни закон: ако опростиш, значи да је и теби Бог опростио, а ако не опростиш брату, значи да и твоји греси остају са тобом.
Господ хоће да волимо ближње. Ако мислиш да Господ сваког човека воли као и тебе, значи да је љубав Господња с тобом. Ако сматраш да Господ много воли сва Своја створења, и сам будеш жалио сву твар и волиш чак и непријатеље, сматрајући себе горим од свакога, значи да је с тобом велика благодат Духа Светога.
Ко у себи носи макар мало Духа Светог, плаче за свим људима дан и ноћ и његово срце жали свако створење Божије, поготову људе који не знају Бога, или Му се противе, идући у огањ мучења. За њих се он моли и дан и ноћ, више него за самога себе, желећи да се сви покају и познају Господа.
* * * * *
Христос се молио за оне који су Га распињали, говорећи: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. Архиђакон Стефан се исто тако молио за оне који су га каменовали и тражио од Господа да им то не прими за грех. Ако и ми желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље. Ако не жалиш грешника који ће се мучити у огњу пакленом, у теби нема благодати Духа Светога, већ у теби живи зао дух. Зато се старај док си још жив да га се кроз покајање ослободиш.