СВЕТИ АРХАНГЕЛИ

Свети Архистратиг Михаил

Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Зашто баш у Новембру? зато што Новембар представља девети месец после месеца Марта. У месецу Марту сматра се да је било створење света. А девети месец после Марта узет је због 9 чинова ангелских, који су најпре створени. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Ис. Навина 5, 13–15; св. Јуде 9.) Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој. Сваки народ има свога ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога ангела хранитеља. Треба се увек сећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво ангела небесних светих око престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама св. архистратига Михаила и прочих небесних сила безтелесних. Амин.

Небесни архистратизи,
Што гледате нас у бризи,
Крилима нас закрилите,
Силом својом оградите.
Божјом силом оружани,
Божјом славом увенчани,
Ви пламени мач носите,
Зле демоне да косите.
Хитро, хитро као зраци,
Ви летите на облаци,
На облаци материје,
Где се бој за Бога бије.
Без умора и без санка
Ви лебдите без престанка
Над људима и тварима,
Над безбројним мировима.
За вама су војске силне,
Војске чедне и умилне.
Ангели су војска ваша
И по Творцу браћа наша.
Војсковође моћног неба,
Водите нас куда треба —
Ка престолу Свевишњега
Што нас створи из ничега.

Свети Архистратиг Михаил

Да ангели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Св. Писмо јасно и непобитно. Које из Светога Писма које из Св. Предања црква православна дознала је имена седморице началника ангелских сила, и то: Михаила, Гаврила, Рафаила, Урила, Салатила, Јегудила, Варахила (уз то неки спомињу и осмог – Јеремила). Михаил на јеврејском језику значи: ко је као Бог или ко је раван Богу? Св. Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем вере православне и борцем против јереси верских. Св. Гаврил значи – муж Божји, или крепост Божја. Он је благовеститељ тајни Божјих, нарочито тајне боговаплоћења, и свих осталих тајни, које с оном стоје у вези. Изображава се: у десној руци држи фењер са запаљеном свећом унутра, а у левој огледало од зеленог камена јасписа. Огледало означава премудрост Божју, као тајну скривену. Св. Рафаил значи – исцелење Божје, или Бог исцелитељ (Тов. 3, 17; 12, 15.). Изображава се: десном руком води Товију, који носи рибу ухваћену у Тигру, а у левој држи алабастар лекарски. Св. Урил – огањ или светлост Божја (III Јездра 3, 1; 5, 20). Изображава се: десном руком држи мач против Персијанца, а у левој пламен огњени. Св. Салатил значи молитвеник Божји (III Јездра 5, 16). Изображава се са лицем и очима погнутим, а руке држећи на прсима као на молитви. Св. Јегудил – славитељ Бога. Изображава се: у десној руци држи венац златан, а у левој трострук бич. Св. Варахил – благослов Божји. Изображава се: носи у недрима руже беле. Јеремил – узвишење Божје (III Јездра 4, 36). Поштује се као внушитељ и побудитељ узвишених помисли, које човека уздижу к Богу.

- – -

„Има једно око, браћо, које никад не спава. То је око Божје. Има на небесима, браћо, више очију него звезда на своду небеском. То су очи ангелске. Никаква завеса, никакав зид, ни мрак, не могу од тих очију скрити ма какву тајну на земљи. Пред Богом Свевидећим и ангелима Његовим светим све је откривено и јавно…“

ЧУДО СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА

У Фригији беше једно место звано Хони (погружење) недалеко од Јерапоља; и у том месту извор воде чудотворне. Када апостол св. Јован Богослов са Филипом проповедаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно место и прорече, да ће се на том месту отворити извор чудотворне воде, од које ће многи добити исцељење, и да ће то место посетити велики Архистратиг Божји Михаил. Ускоро за тим испуни се ово пророчанство, отвори се извор воде, који се прочу на све стране због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нему, и због тога беше у великој жалости. Но у сну му се јави Архангел Михаил, и упути га да води кћер своју на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, одведе кћер своју и затече на води тој много народа, који дође да тражи спасења себи од разних мука. То беху све хришћани. Тада тај човек упита, како треба искати исцелење, а хришћани му рекоше: „у име Оца и Сина и Светога Духа треба молити Архангела Михаила“. Човек се онај тако и помоли, и кћер своју напоји оном водом, и девојка поче говорити. Тада се онај незнабожац крсти заједно са ћерком и целим домом својим, и сагради код извора онога цркву у име Архангела Михаила.

