Manastir Radovašnica Trajno kao sam narod

U našoj prelepoj zemlji, po rečima Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, „iz svake kapi Božje blagodati nikla je po jedna Svetinja. Tom blagodaću su ovdje vjekovima živjele duše gladne hljeba, gladne života, gladne živoga Boga i Božje istine“. Okruženi životnim burama i iskušenjima, potrebno je da svijemo gnezdo svoga srca oko nasleđa naših svetih predaka, u molitvenoj tišini manastira, pod kupolom sretanja sa Gospodom.
U Radovašnici se zbiva susret sa vekovima i prirodom koja u svom bogatom slavosloviju Gospodu odslikava tajnu obnovljenja života. Manastir je posvećen Sv. Arhangelima, nalazi se na severnim obroncima Cera, okružen hrastovom šumom, udaljen 23 kilometra od Šapca. Sagrađen je pre dolaska Turaka na ove prostore, a smatra se zadužbinom kralja Dragutina Nemanjića ili nekog od njegovih velmoža. Najstariji sačuvani podaci o manastiru potiču iz polovine XVI veka, gde se on pominje kao već stari manastir, a istoričari procenjuju da je podignut u XIV veku. Živopis je urađen 1799. godine.
Po rečima Sv. Vladike Nikolaja, kada strada jedan narod, stradaju i njegove svetinje. Tako je i ova srpska svetinja prolazila sva iskušenja svoga naroda, rušena i obnavljana kroz istoriju, dižući se uvek iznova u ime očuvanja vere Hristove, ostajući postojano okrilje svome narodu. Radovašnica je, kroz svoju istorijsku misiju, imala ulogu prosvetitelja, čuvara predanja i ovde pohranjenih svetinja, zbrinjavala izbeglice, ratnike i ranjenike, pomagala u podizanju i obnovi drugih manastira i crkava. 
U vreme turske najezde, porušene su i zapustele mnoge crkve i manastiri u Srbiji. Ipak, Radovašnicu Turci nisu rušili, budući da se nalazi u podnožju planine, daleko od većih naselja, kao i zato što su se njeni monasi bavili sokolarstvom, a Turci su sokolove koristili za lov. U to vreme manastir je imao svoju školu, sa izuzetno razvijenom prepisivačkom, bogoslužbenom i prosvetnom ulogom. Poznato nam je sedam knjiga prepisanih ovde: Jevanđelje, pet Mineja i Praks (tipik-ustav). Sredinom XIX veka crkva je imala 44 bogoslužbene knjige. Za vreme Prvog srpskog ustanka, u manastiru je bila bolnica u kojoj su lečeni srpski ranjenici. 
U austro-turskom ratu, ili odmah posle njega, manastir Radovašnica je zapaljen, izgoreo je krov od šindre, kelije i ostale zgrade. Crkva je bila bez krova sve do obnove 1779. godine. Za to vreme je na krovu crkve rasla trava, a zatim i drveće, toliko veliko da je razvilo svoje žile na svodu crkve, pa ih obnovitelji nisu mogli iščupati, a da ne oštete svod. Drveće je posečeno sekirom, a panjevi su ostali na svodu sve do 1929. godine, kada je iguman Lukijan Birčanin obnavljao crkvu. U Prvom svetskom ratu Austrijanci su odneli mnoga manastirska zvona, pa su parohijani darivali manastiru zvono od prikupljenih priloga 1925. godine, a kralj Aleksandar I Karađorđević podario veliko zvono manastiru 1933. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata, u Radovašnici su bile stacionirane četničke snage. Upadom u manastir, nemačka kaznena ekspedicija zapalila je manastirski konak i druge zgrade do temelja, opljačkana je sva manastirska imovina, a miniranjem do temelja srušena i manastirska crkva. Nemci su ubijali i proterivali narod u logor. Po završetku rata, iguman Konstantin je, iznad izvora svete vode, sagradio novu kapelu i posvetio je Presvetoj Bogorodici, a podigao je i zvonaru, obnovio konake i imanja. Bratstvo se uvećalo. Na starom temelju je, 1969. godine, sagrađen novi manastirski konak. 
Poslednja obnova manastira započela je leta Gospodnjeg 1987, na inicijativu episkopa Jovana (Maksimovića), kada je na mestu kapele podignut veći hram, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, osveštan 1988. godine. U obnovi su učestvovali sveštenici šabačkog namesništva i verni narod. Novopostavljeni starešina manastira, o. Nikolaj, nastavio je obnovu manastira. Blagodareći prvoj kanonskoj poseti patrijarha Pavla, 1991. godine, asfaltiran je novi put do manastira.
Stara, srušena manastirska crkva bila je posvećena Sv. arhangelu Gavrilu. Građena je u duhu raške tradicije, od lomljenog, pritesanog kamena i krečnog maltera, pokrivena šindrom. Osnova crkve bila je jednobrodna, u obliku dva prekrštena pravougaonika, sa pripratom i polukružnom oltarskom apsidom. Zavod za zaštitu spomenika započeo je restauraciju na ostacima stare crkve, ali su je ratna zbivanja u naše vreme privremeno zaustavila. U drevnim ruševinama ove crkve, pod blagodatnim dejstvom svetog mesta, ovde se Gospodu često služi pod vedrim nebom. Ispod nove crkve se nalazi izvor čiju vodu nazivaju svetom, jer se njenim blagotvornim dejstvom mnogi vernici isceljuju od bolesti.


Manastir čuva pod svojim svodovima velike svetinje, mošti i ikone. Originalni rukopisi, prepisivani na ovom mestu tokom minulih vekova, kao i sačuvana dokumenta, nalaze se u muzeju u Beču (među njima i Minej iz 1550. godine). U posebnom kivotu čuva se rebro sv. Teodora Tirona, koje su monasi manastira Hopovo doneli na poklon Radovašnici 1965. godine, nastavljajući prijateljstvo iz turskih vremena. Na severnom zidu crkve nalazi se ikona sv. Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, sa česticama njegovih moštiju. Naspram nje stoji čudesno lepa ikona Nevske Bogorodice Brzopomoćnice, koju je manastir dobio na dar od Ruske Pravoslavne Crkve. Radovašnica pohranjuje i mošti svetih prevlačkih velikomučenika, kao i Sv. velikomučenika Dimitrija i ruskih novomučenica, kneginje Jelisavete i monahinje Varvare. 
Velika dragocenost manastira Radovašnica je celivajući krst, u kome se, pored kamenčića sa Bogorodičinog Groba i čestica Časnog Krsta, nalaze i mošti Sv. Jovana Krstitelja, svetih apostola Andreja Prvozvanog, Petra i Pavla, sv. Nikolaja Mirlikijskog, svetih velikomučenika Đorđa i Dimitrija, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova, Jovana Zlatoustog, sv. Save Osvećenog, Antonija Velikog, Serafima Sarovskog i sv. Pantelejmona. 
Manastirsku obitelj čine: starešina – arhimandrit Nikolaj (Mališić), jeromonah Filimon (Zeković), jerođakon Nifont (Pavlović), monasi Zaharije (Tomić) i Matrona (Pavlović), kao i mati Magdalina (Mrkšić), nekadašnja igumanija manastira Fenek. Po blagoslovu Sv. Sinoda, u svojstvu gosta u Radovašnici boravi i znameniti duhovnik, arhimandrit Avakum (Rosić), iz manastira Sv. Stefana u Slancima. 
Manastir drži potpuni svetogorski tipik. Sv. Liturgija se služi svakoga dana. Radovašnica ima malu parohiju i izdržava se od rada na sopstvenom poljoprivrednom dobru. Manastirska obitelj slavi Sabor sv. arhangela Gavrila i Pokrov Presvete Bogorodice, a o Sv. Iliji ovde se održava narodni sabor. Povezujući istorijsko i duhovno nasleđe Nemanjića sa današnjicom, pohranjujući u svojim zidinama i svetinjama susret vekovnog trajanja i večnosti, manastir Radovašnica potvrđuje zaveštanje sv. Simeona Mirotočivog: „Čedo moje, gradite za danas, gradite za sutra, ali gradite za vijekove. Kad se gradi za narod, onda to što se gradi mora biti trajno i jako kao sam narod“.

Православна Вера

https://vimeo.com/40579282

https://vimeo.com/40579580

https://vimeo.com/40580064

https://vimeo.com/40580414

https://vimeo.com/40580574

https://vimeo.com/41062997

Православна Вера

https://vimeo.com/40579282

https://vimeo.com/40579580

https://vimeo.com/40580064

https://vimeo.com/40580414

https://vimeo.com/40580574

https://vimeo.com/41062997

Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев) ЛИТУРГИКА

ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.