Чудо Светог Архангела Михаила

Доцније се на том месту настани један дечак, по имену Архип, и подвизаваше се ту тврдим подвигом поста и молитве. Незнабошци му чињаху многе пакости, јер им не беше по вољи, што од хришћанске светиње толика сила исхођаше и народ многи к себи привлачаше. Па у злоби својој навратише оближњу реку, да потопи и цркву и извор. Но по молитви Архиповој јави се св. Архангел и отвори у стени крај цркве једну расулину, у коју се погрузи навраћена река. Тако се спасе оно место, и назва се Хони – погружење – јер се река погрузи у отворену провалију. Св. Архип подвизаваше се ту до 70. године своје и упокоји се мирно у Господу.

СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛ

Благовесник ваплоћења Сина Божјега. Он је један од седам великих ангела што предстоје престолу Божјем. Он је јавио Захарији о рођењу Претече, и сам је о себи рекао: „Ја сам Гаврил што стојим пред Богом“ (Лк 1, 19). Његово име, Гаврил, означава муж – Бог. Свети Оци говорећи о Благовести тумаче, да је послат архангел с таквим именом, да означи ко и какав ће бити Онај што се има родити од Пречисте. Биће, дакле, Муж – Бог, крепки, силни Бог. Неки су дознали, да је исти Гаврил јавио Јоакиму и Ани о рођењу Деве Марије, и да је он поучавао Мојсеја у пустињи, како да напише књигу Постања. Свети Оци мисле да Гаврил припада првом и највишем чину небесних сила, тј. чину серафимском, пошто серафими стоје најближе Богу. Он је, дакле, један од седам најближих Богу серафима. Имена тих седморице јесу: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Овоме броју неки додају још и Јеремила. Сваки има своју нарочито службу, а сви су равни по части. Зашто Бог не посла Михаила? Зато што је Михаилова служба сокрушење супостата вере Божје. Гаврилова је служба благовешће спасења људског (в. 13. јул).

Свети Архангел Гаврил

Седам златноглавих ангелских врхова.
Седам архангела, највиших духова:
Михаил је први, мач за супостате,
Мачем он раздаје богоборним плате.
Гаврил благовесник Божијег ваплоћења
И пречудни тајник људскога спасења.
Рафаил ко сунце Тројичин је слуга,
Он је лекар људских големих недуга.
Урил је сијање светлости Божије
Он је просветитељ душе човечије.
Салатил — молитељ, молитве подноси,
И молитве људске пред Бога износи.
Јегудил славитељ Бога Свесилнога,
Он на славу бодри човека вољнога,
Варахил даватељ благослова неба,
Он од Бога даје што људима треба.

ЈАВЉАЊА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Овај велики архангел Божји празнује се 26 марта. На данашњи дан (13. јула) пак славе се и чествују његова јављања и чудеса кроз сву историју људскога спасења. Држи се да је ово славље установљено прво у Св. Гори у IX веку за време царева Василија и Константина Порфирогенитних и патријарха Николе Хрисоверга, а поводом јављања овога архангела у келији једној до Кареје, где је прстом по камену исписао песму Богородици Достойно естъ. Због тога догађаја ова келија се назвала и до данас назива келија „Достојно“. У вези с овим помињу се и остала јављања архангела Гаврила, као: јављање Мојсеју, кад је овај чувао стадо Јоторово, којом приликом он је саопштио великом избранику Божјем како је створен свет и све остало што је Мојсеј после записао у књизи Постања; јављање пророку Данилу и саопштење тајне о будућим царствима и о доласку Спаситеља; јављање св. Ани и обећање, да ће родити кћер, преблагословену и пречисту Деву Марију; многократно јављање св. Деви, док се ова бавила у храму јерусалимском; јављање Захарији првосвештенику и саопштење о рођењу Јована Претече и кажњавање истога немилом зато што није поверовао речима његовим; јављање опет св. Деви у Назарету и саопштење благовести о зачећу и рођењуГоспода Исуса Христа; јављање праведном Јосифу; јављање пастирима код Витлејема; јављање самом Господу у врту Гетсиманском, када је он Господа као човека крепио пред страдање; јављање женама мироносицама, и т. д.

СВЕТИ АРХАНГЕЛ ГАВРИЛ ЈАВЉА СЕ ИНОКУ И УЧИ ГА ПЕСМИ „ДОСТОЈНО ЈЕСТ“

Једне ноћи монах читао канон Богородици и певао, Честњејшују у келији манастира Пантократора званој сада „Достојно јест“. Старац његов беше отишао на Кареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати: Достојно јест. Та песма била је дотле непозната у цркви. Монах чувши ту песму, буде сав узбуђен, како због садржаја, тако и због дивног небесног појања. „Код нас овако певају,“ рекне странац монаху. Хтедне монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча она пренета је у Цариград, а песма и до данас остала у цркви.