5. БОГОСЛУЖЕЊЕ ПОСНОГ ТРИОДА. ПОСЕБНИ СПОМЕНИ У ДАНЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ


Најстроже се проводи прва седмица Великог поста, која и у богослужењима нема у себи ничег празничног, свечаног. Ако током ње, у обичне дане, то јест од понедељка до петка, падне било који празник, он се преноси или на Сиропусну недељу, или на суботу прве седмице. На Сиропусну недељу се преноси чак и један од Дванаест великих празника - Сретење Господње.
У прва четири дана те седмице на Великом повечерју чита се, подел>ен на четири дела, Велики покајни канон преподобног Андреја Критског, коме се у среду и четвртак придодаје канон преподобној Марији Египћанки.
У прву суботу Великог поста савршава се празновање Светог великомученика Теодора Тирона (Теодорова субота), у спомен на то како је овај свети, јавивши се из другог света, спасао хришћане у прву седмицу поста од оскврњене хране, која је, по заповести цара Јулијана Одступника, била попрскана крвљу од жртава идолима. Он је обавестио о томе епископа Евдоксија и посаветовао га да уместо ове оскврњене хране употреби "кољиво", то јест кувану пшеницу са медом. После заамвоне молитве на Пређеосвећеној литургији у петак, која се већ односи на суботу, обавља се молебно пјеније светом Теодору Тирону са освећењем кољива, које се после Литургије дели верујућима.


Недеља Православља


У прву недељу Великог поста прославља се Победа Православља,у спомен на обнављање иконопоштовања у време царице Теодоре 842. године. У саборним црквама се тога дана после Литургије служи, "Чин Православља", који се састоји из молебног појања за обраћење заблуделих, објављивања "анатема" свим одступницима од истинске вере и сејачима лажних учења, "вечног спомена" свим поборницима Православља и многољетствија свим верним чедима Цркве и заштитницима свете вере. Ово је веома свечани чин и зато га служи самоархијереј уз велико сабрање саслужитеља. У обичним парохијским храмовима служи се само први део тога чина, који садржи молебнопојање.
Служба светоме из Минеја, чији спомен падне у Недељу Православља, служи се у петак на повечерју (и уопште, службе светима из Минеја, који падну у суботе и недеље свете Четрдесетнице, поју се у петак на повечерју).
У суботу друге, треће и четврте седмице Великог поста служи се заупокојена служба са помињањем умрлих. Али ако у једну од тих субота падну Обретење, Младенци, Благовести или храмовни празник, заупокојена служба се изоставља.


Друга недеља Великог поста


У другу недељу Великог поста слави се спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.


Крстопоклона недеља


Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона. У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претргоьена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило. Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим". Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: "Кресту Твојему". Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: "Стопи моја направи по словеси Твојему..." и у петак након отпуста свих часова, када се након целивања Крста он односи у олтар. Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: "Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја..." Током читаве ове седмице у богослужбеним песмама прославља се Крст Господњи. У среду и петак ове седмице служба је по Триоду, а светоме из Минеја чита се на Повечерју.


Четврта недеља Великог поста


Четврте недеље Великог поста слави се спомен преподобног оца нашег Јована Лествичника, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем. У Јеванђељу које се чита на Литургији тога дана (Мк. 9,7-31), спомиње се пророштво Господа о томе да ће бити убијен и да ће васкрснути.


Пета седмица Великог поста


Ова седмица обележена је посебним богослужењима и за њу постоји нарочит распоред читања катизми Псалтира. У четвртак 5. седмице на јутрењу, које се служи у среду увече, чита се Велики канон преподобног Андреја Критског у целини, заједно са каноном преподобној Марији Египатској, услед чега се ова служба у народу назива "Андрејево" или "Маријино стајање". На јутрењује одређено да се чита житије преподобие Марије Египћанке, и то први део после катизми и сједална, а други после треће песме канона. На вечерњу уочи овог дана, то јест у среду на Пређеосвећеној литургији, осим пет стихира преподобног Јосифа Студита које се певају на шест, певају се по азбучном реду и 24. стихире преподобног Андреја Критског. Ове стихире се одликују посебном умилношћу и по своме садржају личе на Велики канон. Све поменуте покајне стихире завршавају се истим речима: "Господи, прежде даже до конца погибну, спаси мја" ("Господе, пре но што до краја погинем, спаси ме"). На дан канона повечерје је мало и то у келијама, као и полуноћница. И после јутрења "читаву службу читамо брже", то јест без певања и поклона, а молитву преподобног Јефрема Сиријског прате само три поклона, а не шеснаест, "ради напорног бденија". У четвртак се, због Великог канона служи литургија Пређеосвећених Дарова.
Ако у среду и четвртак пете седмице падне празник Благовести, онда се певање Великог канона преноси на уторак исте седмице и, сходно томе, обавља се у понедељак увече.
У суботу пете седмице празнује се "Похвала Пресвете Богородице" уз читање акатиста који је подељен на четири дела, услед чега се та субота назива такође "суботом акатиста". Ова служба је установлена у спомен на више дозбављења Константинопоља од непријатеља заштитом и заступништвом Богомајке, Која се у акатисту зато и прославља као "Изабрана Војвоткиња". Ово богослужење се назива "акатистом", што на грчком значи "несједалан", јер током њега није дозвољено да се седи. Није тачно познато ко је саставио овај акатист: једни га приписују хронографу из IX века Георгију Амартолу, други патријарху Сергију, који је живео за време цара Ираклија у VII веку, трећи преподобном Роману Слаткопојцу, а неки и патријарху Фотију. На дан суботе акатиста повечерје је мало и чита се у келијама као и полуноћница. Сам акатист се чита на јутрењу, из четири дела, замењујући обичне сједалне, кондак и икос. Први део почиње певањем кондака: "Взбраној Војеводје побједитељнаја" и кађењем, при чему се приликом првог певања обавља кађење читавог храма, док се уз остала три дела обавља само мало кађење. Сваки пут се прочитају по три икоса и три кондака, а читање се завршава поновним певањем кондака "Взбраној Војеводје". Ово јутрење завршава се певањем Великог славословља.


Пета недеља Великог поста


У пету недељу Великог поста слави се спомен преподобие мајке наше Марије Египћанке, и то само у случају ако у тај дан не падне претпразништво, попразништво или празник Благовести, као ни Младенци. У Јеванђељу на Литургији опет се наводи пророштво Господа о Његовом страдању, смрти и васкрсењу. Преподобна Марија Египћанка се тога дана спомиње као пример истинског покајања, које потпуно препорађа човека, чак и када је дубоко огрезао у блату греха.
Читава шеста седмица Великог поста која затим следи назива се Цветном седмицом и служи као претпразништво Уласка Господњег у Јерусалим, који се назива још и Цветном недељом. Петак шесте седмице Великог поста је крај свете Четрдесетнице, па се зато на јутрењу и на вечерњу тога дана по два пута пева умилна стихира: "Душекорисно савршивши Четрдесетницу, молимо да и свету седмицу страдања Твојих видимо, Човекољупче..."
Овим се заправо завршава време које је Црква наменила за покајање. Даље следе два празника и седмица посвећена успомени на последње дане земаљског живота Господа, на Његова страдања, крсну смрт и погребење, која се зато и назива Страсном (тј. страдалном) седмицом.
У суботу уочи Цветне недеље слави се спомен великог чуда које је Господ учинио у Витанији шест дана пре Пасхе, васкреавши четвородневног Лазара. Зато се ова субота и назива Лазаревом. Васкрсење Лазарево је свим људима јасно показало божанску силу Христову и
пре Његових страдања и смрти уверило је људе у васкрсење Христово и у опште васкрсење свих умрлих. Ова мисао је изражена и у тропару: "Обшчеје воскресеније прежде Твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигл јеси Лазарја, Христе Боже..." ("У опште васкрсење пре Твога страдања уверавајући, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже"). У складу са тим на јутрењу Лазареве суботе певају се васкрене песме: после друге катизме васкрени тропари "Ангелских собор удивисја...", после сједална "Воскресеније Христово видјевше..." "Свјат Господ Бог наш", "Преблагословена јеси, Богородице Дјево..." Јутрење се завршава Великим славословљем. Од Лазареве суботе до Томине недеље не пева се Лестњејшују". На Литургији се уместо Трисвете песме пева "Јелици во Христа крестистесја...". На трпези се осим уља и вина дозвољава и употреба икре.