Осамљени инок у ноћи у храму
Молитвом усрдном гони c душе таму,
У том дође монах, ничим необичан
Стаде и он пјети, ко пјенију вичан.
Тада први инок поче „Честнјейшую“
Мајку Божју славећ, мајку Славнјейшую.
Чудни гост му рече o том славопоју:
- Код нас, рече, другче ову песму поју,
Ми не почињемо као ти што поче.
Него са „Достојно“, преподобни оче!
И целу му песму „Достојно“ изусти,
Инок се стараше да реч не упусти.
- O мој врли брате, сада лакше дишем
Од те твоје песме, дај да је запишем!
Но оловке нема, нема ни хартије.
Храм – место молитве a не писаније!
Тада гост поноћни храм осени крстом
И писати поче по камену прстом.
По камену писа ко по воску меку,
Зачуди се инок овоме човеку.
Ко си? – пита инок необичног госта.
Име ми је Гаврил, то нек ти је доста.
У томе га неста. Инок са ужасом
Архангела позна под монашком расом.
To што он написа, нико не избриса -
Напуни се црква небесног мириса.

ЈАВЉАЊЕ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА ПРЕПОДОБНОМ ДАВИДУ

Преподобни Давид беше разбојнички вођа око Хермопоља у Мисиру и тек у старијим годинама дође к себи, покаја се и замонаши. Јавио му се архангел Гаврил и дао му силу чудотворну. Упокојио се мирно у VI столећу, пошто се многим и дугим подвигом удостојио царства Божјега.

Преузето из књиге:

Охридски пролог – Светог Владике Николаја

СВЕТИ АРХИСТРАТИЖЕ МИХАИЛЕ И ОСТАЛЕ СИЛЕ НЕБЕСНЕ БЕЗТЕЛЕСНЕ, МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС!

МОЛИТВА СВЕТИМ АРХАНЂЕЛИМА ЗА СВАКИ ДАН У НЕДЕЉИ

Понедељак

Светом Архангелу Михаилу

Свети Архангеле Михаиле, одагнај од мене духа лукавог који ме искушава. О, велики Архистратиже Божји Михаиле - победниче демона! Победи и уништи све моје видљиве и невидљиве непријатеље, и умоли Господа Сведржитеља, да ме спаси и одбрани од сваке болести, смртоносне ране и изненадне смрти, сада и увек и у векове векова. Амин.

Уторак

Светом Архангелу Гаврилу

Свети Архангеле Гавриле, који донесе неизречену радост са неба Пречистој Деви, испуни радошћу и весељем срце моје гордошћу испуњено. О, велики Архангеле Божји Гавриле, ти си благовестио Пречистој Дјеви Марији зачеће Сина Божијег. Објави и мени грешном страшни дан моје смрти, и умоли Господа Бога за моју грешну душу, да би ми опростио моје грехе; да ме не зароби лукави демон и овлада мноме. О, велики Архангеле Гавриле! Сачувај ме од свих невоља и свих болести, сада и увек и у векове векова. Амин.

Среда

Светом Архангелу Рафаилу

О, велики Архангеле Божји Рафаиле, који си примио дар од Бога да исцељујеш болести, излечи неизлечиве људима ране срца мога и тела мога. О, велики Архангеле Божји Рафаиле, ти си путовођа, лекар и исцелитељ, руководи ме ка спасењу и исцели све моје душевне и телесне болести, и приведи ме Престолу Божјем, и умоли доброту Његову за моју грешну душу, да ми Господ опрости грехе моје и сачува ме од свих непријатеља мојих и злих људи, од сада и до века. Амин.

Четвртак

Светом Архангелу Урилу

Свети Архангеле Божји Уриле, Светлошћу Божанском озарени и преизобилно испуњени огњем пламене љубави, убаци искру тога огња у моје охладнело срце, а душу моју гресима помрачену светлошћу твојом озари. О, велики Архангеле Божији Уриле, ти си сијање огња Божанског и просветитељ оних који су помрачени гресима: просвети ум мој, срце моје, вољу моју силом Светог Духа, и управи стопе моје на стазу покајања, умоли Господа да ме избави од мука адских и од свих непријатеља видљивих и невидљивих, сада и увек и у векове векова. Амин.