Цветна недеља


У шесту недељу Великог поста, која се назива Цветном недељом, празнује се Улазак Господњи у Јерусалим - царски пут нашег Господа и Спаситеља на страдања и крсну смрт, "ради нас људи и ради нашег спасења". Пред Господом, као пред царемпобедником, носили су палмине гране. По тим гранама и сам празник је добио назив "Цвети". То је Господњи празник, један од дванаест великих, и читава служба односи се само на празник. Он нема ни претпразништво, ни попразништво. Служи се Свеноћно бденије са уобичајеним поретком. Особеност представља само освештање палмових грана, односно код нас грана врбе, као биља које рано даје пупољке. Одмах након Јеванђеља чита се 50. псалам, за време чега свештеник кретообразно са свих страна кади у средини храма припремљене врбове гране (врбице). Затим, после возгласа ђакона: "Господу помолимсја", свештеник чита из Триода нарочиту молитву за благосиљање врбице и кропи је светом водом. Типиком је одређено да се за време певања Полијелеја целива свето Јеванђеље, а не икона која стоји на средини храма. У пракси се допушта да верни поред Јеванђеља целивају и икону, а затим свештеник, приликом миросања (помазивања освећеним јелејем), свакоме даје освећену врбицу и запаљену свећу. Са врбицама и свећама у рукама верни потом стоје до краја јутрења. У Јерусалиму са палмовим гранама стоје и до краја Литургије. Служи се Литургија светог Јована Златоуста.
Увече на вечерњу има само 6 стихира на "Господи возвах", а не 10, као током првих 5 недеља Великог поста. И мада има Входа, нема више Великог прокимена, него се произноси прокимен дана: "Се ниње благословите Господа вси раби Господњи". Даље следи преодевање у црне одежде приликом читања "Сподоби, Господи" и великопосни крај вечерња, као и током свих претходних недеља поста. Произноси се нарочити отпуст прва три дана Страсне седмице: "Грјадиј Господ на вољнују страст нашего ради спасенија..."


Страсна седмица


Повечерје се поје мало са посебним трипјесњецом Триода и увече се служи Јутрење Великог понедељка. На овом јутрењу Црква нас позива да дочекамо "почетак страдања Господњих", "да са очишћеним разумом и умртвљеним страстима пратимо Господа на путу у Јерусалим", "да се распнемо са Њим и да се умртвимо Њега ради за сласти живота", како бисмо "са Њим живели". На овом јутрењу се после "Алилуја" пева дирљиви тропар: "Се Жених грјадет в полуношчи" "косно и велегласно, и со слаткопјенијем равно" три пута. Затим иду три катизме са сједалнима после сваке од њих, а после трећег сједална возглашава се: "И о сподобитисја нам слишанију свјатаго Евангелија..." ("И да се удостојимо слушања светог Јеванђеља") након чега следи читаное Јеванђеља које садржи повест о делима и речима Господа последних дана Његовог земаљског живота, недуго пре крених страдања, а посебно Његове знамените приче и беседе о крају света и Његовом Другом доласку. Током целе Страсне седмице Минеј се у потпуности одлаже и читава служба обавља се само по Триоду. Службе из Минера светима чији спомен пада у Страсну и Светлу седмицу читају се раније, на повечерјима за време читавог Великог поста. Уместо целог канона узима се само трипјесњец из Триода (а на Велики уторак само двопјесњец), са припевом: "Слава Тебје Боже..." После мале јектеније у све ове дане, до Великог четвртка, пева се дирљиви ексапостилар [светилан] "Чертог Твој вижду, Спасе мој, украшениј, и одјежди не имам, да вниду воњ: просвјети одјејаније души мојеја, Свјетодавче, и спаси мја" ("Двор Твој видим украшен, Спасе мој, а одеће немам да бих ушао унутра: просветли одећу душе моје, Светлодавче, и спаси ме"). Стихира има и на хвалите (мада се "Всјакоје диханије" не пева) и на стиховње. Велико славословље се не пева него се чита и крај јутрења је великопосни. Затим следи великопосни Први час, али без катизме и са кондаком Триода.
На Велики понедељак служе се великопосни часови трећи, шести и девети са изобразительном, а затим литургија Пређеосвећених Дарова. Трећи и шести час имају катизму, певају се тропари часова, кондак
Триода и на крају сваког часа, као и обично у посту, чине се велики поклони са молитвом преподобног Јефрема Сиријског. На литургији Пређеосвећених Дарова чита се само Јеванђеље, без апостола и прокимена. Главну особеност часова током прва три дана Страсне седмице представља што се на њима прочита читаво Четверојеванђеље, на тај начин што се Јеванђеље по Матеју прочита из два пута, Јеванђеље по Марку такође из два пута, Јеванђеље по Луки из три пута и Јеванђеље по Товану из два путра, али само до почетка описа светих страдања - до речи: Сада се прослави Син Човечији... Тако током ова три дана на свакоме од три часа - трећем, петом и деветом, бива по једно читање, а укупно девет читања.
По тој схеми обавља се богослужење у прва три дана Страсне седмице - Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Али сваки од ова три дана има и своје нарочите спомене, те сходно томе и свој садржај богослужбених песама и читања.
У Велики понедељак слави се спомен целомудреног Тосифа, кога су браћа из зависти продала у Египат, као праслике Христове, и тога како је Господ проклео неплодну смокву, као праслику јудејског зборишта које је Господа предало на смрт.
У Велики уторак спомиње се прича Господа о десет девојака и о талантима, други долазак Господњи и страшни суд.
У Велику среду спомиње се како је жена грешница помазала Господа у Витанији, у дому Симона губавога, а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило после након догађаја. У песмама се дирљиво и поучно пореди поступак покајане блуднице и ученикаиздајника. У уторак и среду служи се Велико повечерје и носе се црне одежде.
У Велику среду пре Литургије уместо отпуста часова са изобразительном, свештеник чита молитву: "Владико многомилостиви..." која се током читавог Великог поста чита на крају Великог повечерја. Приликом читања ове молитве сви који се моле у храму клањају се до земље. Затим свештеник моли опроштај, као на почетку свете Четрдесетнице. Исто чине сви присутни. На крају Литургије, код "Буди имја Господње..." последњи пут се чита молитва преподобног Јефрема Сиријског са три земна поклона и "потпуно престају поклони који се чине у цркви". Овим се коначно завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана специјално за страдања Господња ("страдална" или "страсна богослужења").