Петак

Светом Архангелу Салатилу

Свети Архангеле Божји Салатиле, даруј молитву мени који ти се молим, научи ме молитви смиреној, скрушеној, усрдној и умилној. О, велики Архангеле Божији Салатиле, ти се молиш Богу за вернике, умоли доброту Његову за мене, да ме избави од свих невоља и искушења, болести, изненадне смрти и мука вечних, те да ме удостоји Царства Небеског са свима светима у векове векова. Амин.

Субота

Светом Архангелу Јегудилу

Свети Архангеле Божји Јегудиле, свагдашњи помоћниче свих који се подвизавају на путу Христовом, пробуди и мене из тешке лењости и подвигом добрим укрепи ме. О, велики Архангеле Божји Јегудиле, ти си ревносни заштитник славе Божје: ти побуђујеш на прослављање Свете Тројице; пробуди и мене од сна греховног, да бих славио Оца и Сина и Светога Духа, и умоли Господа Сведржитеља да сагради у мени чисто срце и дух прав обнови у утроби мојој, и да ме утврди Духом владалачким да бих се клањао духом и истином једином и истинитом Богу - Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Недеља

Светом Архангелу Варахилу

Свети Архангеле Божији Варахиле, који нам доносиш благослове од Господа, благослови ме да поставим добар почетак и исправим свој грешни живот, да бих у свему угађао Господу Спаситељу мом у векове векова. Амин.

Mirotočiva ikona svetog Vasilija Ostroškog

Sa strahopoštovanjem su vernici celivali ikonu Svetog Vasilija Ostroškog niz koju su se obilno slivale kapljice svetog mira ispunjavajući miomirisom celu crkvu kao i prostor oko crkve.

Vraćajući se iz Crkve sa bdenja oglasilo se telefonsko zvono: javili su nam da nam je jedan darodavac poklonio besplatno putovanje na Frušku Goru,. koji ne želi da se njegovo ime zna i poučavajući nas Jevanđeljskim primerom «da ne zna levica šta čini desnica».

Grupa poklonika je autobusom krenula 14.09.2008. godine u nedelju rano ujutru u 02.00 časa iz Banja Luke da bismo stigli na vreme na Bogosluženje u manastir Rakovac na Fruškoj Gori.

Crkva Svetih bezsrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana se napunila vernicima koji su se tiskali da se poklone mirotočivoj ikoni Svetog Vasilija Ostroškog. postavljenoj na sredini crkve na nalonju ispred Carskih Dveri. Sa strahopoštovanjem su vernici celivali ikonu svetitelja niz koju su se slivale kapljice svetog mira.

Iguman manastira otac Varnava (Radusinović) je služio svetu Liturgiju a prisluživao je đakon Aleksandar (Ljubanić). Za vreme Svete Litugije mirotočenje se pojačalo, ikona se orosila, niz ikonu su potekle jače struje mira, a crkvu je ispunio divan nezemni miris. Po rečima vernika za vreme pojanja Heruvimske pesme osećali su se lako i radosno kao na krilima, posetila ih je blagodat Božija.

Posle Svete Liturgije ispred ikone svetitelja pročitan je akatist svetom Vasiliju Ostroškom.  Svi vernici su pomazani svetim mirom, deljena je nafora i svi su dobili na blagoslov malu ikonicu Svetitelja koju bi priložili mirotočivoj ikoni, još jednom su se svi poklonili ovoj ikoni koja se sada prosto kupala u miru. Ikona je obložena komadićima vatice natopljene mirom. Rekli su nam da su ikonu dovezli samo na jedan dan iz malog sela Noćaje iz Mačve ovde na poklonjenje vernicima. Ova ikona je dugo stajala u prodavnici jer niko nije hteo da je kupi, a onda kada je đakon Aleksandar kupio počela je da mirotoči uoči praznika Svetog Vasilija Ostroškog.

U ovom manastiru se nalazi i čudotvorna ikona Majke Božije Rakovačke. Posle svete Liturgije bilo je posluženje u manastirskoj trpezariji, a onda obilazak još tri fruškogorska manastira.
U manastiru Jazak posvećenom Silasku Svetog Duha na apostole poklonili smo se moštima cara Uroša i svetiteljke Anastasije. U manastiru Mala Remeta posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice nalaze se mošti svetog Đorđa kao i čudotvorna ikona Majke Božije Remetske koja posebno pomaže bezdetnim roditeljima da steknu potomstvo.

Manastir Ravanica-Vrdnik.čuva delić moštiju svetog Cara Lazara od čijeg kivota vernici nisu mogli da se odvoje, s ljubavlju mu se obraćajući molitveno s rečima da ih blagoslovi i daruje im hrabrost i jaku veru, da sačuva verni narod na Kosovu i Metohiji, da pozdravi svu svoju srpsku vojsku na nebu… «Ti znaš, sveti Care Lazare da te mi volimo, zaštiti nas i sačuvaj u sve dane našega života...»Dirljivo je bilo slušati pored kivota ove tople molitvene uzdahe ljudi koji nježno, kao sa živim razgovaraju sa svetiteljem. U manastiru se nalazi i kivot sa moštima svetiteljke Anastasije, kao i ikona Majke Božije na kamenoj ploči iz 13. vijeka.

U Banja Luku smo se vratili uveče oko 22.00 časa, zadovoljni i ispunjeni radošću Hristovom i blagodarnošću Bogu što smo se udostojili poklonjenju mirotočivoj ikoni Svetog Vasilija Ostroškog na ukrepljenje vjere, kao i mnogim svetinjama naše Svete Fruške Gore.

O чудима Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана

О. Јован Јеленков говори и сведочи о чудима Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана

http://www.youtube.com/watch?v=BqyL-Wcw3E8

Икона Мајке Божије - Избавитељка

Икона Мајке Божије - Избавитељка


Житије

Богородица Избавитељка (рус: Избавительница); Почетком 19. века на Атону је проводио иночки живот знаменити подвижник Константин Теодул. Код њега се налазила чудотворна икона Богородице, на коме је она насликана млађа од средњих година. После смрти тог подвижника, икона је прешла у власништво Константиновог ученика старца Мартинијана, који је дошао на Атон из Грчке 1821. године. У почетку те године, Мартинијан је отишао са Атоса у Грчку у место Мавровони, које се налазили у епархији Спарти. Житељи тих места су имали страшну невољу. Њихова поља и шуме и све растиње било је опустошено скакавцима. 

Подигавши се, скакавци су истребили све што им је било на путу. Месна управа је истерала народ у поља да их зауставља и скупља и уништава, односи у јаме и пали. Но све те мере су биле немоћне у борби са ужасним непријатељем, и показало се што су више скакавце уништавали, све их бивало више. Најзад су у ужасу, дошли у лавру Алексија Човека Божијег, која је била близу несрећног округа. Почели су, у част светих моштију угодника Божијих, вршити крсни вход на своја поља, са молебаном. Но скакавци као да су се раздражили тим молебаном, па су почели нападати и на људе, првенствено кидишући на очи. Тако да су се житељи тог места и свештеници у ужасу разбежали и посакривали по кућама. О тој невољи сазнао је старац Мартинијан. Онима који су му били послани после неуспелог молебана, рекао је: "Зар је могуће да је тако слаба ваша вера, пошто нисте умолили Господа. Удружимо наше молитве. Саберите старце који желе доћи, да прибегнемо ка моћном и свесилном заступништву Владарке неба и земље; и да изнесемо њену свету икону, и да се заједно помолимо, и верујем да Господ неће презрети наше смирене и усрдне молитве упућене Њему, посредништвом своје Матере, и избавиће овај крај од сваке невоље." 

Надајући се у милостиво заступништво Богомајке, нису се само скупили старци него и жене, па чак и деца. Дошла су и четири свештеника. По савету старца, опет је организован крсни вход. Носећи свету икону пошли су на поља. Ту је Мартинијан поставио ношену икону на земљу, и пред њом су се, са усрдном молитвом сви поклонили. Небеска Владарка није одбацила молитве верних слугу Сина Свога, и Бога нашег. Дивним знамењем своје моћи она је уништила скакавце. Одједном је налетело велико мноштво птица које су се устремиле на скакавце. Скакавци су се подигли са поља и полетели тако збијени да су засенили сунчану светлост. 
У том селу Мавровани лежао је један тешко болестан дечак. Болест га је много мучила, и родитељи су решили да причесте свог сина. Позвани свештеник је то сметнуо с ума и није дошао. А старац Мартинијан је чуо да су тражили да му се донесу Свети дарови, и позвао је свештеника. Кад су дошли кући дечака, чекала их је тужна вест, јер је дечак већ био умро. Јереј је замолио Мартинијана да донесе своју икону, да се ту помоле Царици небеској за дете. Старац је видео дубоку веру његову и дубоку веру смирених родитеља умрлог. Отишао је и донео свету икону и положи су је на дечаков одар. После молитве старац је, три пута закрстио иконом умрлог, и дечак је неочекивано отворио очи. Њега су, по савету Мартинијана причестили, и дечак је одмах устао као потпуно здрав. По оздрављењу, дечак је био пострижен у монашки чин, са именом Алексије. Узео је име монаха, који се дуго пре њега подвизавао на Атону. 