Велики четвртак


На Велику среду увече облаче се тамноцрвене одежде, као и за Литургију на Велики четвртак. Служи се Мало повечерје са Трипјесњецом, а за њим, обично увече, јутрење Великог четвртка (према Типику у седми час ноћи, то јест у поноћ).
На Велики четвртак спомен је Тајне вечере и смирења Господњег, које се изразило кроз прање ногу Својим ученицима и установљење Свете Тајне Тела и Крви Његове. На јутрењу после "Алилуја" пева се три пута тропар "Јегда славни ученици на умовенији вечери просвјешчахусја..." и одмах после њега, без катизме (Псалтир се одлаже до Томине недеље, осим 17. катизме на Велику суботу), чита се Јеванђеље по Луки, зачало 108, о Тајној Вечери. После Јеванђеља чита се 50. псалам и, без молитве уобичајене за читав пост: "Спаси, Боже, људи Твоја...", одмах почиње канон: "Сеченоје сечетсја море чермноје...". Ексапостилар. "Чертог Твој". Има стихира на хвалите и на стиховње, а Славословље се чита. После "Благо јест", Трисвете песме и "Оче наш" пева се тропар "Јегда славниј...", следи сугуба јектенија и после возгласа и "Утверди Боже..." чита се Час први, са тропаром и кондаком Триода, чију особеност представља то што се између богородичних читају паримеји - "Пророштва Јеремијина" у којима пророк созерцава непријатељство јудејских старешина против Христа, види Његову кротост и незлобивост, са којима Он предаје Себе у руке безаконика и тугује због њих.
Трећи, Шести и Девети час савршавају се просто, без певања, са тропаром и кондаком Триода, којима се придодаје Изобразительна, након чега следи отпуст.
Литургија светог Василија Великог се спаја се са вечерњем, слично као што бива у навечерје Рождества Христовог и Богојављења. Читају се и три пророчка паримеја, затим мала јектенија, Трисвето и даље по реду Литургија на којој се уместо Херувимске песме, уместо причасног, за време причешћа и уместо "Да испољњатсја уста наша..." пева "Вечери Твојеја тајнија дњес, Сине Божиј, причастника мја прими: не бо врагом Твојим тајну повјем, ни лобзанија Ти дам јако Јуда, но јако разбојник исповједају Тја: помјани мја Господи во Царствији Твојем". Постоји и нарочит отпуст: "Иже за превосходјашчују благост" (На овој Литургији, ако постоји потреба, припремају се Свети Дарови за причешћивање болесних).
После заамвоне молитве у саборним храмовима обавља се Чин прања ногу. Архијереј излази на Царске двери, да га нико не придржава, без жезла, и стаје на место за облачење; пред њим један ђакон носи Јеванђеље, а друга двојица бокал и лавор. Свештеници, седећи на горњем месту, споро читају 50. псалам. Протођакон, уз певање 5. песме канона Великог четвртка, доводи на средину храма у паровима дванаесторицу свештеника, који сви седају и тако остају све време, чак и приликом читања Јеванђеља. Протођакон произноси Велику јектенију са нарочитим прозбама: "О јеже благословитисја и освјатитисја умовенију сему...", док архијереј чита молитву. Затим протођакон чита Јеванђеље по Јовану о прању ногу, а за то време архијереј чини све оно што се у тамо говори о Исусу Христу и пере ноге свој дванаесторици свештеника који представљају апостоле. Најстарији међу свештеницима представља апостола Петра и са њим архијереј води дијалог јеванђелским речима. Архијереј сам довршава читање Јеванђеља у коме Господ објашњава значење прања ногу које је обавио. На крају он чита молитву да Господ опере сваку прљавштину и нечистоту душа наших.[1]
Током страсне седмице обавља се "мировареније" (кување мира) и освећење мира. Раније је мировареније обављано у Патријаршијској ризници, а освећење мира у Успенској цркви у Москви и у Кијево-Печерској лаври у Кијеву.[2] Свето миро се употребљава: 1. у Светој Тајни Миропомазања, 2. за освећење новог храма - њиме се помазују антиминс, Престо и зидови, и 3. за свечани обред крунисања царева и краљева.