Вест о овом чуду се веома брзо разгласила. Мноштво немоћних и страдалника од душевних и телесних болести, долазило је икони Богомајке, и сви који су јој са вером прилазили, добијали су милостиво заступништво. Од иконе су се непрестано изливала чудотворства, број богомољаца је веома порастао, тако да је келија где је пребивао старац увек била препуна. Бежећи од мирске сујете, и желећи себи добро, смирени старац реши да се удаљи у такво место, где га нико не би могао наћи. Са том мишљу он је дошао до морског брега и ускоро пронашао над морем окомиту стену са пећином која је била погодна за подвизавање. Мартинијан се обрадовао што ће моћи да се потпуно одвоји од људи. Но Пресвета Дјева је другачије благоизволела. Једне ноћи док се подвижник молио у пештери, у време молитве он је чуо неки глас који му је говорио да не скрива код себе чудотворну икону и да служи добру и невољама ближњих. Мартинијан се изговарао да је немоћан и стар. Глас је настојао да учини како му је заповеђено говорећи да то све испуни ради славе Матере Божије. Када је старац завршио своју молитву, предао се кратком одмору. У то време друга необична светлост је засијала у пештери. Старац је видео сијајући стуб од неба до земље, и при том је поново чуо члас који му заповеда да остави затворништво и иде да послужи ближњима. 

Околним житељима би откривено место пребивања подвижника. Једна Јелена запоседнута демоном, све је време викала где се налази место где се крије старац, и да се код њега налази икона Мајке Божије која је може исцелити. Демон који је обитавао у тој жени био је веома жесток и љут. Свима који су прилазили ка Јелени он је говорио скривене грехе. Један благочестиви јереј реши да дође у дом Јеленин и да очита над поседнутом молитве заклињања. Но болест је била напала на свештеника, и почела грозно мучити служитеља Божијег. Не обазирући се на сву вику демонску, свештеник је продужио читати молитве у којима се молио да се изгна демон из жене. И нечестиви дух веома натеран од стараца и јерејским заклињањем, и силом Божијом, показао је место где се скрива Мартинијан. 

Сутрадан ујутру старац чу жамор мноштва народа који се окупио под стеном, умољавајући га да сиђе, јер им је потребна помоћ јер страдају. Схвативши да је то воља Божија, повинова се и пође у дом опседнуте демоном, где су га звали да пође. Како се приближио њеном дому, болесница је пала у транс и почела беснети и викати. Када је старац ушао у дом, и поставио икону Богоматере, и положио пред икону неколико поклона од приложника, демон је са великим стењањем неповратно изишао из жене. Болесница је дошла к себи и са усрдном молитвом заблагодарила Богородици. 

Много је било и других исцељења ђавоиманих пред овом иконом Богоматере. Пошто су се непрестано дешавала чуда, то је народ непрестано долазио Мартинијану. Старцу су постала терет та сабрања, и на крају, реши да оде у своју обитељ. Када је народ сазнао о његовој намери, у великом мноштву је пратио подвижника на далеком растојању. Са великим плачем су се растали од старца. Како су и у које место улазили, икона Богоматере је стално изливала милост на то место. После доласка на Атон, у манастир великомученика Пантелејмона, Мартинијан се убрзо преставио у Господу. Света икона Богоматере је постала драгоцено наслеђе обитељи. Ту је часни Њен лик остао до 1889. године. Настојатељ Пантелејмонске обитељи, Архимадрит Макарије завештао је икону Избавитељку на благослов тада новоустројеној Новоатонској обитељи Симона Кананитског на Кавказу, где се налази и данас. 


Новоатонски манастир, Абхазија, Кавказ

Посредством иконе, чудотворан лик Богородице, избавио је од погибије Господара Императора Александра III са породицом, при судару возова на станици Борки, а такође и наследника престола, великог кнеза Николаја Александровича у граду Отсу (Лапонија) од руку убица. 

Опис

Усрдна молитва из срца са дубоком вером нас избавља од свих мука душевних и телесних. Црква је слави 17. октобра.


Икона Божией Матери ''Избавительница''


Акатист Избавитељници

Кондак 1. 

Не дај непријатељима нашим да нам наносе злобу и од Господа нашег да нас потпуно одвоје, а нас научи да Ти радосни певамо: 
Радуј се Избавитељко наша, од невоља, беда и погибели, спасавајући нас и од свих оних који нам наносе невоље. 

Икос 1.

Мноштва Ангела, по Твојој заповести, наоружава се, Мати наша, да нас избаве од невоља, а Ти пак прими молитву ову: 
Радуј се, Ти Која нам шаљеш анђеле да нас спасавају! 
Радуј се Царице, Која нам горњим чиновима небеску помоћ дарујеш! 
Радуј се, анђелима заповедаш да нас чувају! 
Радуј се, ангелским војскама непријатеље наше поражаваш! 
Радуј се Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас и од свих оних који нам наносе невоље. 

Кондак 2. 

Они који су у невољама, видећи толико велику помоћ Твоју, срдачно Те призивају, и почињу непрестано певати Сину Твоме: Алилуја. 

Икос 2. 

Разумеше многи, Избавитељко, да Те је, страдајућим у свету даровао Син Твој, ради тога Ти овако певам: 
Радуј се, јер си оних који су невољама, мати! 
Радуј се, страдајућих утехо! 
Радуј се, болних исцељење! 
Радуј се, надање оних који су изгубили наду! 
Радуј се Избавитељо наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 3. 

Сила Вишњега дарована Ти је да помажеш свету и нама, који у невољама гинемо, а од Тебе неће бити избављен онај ко не поје Сину Твоме: Алилуја. 

Икос 3.

Имајући недостижну љубав према роду људском, Богомати; чије уздахе Ти ниси примала? Чије сузе ниси отирала? и кога ниси принудила да Ти вапије: 
Радуј се, јер си оних који су у бедама брзо услишење! 
Радуј се, мучених и невољних утехо! 
Радуј се, оних који гину брзо спасење! 
Радуј се, заробљених ослобођење! 
Радуј се Избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 4. 

Спаси нас, Избавитељко наша, од бура и налета беда, на нас који гинемо. Погибелну буру на земљу нашу укроћујеш и примаш нам песму: Алилуја. 

Икос 4. 

Слушаше род људски о Твојој, према хришћанима дивној љубави, и о Твоме моћном избављењу, од сваких, наилазећих на нас невоља, научи се да Ти пева: 
Радуј се, људског рода, од беда избављење! 
Радуј се, житељских бура прекраћење! 
Радуј се, унинија прогонитељнице! 
Радуј се наша, после скорби, дародавко радости! 
Радуј се, избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље! 

Кондак 5. 

Уподобљавајући се од Бога вођеној звезди, разгонећи мрак и таму у огреховљеним срцима, молим Ти се, да светом љубављу Твојом видим Господа и запевам Му: Алилуја. 

Икос 5. 

Видевши људи Русије Твоје, неочекивано од многоразличних беда избављење, радосно Ти певају овако: 
Радуј се, у бедама наша помоћнице! 
Радуј се, скорби наших ублањење! 
Радуј се, невоља наших одагнање! 
Радуј се, у скорбама утехо! 
Радуј се, избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасвајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 6. 

Исцељени, утешени, обрадовани, и спасени Тобом од беда, проповедамо Твоју помоћ и љубав, Мати, и певамо Твоме највеличанственијем Сину: Алиелуја. 

Икос 6. 

Засијала си нам светлост спасења у магли погибли, ограђујући нас и упућујући нас да Ти певамо: 
Радуј се, јер маглу грехова наших разгониш! 
Радуј се, јер греховну таму одгониш! 
Радуј се, јер мрак душе моје просвећујеш! 
Радуј се, јер светом радошћу душу обрадујеш! 
Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 7. 

Хотећи пасти у потпуно очајање, јер су ме са свих страна беде притисле, сетих се Тебе, Избавитељко, и ободрих се и утеших, певајући Сину Твоме: Алилуја. 

Икос 7. 

Нову и необичну Своју милост нам показа, и под моћну руку Твоју нас прими, да Ти ми одавде вапијемо: 
Радуј се, Моћна Царице! 
Радуј се, јер си нас под Твоју моћну заштиту примила! 
Радуј се, јер си нам Своју заштиту даровала! 
Радуј се, Ти, Која непријатеље наше посрамљујеш! 
Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 8. 

Необично је чудо видети на погубљење одређене и у невољи утамничене без броја, који желе од Тебе задобити спасење и избављење, свељубљено певајући Богу: Алилуја. 