Велики петак


Велики петак је спомен светих и спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа, Који је ради нас добровольно претрпео пљување, ударце, шамаре, увреде и смрт на крсту. Зато је одређено да се ноћ уочи Великог петка проводи у слушању Јеванђеља о страдањима Христовим. Повест о Христовим страдањима излаже се хронолошким редом, кроз 12 читања изабраних из сва четири Јеванђеља. Ова Јеванђеља читају се током читавог јутрења Великог петка, које се служи на Велики четвртак увече, а према Типику почиње у 2. час ноћи, то јест у 7 сати увече. Зато јутрење Великог петка носи нарочит назив: "Посљедованије (чин, поредак) светих и спасоносних страдања Господа нашег Исуса Христа". Приликом сваког читања Јеванђеља удара се у звоно, тако да број удараца показује редни број Јеванђеља које се чита. Након што буде прочитано и дванаесто Јеванђеље, удара се 12 пута, а затим кратко звоне сва звона. Читање Јеванђеља сви слушају са упаљеним свећама. Након сваког читања пева се: "Слава долготерпјенију Твојему, Господи". Пре првог и последњег Јеванђеља кади се читав храм, почев од средине. Пре читања јереј или архијереј износи Јеванђеље из олтара на средину цркве, где се оно полаже на налоњ и ту остаје до краја последњег читања. Изношење Јеванђеља обавља се после Шестопсалмија, Велике јектеније, "Алилује" и певања тропара "Јегда славнији ученици..." током кога се кади читав храм. Царске двери све време остају отворене. Читања Јеванђеља распоређена су између песама јутрења. Између првог, другог, трећег, четвртог, петог и шестог Јеванђеља одређена су по три антифона, сједалан и мала јектенија. За време сваког сједална јереј кади свети олтар, па се зато не седа: "певамо га стојећи" - каже Типик. Тако читање Јеванђеља на овом јутрењу као да замењује читање катизми. После шестог Јеванђеља певају се "Блажена" са тропарима, а затим се пре седмог Јеванђеља произноси прокимен: "Раздјелиша ризи Моја себје, и об одежди Мојој меташа жребиј". Пред осмо Јеванђеље чита се педесети псалам и пева Трипјесњец. После трипјесњеца и свјетилна "Разбојника благоразумнаго..." чита се девето Јеванђеље. Затим се пева "Всјакоје диханије" са стихирама, и чита се десето Јеванђеље. Након тога читају се Велико славословља (не пева се), прозбена јектенија и једанаесто Јеванђеље. Следе стихире на стиховње и дванаесто Јеванђеље. Крај јутрења је обичан: "Благо јест", Трисвето, "Оче наш", пева се тропар: "Искупил ни јеси од кљатви законија" сугуба јектенија и нарочит отпуст: "Иже опљеванија и бијенија и заушенија и крест и смерт претерпјевиј..."
Први час се не спаја са јутрењем.
На Велики петак ујутро, "о другом часу дана", а то је по нашем рачунању у 7 (односно 8) ујутро, служе се Царски часови, на којима се певају посебни тропари, читају старозаветна пророштва о страдањима Христовим, апостолска дела и поново страдална Јеванђеља, тако да се на Првом часу излаже сва повест о страдањима Христовим по јеванђелисти Матеју, на трећем часу по Марку, на Шестом часу по Луки и на Деветом часу по Јовану.
Да не би био нарушен најстрожи пост који је за тај дан одређен, као и из нарочитог побожног поштовања према Голготској Жртви која је тога дана принесена, на Велики петак се уопште не служи Литургија, осим ретког изузетка када на тај дан падне празник Благовести, у ком случају се служи Литургија светог Јована Златоуста.
Око три (односно четири) сата поподне (према Типику "о десетом часу дана"), када је Господ Исус Христос издахнуо на крету, служи се вечерње. На њему се читају три паримеја: из књиге Изласка, у којој је представљен Мојсије како се моли за преступнички јеврејски народ, као праслика општесветског Голготског Заступника; из књиге о Јову, где је представљен праведни Јов који је после изузетних страдања овенчан милостима Божијим, као слика Божанског Страдалника; и из књиге Исаијине, где је у 53. глави овај пророк, прозван "старозаветним Јеванђелистом", тако живо и са трепетом созерцавао понижение Искупительа света. Затим се чита Апостол - Посланица апостола Павла Коринћанима, где се приповеда о Божанској Премудрости и сили које су се откриле кроз крст Христов и, на крају, чита се заједничка повест о страдањима Христовим из три Јеванђеља - по Матеју, Луки и Товану, као и повест о погребењу Христовом. Потом следе сугуба и прозбена јектенија, које су као и увек одвојене молитвом "Сподоби, Господи", и певају се стихире на стиховње. Приликом певања последнее стихире: "Тебје одјејушчагосја свјетом, јако ризоју", свештенослужитељ кади, обилазећи три пута око плаштанице која представља Господа положеног у гроб, и лежи на Престолу. Уз певање тропара "Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело Твоје, плаштаницеју чистоју обвив и воњами во гробје новје покрив положи" ("Благообразни Јосиф, скинувши с дрвета пречисто тело Твоје, обави га чистом плаштаницом, и мирисима помазавши положи га у нови гроб") сви свештенослужитељи подижу плаштаницу изнад својих глава и кроз северне двери износе је на средину храма, полажући је тамо на посебно припремљени сто, који служи као слика гроба. Ради изношенна плаштанице предстојатељ се облачи у потпуно одјејаније, а испод плаштанице носи Јеванђеље, које се потом полаже на плаштаницу. Након полагања плаштанице у гроб око ње се три пута кади и произноси се одговарајућа поука. Затим се говори отпуст: "Иже нас ради человјеков и нашего ради спасенија..." сви се клањају пред плаштаницом и целивају је уз певање стихире: "Придите ублажим Јосифа приснопамјатнаго".[3]
После вечерња следи Мало повечерје, на коме се пева Канон о распећу Господњем и на плач Пресвете Богородице.
Ако на Велики петак падну Благовести, онда се служи Литургија светог Јована Златоуста, која се по обичају спаја са вечерњем. Но, у Типику није речено када се у том случају обавља изношење плаштанице, па је у пракси ово питање решавано на различите начине. У СанктПетербуршкој епархији било је одређено да се по окончању Литургије, одмах након отпуста, певају стихире на стиховње Великог петка, при чему су се свештенослужитељи за то време преоблачили из празничних у црне одежде, а плаштаница је полагана на Престо и уз певање тропара "Благообразниј Јосиф" изношена као и обично. Сличан распоред дао је и митрополит Филарет Московски, с тим што је одредио да се стихире на стиховње певају после Заамвоне молитве.
Велика субота
Богослужење Велики суботе представља побожно бдење над гробом Господњим. То је спомен на пребивање Господа у гробу и Његов силазак у ад. У седми час ноћи по Типику, а по нашем рачунању у један сат после поноћи, служи се јутрење Велике суботе. На овом јутрењу које данас често бива на Велики петак увече, после шестопсалмија, "Бог Господ", тропара "Благообразниј Јосиф...", Слава, "Јегда снишели јеси к смерти, Животе Бесмертниј..." И ниње, "Мироносицам женам..." пева се 17. катизма: "Блажени непорочни", при чему се после сваког стиха ове катизме певају или читају кратке песме које се називају надгробним похвалама и у којима се прославља умрли и погребени Господ. Ово је плач на гробу Божанског Покојника. При томе, Царске двери се отварају, свештенослужитељи излазе на средину храма и стају пред плаштаницу, па се обавља потпуно кађење читавог храма, почев од плаштанице. Ово надгробно појање дели се на три статије, при чему после сваке следи мала јектенија и кађење. После треће статије певају се Васкрсни тропари: "Ангелскиј собор удивисја..." ("Анђелски сабор се задиви..."). Сви стоје са упаљеним свећама. Следи сједалан, 50. псалам и Канон Велике суботе: "Волноју морскоју" ("Таласима морским"), који описује пометњу неба и земље пред страшним призором - како Њихов Господ лежи у гробу. Канон уједно објашњава значење Спаситељеве крсне смрти, Његовог погреба и силаска у ад. Током певања овог канона свештенослужитељи улазе у олтар. Предстојатељ се облачи у потпуно одјејаније (црно), а након последње стихире на Хвалите, док се пева: "Преблагословена јеси, Богородице Дјево..." опет сви долазе на средину храма, пред плаштаницу. Предстојатељ возглашава: "Слава Тебје, показавшему нам свјет" и пева се Велико славословље, за време кога се гроб са плаштаницом кади три пута унакрст. За време последњег "Свјатиј Боже", које се пева надгробним напевом, свештенослужитељи узимају плаштаницу на.своје главе и обносе је три пута око цркве ("идући на исток и савијајући на запад... уз појање 'Свјатиј Боже'"), при чему настојатељ испод плаштанице носи Јеванђеље. Кад се овај опход заврши (за време опхода звоне сва звона), улазе у храм и плаштаницу опет постављају у гроб. Свештеник возглашава: "Премудрост прости", а затим, док се пева "Благообразии Јосиф", три пута кади око гроба. Поменуто ношење плаштанице означава силазак Господа после смрти у ад и Његово нераздвојно пребивање са Оцем на престолу. Црквене песме и читања која одмах следе уливају наду у васкрсење, па тако настаје промена у расположењу оних који се моле. Чита се тропар пророштва и возглашава прокимен: "Воскресни, Господи, помози нам, и избави нас имене ради Твојего". Потом се чита паримеј из пророштва Језекиљиног о сувим костима које су оживеле у пољу, најављујући васкрсење мртвих, а затим иде други прокимен, опет васкрсни: "Воскресни, Господи, Боже мој, да вознесетсја рука Твоја, не забуди убогих Твојих до конца" и чита се Апостол о томе да нас је Господ Исус Христос искупио од проклетства закона, те да је Он наша Пасха (1.Кор. 5,6-8,заједно са Гал. 3,13-14). Возглас: "Да воскреснет Бог и расточатсја врази Јего" са стиховима, подсећа нас на приближавање Васкрса. Затим се чита Јеванђеље по Матеју (исто као и дванаесто светих страдања), о печаћењу гроба Господњег и постављању страже на њега. Након тога се произноси сугуба и прозбена јектанија, отпуст и следи целивање плаштанице, при чему се пева "Придите ублажим Јосифа приснопамјатнаго...". Овоме се придодаје још и Први час.
Литургија светог Василија Великог се на Велику суботу служи касније него других дана у години, према Типику "о десетом часу дана", то јест после три сата поподне (код нас обично у један поподне). Пре ње служе се обични часови, трећи, шести и девети, уз Изобразитељну са тропарима и кондак Велике суботе. Сама Литургија почиње вечерњем које се већ односи на следећи дан, то јест на Васкрс, па се ту зато са песмама Велике суботе сједињују свечане васкрсне песме, тачније прве четири стихире на "Господи возвах" првог гласа. После "Свјете тихиј" не говори се прокимен, него се одмах возглашава: "Премудрост" и чита се 15 паримеја који садрже пророштва о искупљењу људског рода које је остварено смрћу Сина Божијег. Након читања 6. паримеја пева се свечани припев "Славно бо прослависја", а након 15. паримеја - припев песме тројице младића: "Господа појте и превозносите во всја вјеки". Уместо Трисвете песме пева се "Јелици во Христа креститесја, во Христа облекостесја. Алилуја" у част крштења оглашених које је у старини обављано на Велику суботу. После читања Апостола - који објашњава значење Свете Тајне Крштења, кроз коју бивамо погребени са Христом да бисмо заједно са Њим и устали за нови, безгрешни живот у Богу - уместо обичног "Алилуја", пева се, са стиховима 81. псалма, припев "Воскресни, Боже, суди земљи, јако Ти наследиши во всјех јазицјех". Док се ово поје, свештеници и ђакони у олтару свлаче црно одјејаније и облаче бело, васкрсно. Исто тако мењају се покривачи на Престолу, Жртвенику и свим налоњима, да ништа црно у храму не остане. Ђакон затим у светлој ризи излази на средину храма, како би, попут Анђела који се јавио приликом васкрсења Христовог, благовестио о Васкрсломе, и чита Јеванђеље по Матеју, које говори о земљотресу на гробу Господњем, о Његовом васкрсењу, о јављању женама мироносицама, о бекству стражара и о томе како су их првосвештеници поткупили, као и о јављању Господа ученицима у Галилеји, са заповешћу да иду и науче све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Затим следи Литургија својим уобичајеним поретком, само што се уместо херувимске, пева нарочита песма: "Да молчит всјакаја плот человјеча и да стојит со страхом и трепетом..." Како мали, тако и велики вход врше се око плаштанице, а пред њом се обављају и сва читања и произносе јектеније. Уместо "Достојно" (односно "О тебје радујетсја") пева се ирмос девете песме канона: "Не ридај Мене Мати, зрјашче во гробје..." Причастан: "Воста, јако спја Господ и воскресе спасајај нас". После Литургије обавља се благосиљање хлеба и вина (чита се иста молитва као и на литији, али без спомињања "пшенице и јелеја"). Хлебови и јелеј се освећују зато да би верујући могли да се окрепе, јер се у старини после ове Литургије, која се завршавала касно (у Типику је речено: "еклисијарх треба да пази, да када се Литургија завршава, буде други час ноћи"), верујући се нису разилазили по кућама, него су остајали у храму, слушајући читање књиге Дела апостолских све до самог Васкршњег јутрења. Према Типику читава књига Дела апостолских треба да буде прочитана до четвртог часа ноћи, то јест до десет увече, за када је одређена такозвана "Пасхална полуноћница" - служба која у Типику не носи никакав наслов, а састоји се од читања уводних молитава, канона Велике суботе "Волноју морскоју", Трисвете песме, "Оче наш", певања тропара: "Јегда снишел јеси к смерти, Животе бесмертниј...", кратке сугубе јектеније (као на Малом вечерњу) и васкрсног отпуста. За време девете песме канона свештенослужитељи окаде плаштаницу, однесу је у олтар и положе на Престо, где лежи до оданија празника Васкрса.












НАПОМЕНЕ:
Чин прања ногу до данас је сачуван само у Јерусалиму, где га на Велики четвртакобавља Јерусалимски патријарх.
Миро се кува прва три дана Страсне седмице, што је праћено читањем Јеванђеља; ана Велики четвртак архијереј освећује скувано миро, при чему се у ново миро уливанеколико капи раније освећеног мира. Миро освећује патријарх или митрополит зачитаву своју помесну Цркву, и то на посебно свечаном богослужењу, уз учешће, помогућству, осталих епископа Цркве. Шесто правило Картагинског сабора забрањујепрезвитерима да освећују миро - прим. прев.
Српски Типик: Стихиру "Тебје одјејушчагосја свјетом, јако ризоју" поје понајвише свештеник сам и износи плаштаницу, те је полаже у гроб насред цркве овако: свештеник узме са часне трпезе плаштаницу, на раширеним рукама је обнесе око часне трпезе, изнесе на северне двери и положи у гроб; ђакон иде пред н>им и носи свето Јеванђеље, а претходе им свећеносци. Затим "Ниње отпушчајеши", Трисвето, тропар "Благообразни Јосиф", Слава, И ниње, "Мироносицам женам". Док се поју тропари свештеник или ђакон каде гроб три пута унакрст, чине две метаније, целивају плаштаницу и опет чине једну метанију. Док народ целива плаштаницу поје се Мало повечерје.

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI

Poslušanje

Predao se poslušanju i ljubavi prema starcu Josifu svim svojim srcem. Sa radošću je prihvatao njegovo vođenje. Tačno mu je iznosio pomisli i svoje duhovno stanje. Bez prekida je odlazio noću do Svetog Vasilija, a nakon 1938. u pećine Male Svete Ane, gde je starac prešao da bi služio Liturgiju i pričešćivao. Ali i druge je napore podnosio sa zahvalnošću. Tako, kada je starac Josif napustio manastir Sveti Vasilije, i otišao u Malu Svetu Anu, pokušao je da sagradi kolibu i malu crkvu u šupljini jedne stene koristeći kao građu drvo, miljadja[1] i cigle od crvenice. Tada je Starac tovario crvenicu iz Kareje svaki drugi dan i odnosio je u Malu Svetu Anu gde je starac Arsenije pravio cigle. Da bi se oslobodio obaveza koje imao u Svetom Jefremu gde je starac Prokopije "pisao" pečate, starao se da nareže duplo više pečata. Tako je starac Prokopije imao spremne pečate da izrezuje, a starac Arsenije dovoljno crvenice za cigle. Njegova ljubav i poslušanje pomagali su mu da radi dva puta više.

+ + + + +

Prizivao je vrlo često molitve starca Josifa i poučavao je sve da često uzimaju blagoslov svoga duhovnika.
Pisao mu je kasnije jedan brat: "Kakva je to neiskaziva tajna, hodočasniče Starče moj? Kakva je to sveta veza što vezuje poslušnika sa njegovim starcem! Govorili ste nam "Bog moga starca Jefrema", i osećali smo da u ovom iskazu postoji sva sladost sveta.

+ + + + +

Jednom je padao sneg i duvao ledeni severac. Trebalo je da ode do Male Svete Ane da bi služio Liturgiju. U dolini Katunakije hladnoća je probijala poput eksera. Skupio se u svojoj sirotinjskoj odori i krenuo odlučno. Prvo, strma uzbrdica Katunakije uz ledeni vetar što probija do dna zadihanih pluća. Onda, udubljenje na visini zasipano snegom i severcem što bije. Smrzao se, nije izdržao. Predomisli se i siđe bez daha stazicom kući. Uđe u kuhinju i poluonesvešćen pade. Otac Prokopije ostavi rukodelje i postara se da ga povrati. Ispriča nakon nekoliko dana starcu Josifu. On ga ni malo nije štedeo: "Oče, da si uložio više snage, Bog bi ti pomogao i došao bi", prekoreo ga je, držeći svoj moral na visini.
Njihova je duhovna veza bila toliko istinska, duboka i jaka, a duhovno stanje starca Josifa tako visoko, da mu je Bog zapečatio govor. Mnogo puta, tražeći blagoslov, celivao bi mu ruku pri odlasku u Katunakiju. "Idi", govorio bi starac iz srca i značajno. "Idi, pa ćeš videti". "Bogatio bih se u molitvi i blagoslovu", sećao se uzbuđene duše otac Jefrem. "Hajde, odlazi sada", govorio bi grubo kada bi ga nečem ražalostio. "Praznina, napuštanje" sećao se gorko ispovedao otac Jefrem.

+ + + + +

Kada su poželeli da odu od matejevaca i da budu uz florineje (dve osnovne grupe starokalendaraca), trebalo je da sačine jedan dokument. Dok su se nalazili svakodnevnim poslovima Katunakije, otac Jefrem misli da bi trebalo da se izmeni neki stav u dokumentu zato što nije bio u svemu onakav kako ga je napisao starac Josif. Nakon nekoliko dana otišao je služi Liturgiju. Obrati mu se starac nakon Litije: "Oče, pazi, neka te pomisao odvaja od mene." čudi se otac Jefrem. Nije se ni sećao. Prekopavao je po svom sećanju, napokon se doseti i zadivi se.

+ + + + +

Izgleda da je jednom, kao čovek, ogorčio starca u čemu. Zatražio je oproštaj ali starac nije smekšao. "Idi", kazao mu je, "i nemoj da dolaziš dok te pozovem." Dani su prolazili u duhovnom mrtvilu. Konačno posla oca Atanasija i pozva ga. Za vreme Svete Liturgije preplavi ga blagodat nakon toliko dana obradova se. Kasnije je to izneo Starcu. "Dobro, čedo moje", reče mu blagim očinskim glasom, "zar si shvatio da sam te zagrlio i celivao u duhu?"
Jednom, za vreme službe, pri izgovoru blagoslova "Mir svima!" pomislio je začuđen: "Pa ja od starca primam blagoslov, kako ga sada blagosiljam?" "Ja blagosiljam", začu glas iz svog epitrahilja i shvati da Duh Sveti blagosilja putem onog koji služi.

МАЛИ ПРАВОСЛАВНИ МОЛИТВЕНИК (издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве)

МАЛИ МОЛИТВЕНИК, приручна је књига основних молитава за децу и почетнике у православној вери, које треба читати у току дана да се молитвом духовно снаже и уносе мир у душу.
Шта је молитва, какав је њен смисао и значај за духовни живот хришћанина, сазнајемо најбоље из речи и примера Исуса Христа. Из Еванђеља се види да се Он често молио и остајао по целу ноћ у молитви (Лука 6,12; 5,16; Матеј 26,39; Јован 7,1). Кад се на једном месту молио и престао, на молбу једног од својих ученика да их научи како да се моле, Господ им изрече превасходну молитву - Оче наш, која је пример и углед свију молитава. И апостолима и свима верним указује како треба да се постојано моле и не клону (Лука 18,1-7), као и то да молитва њихова не буде лицемрна, него искрена (Матеј 6,5-7).
Још нас поучава да се молимо појединачно, насамо у својој соби (Матеј 6,6), али да је такође потребно молити се заједнички, особито у храму, са другом браћом у вери, на заједничком богослужењу, особито Светој литургији, јер каже: Где су два или три сабрана у моје име, онде сам и ја међу њима (Матеј 18,20). Потребна су нам оба начина молитве, једна се другом не може заменити.
Молитва Господа Исуса Бога Оцу, као и молитва Оче наш, упућују нас на то да је наша молитва обраћање, разговор нас као деце са оцем нашим небеским, као што бива и у породици на земљи. Жалосна је породица у којој се син или кћи не обраћају оцу и мајци, немају шта да им кажу, да их замоле, да им захвале за оно што су за њих учинили и чине. Исто тако, ако отац и мајка немају шта да кажу, упуте и посаветују сина или кћер, рђави су то и родитељи и деца.
У свом духовном животу, ми се обраћамо Оцу нашем небеском молитвама којих има три врсте. У једнима прослављамо Бога због Његове моћи, доброте и љубави. Друге су молитве захвалности Њему за она добра која нам је чинио и чини. Треће су молитве у којима му се обраћамо за наше телесне и духовне потребе. Бог се пак нама обраћа у Светом писму, као и поуком преко светих људи, црквених чинова и песама.
У духовном животу, као што бива и у телесном, треба се држати начела поступности, ићи постепено, налагати лакше, па кад се ојача теже подвиге и обавезе. Чинити то онако како указује апостол Павле, који вели да почетнике треба хранити блажом храном, а кад узрасу и ојачају, онда тврдом (Јевр. 5,12). Тако дакле, треба поступати и у молитвеном правилу, почети са малим, па кад се оно утврди и пређе у навику, онда додати још мало, и тако редом док се не стигне до правила потпуног, одређеног за одрасле. На исти начин упућују и Свети Оци, и то чинити не самовољно, него увек под руководством искусног духовника. Иначе бива да почетници са одушевљењем почну са великим правилом, или им невешти духовници тако наложе. Једно време издрже, али због околности живота, или слабљења ревности , све га ређе врше, или све више скраћују, док га сасвим не изоставе. Почну, дакле, неприродно и заврше неразумно.