Икос 8. 

Сви који су у мраку скорби, сви витлани буром невоља приђите ка добром пристаништу и нашој помоћи, Дјеви Избавитељки, вапијући јој: 
Радуј се, изворе радости! 
Радуј се, невоља прогнање! 
Радуј се, беда олакшање! 
Радуј се, сваког спокоја дародавко! 
Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 9. 

Сва природа људска Те хвали, сви опевају Твоје моћно и многоразлично избављење. Уместо невоља дајеш радост онима који поје: Алилуја. 

Икос 9.

Обезумише се многоумни мудраци видећи Твоје брзо и чудесно избављење у невољама страдајућих и ништа нам не говорећи, појећи Ти: 
Радуј се, чудесима свет задивљујеш! 
Радуј се, чудесима нас укрепљујеш! 
Радуј се, безбожне чудесима истребљујеш! 
Радуј се, јер непријатеље Божијом силом посрамљујеш! 
Радуј се, избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 10. 

Желећи спасти сваку душу људску, и свом љубављу бринући се за њу, докле је не научиш да пева Сину Твоме: Алилуја. 

Икос 10. 

Јави се икона Твоја, Избавитељко, као изградитељка хришћанског мира. Сваку душу од непријатеља ограђујући, у православном свету, чудесима се прослави, а Тебе људи Божији опевају: 
Радуј се, Наставнице наша, јер си Свету Гору Атонску жребом за себе изабрала! 
Радуј се, Избавитељко наша, Твојим благословом Нови Атон се благослови! 
Радуј се, јер си, својим земним јављањем иконе Твоје, весеље наше, изнамење нерушимог савеза и удела са нама! 
Радуј се, вечна радости наша, Која си благоизволела да се чудесно стараш о младој Ново - Атонској обитељи! 
Радуј се, избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 11.

О, избавитељко, помози нам сада, кривоверје ево ухватило маха, екуменску јерес прихватају многи, праву веру губе, нема Божјег страха. И свејерес нову усвајају, хвале, земне им се душе у јереси гуше. О, Избавитељко Ти помози нама, да нам правоверје освећује душе, и да душе наше кличу Богу своме, Алилуја поје Творцу небесноме. (Овај Кондак дописао преводилац) 

Икос 11. 

Као лучезарно светило, јави нам се Твоја икона, Избавитељко, Сијајући светлошћу у греховном мраку, упућујући нас да Ти певамо: 
Радуј се, јер нас од глади избављаш, и штеточине од биљака одгониш! 
Радуј се, јер усеве и шуме и све што расте од пропасти спасаваш! 
Радуј се, земљорадника који имају невоље утехо и њиховог труда благослове! 
Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 12

Благодат, која од иконе Твоје, тече, Избавитељко, струје исцељења обилно излива и срца весељем оживљујује, да све побеђују и да све воле и певају Теби Мати, и Сину Твом и Богу: Алилуја. 

Икос 12. 

Опевам исцељења, опевам и васкрсење младића Анастасија и певајући кличем: 
Радуј се, јер мртве васкрсаваш! Радуј се, умрло срце оживљујеш! 
Радуј се, од смрти и вечнога огња избављаш! 
Радуј се, посмртно наше упокојење и заштито! 
Радуј се, избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље. 

Кондак 13. 

О Свехвална и Свељубима наша Мати, смилуј ми се сада и помози, избављајући нас од љутих и истински неизлечивих наших жалости. Научи нас срдачно певати Богу који и нас од њих ослобађа: Алилуја. (три пута) 

Затим Икос 1. и Кондак 1. 

МОЛИТВА 

О МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЋИ И ЗАШТИТО НАША, БУДИ ИЗБАВИТЕЉКА НАША, У ТЕБЕ СЕ НАДАМ И УВЕК ИЗ СВЕ ДУШЕ ТЕ ПРИЗИВАМ: СМИЛУЈ СЕ И ПОМОЗИ, САЖАЛИ СЕ И ИЗБАВИ, ПРИКЛОНИ УХО ТВОЈЕ И ПРИМИ НАШЕ СУЗНЕ И ЖАЛОСНЕ МОЛИТВЕ, И АКО ХОЋЕШ УСПОКОЈ НАС И ОБРАДУЈ, НАС КОЈИ ИМАМО ЉУБАВ ПРЕМА ТВОМЕ БЕСПОЧЕТНОМ СИНУ И БОГУ НАШЕМ. 

А М И Н.


Икона Божией Матери ''Избавительница''