Да кажемо и ово. Молитву треба вршити стојећи смерно пред иконом, или крстом и отпочињати крсним знаком. Кад год се крстимо треба то чинити не како било, него пажљиво и правилно. Сложивши уједно палац десне руке са два прста до њега, остала два прста треба приљубити уз длан. Онда руку са тако сложеним прстима подићи до чела уз речи: У име Оца; затим руку спустити на груди и рећи: И Сина; па је онда подићи на десно раме и преносећи на лево изговорити: И Светога Духа; па руке прекрстити на грудима (десну преко леве), и рећи: Амин. Онда отпочети молитве.
Биваће да нам се при молитви јављају разне мисли, доводећи ум до расејаности. Свети Оци саветују да се ум везује за речи молитве, говорећи их тихо, колико да себе чујемо. Ако ли мисли одлутају, молитву наставити од речи које су остале јасне у сећању.
Као што свако добро омогућава да се чини и друго добро, тако ће и молитва, као плодно дрво, донети добар род осталих врлина онима који је врше са пажњом, чисто и искрено.



"И кад стојите на молитви,
праштајте
ако шта имате против кога;
да и Отац, ваш,
који је на небесима, опрости вама
сагрјешења ваша."
Из Еванђеља по Марку,
глава 11, ст.25.


МОЛИТВЕ ЈУТАРЊЕ

Уставши од постеље и спремивши се, стани пред икону, и сабравши ум, реци са побожношћу и страхом Божјим, крстећи се:
У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин.
Затим, постој мало ћутећи, док се не умире сва твоје осећања, и тада начини три мала поклона, уз речи:
Господе Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава пречисте Твоје Матере, и свих светих, помилуј ме. Амин.
Онда реци:
Слава Теби Боже наш, слава Теби.
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе, помилуј! (трипут)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.


Молитва Господња

Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.

Затим ове тројичне тропаре:

Уставши од сна, падамо пред Тобом, Благи, и узносимо Ти анђелску песму, Моћни: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу: Из постеље и сна подигао си ме, Господе; ум мој просвети и срце, и усне моје отвори да Те славим, Света Тројице: свет си, свет, свет, Боже, помилуј нас Богородицом.
И сада и увек у векове векова. Амин. Судија ће доћи изненада, и откриће се свачија дела, но са страхом вичемо у поноћи: свет си, свет, свет, Боже помилуј нас Богородицом.
Господе, помилуј! (дванаест пута).
Онда:
Ходите, поклонимо се цару нашем Богу!
Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, цару нашем Богу!
Ходите, поклонимо се и припаднимо самом Христу, цару и Богу нашем!

50. Псалам

Помилуј ме, Боже, по великој милости својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога, и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја. Јер гле, истину љубиш, и јављаш ми незнано и тајно свемудрости своје. Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти. Срце ми чисто саздај, Боже, и дух прав обнови у мени. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим, и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста ће моја казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих; за жртве паљенице не мариш. Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смерно Бог неће презрети. По благости својој, Господе, чини добро Сиону, нека се подигну зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.

Символ вере
Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је постало;
Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светог, Господа, животворног, Који од Оца исходи, Који се са оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин.

Молитва прва, светог Макарија Великог

Боже, очисти ме грешнога, јер никакво добро не учиних пред Тобом, него ме избави од зла, и нека буде у мени воља Твоја, да неосуђено отворим своја недостојна уста и прославим Твоје свето име, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва друга, истога светог

Уставши од сна, Теби прибегавам Владару човекољубиви, и милосрђем Твојим полазим на дела Твоја. Молим Ти се, помози ми у свако доба у свакој ствари, и чувај ме од свега рђавог у свету, и од ђаволске брзоплетости, и спаси ме, и уведи у Твоје вечно царство. Јер Ти си мој створитељ, и свакога добра промислитељ и подаритељ, и у Тебе је све уздање моје, и Теби славу узносим сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва трећа, истога светог

Господе, који си својом великом добротом и својим великим милосрђем дао мени, слузи Твоме, да прошло време ове ноћи пређем без опасности од ма каквог зла противниковог, Ти сам Владару, Творче свега, удостој ме да Твојом истинском светлошћу и просвећеним срцем творим вољу Твоју, сада и увек и у векове векова. Амин.

Богородице Дјево

Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.



МОЛИТВЕ ПРЕ СПАВАЊА

Прекрстивши се пред иконом, уз речи: У име Оца и Сина и Светога Духа, Амин, реци: Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.

Онда: Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни помилуј нас (ово реци трипут).

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе, помилуј! (трипут).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.


Молитва Господња

Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.

Онда ове тропаре:

Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер ми грешници, немајући никаквог оправдања, Теби као Владару приносимо ову молитву: помилуј нас.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу;
Господе, помилуј нас, јер се у Тебе уздасмо; не гневи се јако на нас, нити помињи безакоња наша, него и сада као милостив погледај и избави нас од непријатеља наших; јер си Ти Бог наш, и ми смо људи Твоји, сви смо дело руку Твојих, и име Твоје призивамо.
И сада и увек и у векове векова. Амин.
Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да не погинемо ми, који се у Тебе надамо,него да се Тобом избавимо од беда: јер си Ти спасење рода хришћанскога.
Господе помилуј! (дванаест пута).

Молитва прва, светог Макарија Великог Богу Оцу

Боже вечни и Царе сваког створења, који си ме удостојио да доживим до овога часа, опрости ми грехе, које учиних, овога дана делом, речју и мишљу. И очисти, Господе, смирену душу моју од сваке прљавштине тела и духа. И дај ми, Господе, да ми сан ове ноћи прође у миру, да бих уставши са скромне постеље, угађао пресветом имену Твом у све дане живота свога, и победио телесне и бестелесне непријатеље који војују на мене. И избави ме, Господе, од сујетних помисли и рђавих жеља које ме прљају. Јер је Твоје царство, и сила, и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва друга

Господе Боже наш, што сагреших овага дана речју, делом и мишљу, опрости ми као благ и човекољубив. Подари ми миран и тих сан; пошљи ми свога Анђела чувара који ме заклања и чува од свакога зла. Јер си Ти чувар душа и тела наших, и Теби славу узносимо, Оцу и сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва трећа Светоме Анђелу чувару

Анђеле Христов, чувару мој свети, и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што згреших у данашњи дан, и избави ме од свакога лукавства непријатељског и противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог; но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ми покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице, и Матере Господа мога Исуса Христа, и свих светих! Амин.

Молитва светог Јоаникија

Надање је моје Отац, прибежиште моје Син, заштита моја Дух Свети, Тројице Света слава Ти.
Затим:
Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, тебе што Бога-Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо.



МОЛИТВЕ ПРЕД СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

Уочи дана Светог причешћа, после молитава пред спавање, прочитај и ове молитве:

Молитва прва светог Јована Дамаскина

Владару, Господе Исусе Христе Боже наш, који једини имаш власт да људима отпушташ грехе, као благ и човекољубив, превиди све моје свесне и несвесне грехе, и удостој ме да се неосуђено причестим, божанским и преславним, и пречистим, и животворним Тајнама Твојим, не на казну, ни на муку, ни на умножење грехова, него на очишћење, и освећење, и обручење будућег живота и царства, на заштиту и помоћ, и на разбијање противника, на истребљење многих мојих сагрешења. Јер си Ти Бог милости, и милосрђа, и човекољубља, и Теби славу узносимо, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Молитва друга светог Јована Златоуста
Боже, отпусти, остави, опрости ми сагрешења моја, која Ти сагреших, било речју, или делом, или помишљу, хотимично или нехотимично, свесно или несвесно; све ми опрости као благ и човекољубив. И молитвама Твоје пречисте Матере, Твојих служитеља и светих сила, и свих светих који су Ти од памтивека угодили, благоволи да неосуђено примим свето и пречисто Твоје тело и часну крв, на исцељење душе и тела, и на очишћење мојих рђавих помисли. Јер је Твоје царство, и сила и слава, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Молитва трећа светог Јована Златоуста

Господе Исусе Христе, Боже мој, отпусти, остави, очисти и опрости ми грешном и непотребном и недостојном слузи Твом погрешке, и сагрешења, и преступе моје, које Ти од младости моје па све до овога дана и часа сагреших, било свесно или несвесно, било речима или делима, било помислима и мислима и настојањима, и свима својим чувствима. И молитвама пречисте и приснодјеве Марије Мајке Твоје, која Те је чудесно родила, једине непостидне наде и заштите и спасења мога, удостој ме да се неосуђено причестим, бесмртним, животворним и страшним Тајнама Твојим, на отпуштење грехова, и на живот вечни; на освећење и просвећење, јачину, исцељење и здравље душе и тела, и на уништење и потпуно погубљење мојих злих мисли и помисли, и потхвата, и ноћних сањарења, мрачних и злих духова. Јер је Твоје царство, и сила, и слава, и част, и поклоњење, са Оцем и Светим Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Сутрадан, после јутарњих молитава, прочитај ову молитву:

Молитва светог Јована Златоуста

Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасеш грешнике, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело Твоје, и да је ово сама пречасна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, речју, делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се без осуде причестим пречистим Тајнама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.
Прими ме данас, сине Божји, за причесника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: Помени ме, Господе, у царству Твоме.
Нека ми причешће светим тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или осуду већ за исцељење душе и тела. Амин.


МОЛИТВЕ ПОСЛЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

По доласку кући, после Светог причешћа, прочитај ову молитву:

Молитва светог Василија Великог

Владару Христе Боже, Царе векова и творче свега, благодарим Ти за сва добра која си ми дао и за причешће пречистим и животворним Тајнама Твојим. Молим Те, Благи и Човекољубиви, сачувај ме под кровом Твојим и у сенци крила Твојих, и даруј ми да се чистом савешћу до последњег даха свог достојно причешћујем Светињама Твојим на отпуштење грехова и на живот вечни. Јер си Ти хлеб живота, извор светиње, давалац добара, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

МОЛИТВЕ ПРЕ И ПОСЛЕ ЈЕЛА

Молитва пре доручка

Прекрстивши се, реци молитву:
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Прекрстивши се, седи за сто.

Молитва после доручка

Уставши од стола, прексти се и реци:
Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога-Реч непорочно роди, ваистину Богородицу величамо.
И прекрсти се.

Молитва пре ручка

Прекрстивши се очитај ову молитву:

Оче наш, који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.

Потом се прекрсти и седи за сто.

Молитва после ручка

Уставши од стола и прекрстивши се очитај:
Благодаримо Ти, Христе Боже наш, што си нас наситио Твојим земаљским добрима; не лиши нас ни Твог небескога царства, но као што си дошао међу Твоје ученике, Спаситељу, дарујући им мир, дођи и нама и спаси нас.
И прекрсти се.

Молитва пре вечере

Прекрстивши се очитај:
Јешће убоги и наситиће се, и прославиће Господа који Га траже; жива ће им бити срца у век века.
Прекрсти се и седи за сто.

Молитва после вечере

Уставши од стола и прекрстивши се очитај:
Твоја утроба, Богородице, поста света трпеза с небесним хлебом, Христом Богом нашим; сваки који једе од њега не умире, као што рече Хранитељ свију.
Прекрсти се.


МОЛИТВА ПРОТИВ РУЖНИХ ПОМИСЛИ

Прекрсти се и реци: Свети Боже...и све остало (видети страну 2), по Оче наш; са скрушеним срцем, прочитај молитву:

Владару Господе, Боже мој, у чијим је рукама судба моја, заштити ме по милости својој, и не допусти да пропаднем са безакоњима својим, нити да идем за вољом тела које похотом војује против духа. Твоје сам створење; не презри дело руку својих. Немој се одвратити од мене; сажали се, а не понизи. Слаб сам, немој ме презрети, Господе, јер Теби прибегох, заштитнику своме Богу: исцели душу моју, јер сагреших Теби; спаси ме ради милости Твоје, јер сам Ти одан од младости своје; нека се постиде они што траже да ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли, некорисних сећања; удаљи од мене сваку нечистоту, свако зло, јер си Ти једини свет, једини силан, једини бесмртан, у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу против ђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.


МОЛИТВА У СВАКО ДОБА

Христе Боже, коме се у свако време и свакога часа клањају и кога славе на небу и на земљи, дуготрпељиви, многомилостиви, многосажаљиви, који праведнике љубиш, а грешнике милујеш и све зовеш спасењу обећањем будућих добара. Ти, Господе, прими и наше у овај час молитве и управи живот наш заповестима Твојим, душе наше освети, тела очисти, расуђивања исправи, мисли разбистри и избави нас од сваке жалости, зла и бола; огради нас светим Твојим анђелима, да њиховим мноштвом чувани и вођени стигнемо до јединства вере и познања неприступне Твоје славе, јер си благословен у векове веква. Амин.


МОЛИТВА ЗА ПОКОЈНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

"Даруј ми да увидим своје грехе"

Често се питамо: како се треба кајати? Педесети псалам је својеврсно упутство, он нам је дат као образац да бисмо га читали сваког јутра и да бисмо, удубљујући се у његов смисао, могли да нађемо одговор на то питање. Срце скрушено и смирено Бог неће презрети. Да бисмо се кајали, треба скрушавати срце, смиривати га. Али, ако не желиш да се смириш, да радиш на себи и да уложиш тај напор, биће зло... Јер ђаво као лав ричући ходи и тражи кога да прождере (1 Пет. 5,8). Свако од нас треба да се ишчупа из канџи те чудовишне звери - страшне, искусне, моћне, али нипошто свемоћне. Тај "лав који риче" показује се немоћан пред човеком који призива Бога у помоћ.
Господ је Свемогућ, Господ је Свезнајућ и Господ жели да спасе сваког човека онако како само Он зна. Ми смо некако навикли на агресију: она је и изван нас и у нама, па зато агресију очекујемо од свих, па и од Бога. Али, у Бога нема агресије. Господ се пажљиво, стрпљиво и необично деликатно труди да утиче на нас, труди се да нам укаже на пут којим треба да идемо.
Гле, изнесох преда те живот и добро, смрт и зло. (...) благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и семе твоје, љубећи Господа Бога својега, слушајући глас његов и држећи се њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих (Понов.30,15-19). Због своје непокајаности и грубости, ми просто не чујемо тај призив Господњи. Због свог маловерја не можемо да Му потпуно верујемо, због своје малодушности бојимо се да Му поверимо душу. Грех ремети устројство читавог живота, теко да се ми при доношењу животних одлука ослањамо на животно искуство унакажено грехом.
Црква поседује сасвим другачије искуство, искуство светости, и речима апостола и јеванђелисте Јована Богослова, апостола љубави, сведочи: Бог је светлост, и таме у њему нема никакве. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима и крв Исуса Христа, Сина Његова, очишћава нас од свакога греха. Ако речемо да Греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости Грехе, и очисти нас од сваке неправде (1Јн. 1,59).
Увидети своје грехе и кајати се за њих дар је Божанске благодати, то је огромна, Богом и Божјом Мајком дарована радост, "неочекивана радост". У молитви Преподобног Јефрема Сирина, која се чита у току Великог поста, тражимо: Даруј ми да увидим своје грехе и да не осуђујем брата свога. Нема човека да живи а да не греши - чак ни Свети нису без греха, па ипак су свети, а ми то нисмо. Чиме се Свети разликују од нас? Тиме што су свим срцем заволели Бога и кајали се пред величином Његове светости, Божанске Правде, Милости и Љубави према човеку. Велики Светитељ двадесетог века, Преподобни Силуан Атонски, говорио је: "Истину вам говорим: не видим ништа добро у себи, имам много грехова, али благодат Светог Духа изгладила је многе моје грехе, и знам да онима који се боре са грехом Господ даје не само опроштај, већ и благодат Светог Духа, Који радује душу и даје јој дубок и сладостан мир".[1] Ма како да је снажно искушење и ма како да је привлачан грех, могуће је победити их. О онима који се боре са грехом и уз помоћ Божју односе победу над њим, Свето Писмо говори: Тако ће онај који победи бити обучен у хаљине беле и нећу избрисати име његово из Књиге живота и признаћу име његово пред Мојим и пред анђелима његовим (Апок.3,5).
На крају бих навео дивне, можда чак и чудне у свом оптимизму, речи великог светитеља Димитрија Ростовског: "Радујте се, грешници! Праведнике ће у Рај увести Апостол Петар, а грешнике сама Мајка Божја!"


Протојереј Алексије Умински, Протојереј Артемије Владимиров, 
Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко

ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?