ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА

Свете књиге

Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)

Границе

Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи

Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

Вера – темељ

Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Слобода

Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро – јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода Златна

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

Слобода и зло

На питање како је постало зло? – Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? – Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу

Слобода у Богу а не од Бога – то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.“ (Св. Николај Жички)

Твој избор

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

Злато

Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)

Жена

Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

Задовољства

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

Време лудила

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: “Ти си луд, ти ниси као ми“. (Ава Антоније Египатски)

Вера и искварен живот

Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)

Труд

Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)

Ношење Крста

Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст – Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

Претци наши

Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави – у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)

Воља Божија

Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)

Тајне света

Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)

Безосећајност

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

Дарови

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)

Подвиг

Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)

Дубона смирења

Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски)

Братија

Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)

Знања

Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Златоусти)

Демонски напади

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“ (Свети Максим Исповедник)

Принципи добра

Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)

Христови људи

Свет је нешто што треба савладати. Чиме? – Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? – Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? – Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)

Док је душа жива…

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

Власт

Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)

Дом

Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)

Доследност

Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)

Дуготрпљење

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. … Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

(Преподобни Нил Сорски)

Сваког дана

Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: „Подај, Господи!“

Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

Паре

Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

Побожни Православани Хришћанин

Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.

…ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ…ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ – НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ… (Св. Козма Атолски)

Вера и знање

Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

Смрт

Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога

Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова

Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли

Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)

Духовни разговори

Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак

Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав

Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад

Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек

Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики)

Историја

Читајте своју историју како ваље, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика

Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење

Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)

Малодушност

Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)

Лењост

Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)

Лењост и гордост

Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

Скромност

Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)

Ропство

Ми смо у ропству, искупи нас, Господе! (Св. Теофан Затворник)

Против греха

Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)

Мир Божији

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

Молитва

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ – СПАСИ МЕ! (Св. Теофан

Затворник)

Молитва и непажња

Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Два пута и два царства

Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)

Гледање у будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад

Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари… Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота

Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије

Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље

Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство

Нема лукавства на земљи ни у оаклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум

Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење

Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

Љубав и молитва

Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин)

Труд и спасење

Без муке нема спасења. (Св. Серафим Саровски)

Пад

Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов)

Гнев

Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор)

Помоћ Божија

Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија)

Најгоре користољубље

Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне. (Св. Василије Велики)

Гордост и самообмана

Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов)

Обавеза

Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник)

Време

Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов)

Увреда

Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски)

Молитва за непријатеље

Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом)

Ћутање је злато

Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин)

О многословљу

Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.

Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).

Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер „одговарати на реч пре него сто је чујемо, безумље је и срамота“ (Приче 11,12). (Св. Серафим Саровски)

Увек истину

Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски)

Мир са собом

Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин)

Сваки удисај

Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније)

Самољубље

Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник)

Борба за правду и нада у Бога

Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски)

Ране

Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац)

Свевидећи Бог

Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено

од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин)

Ђаволска наука

Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ЂАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски)

Не наликуј свињама

Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски)

Дружење

Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики)

Одмеравање

Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник)

Недостојно живећи

Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски)

Мир

Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов)

Отровне ствари

Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики)

Поруга

Не радуј не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин)

Саучешће

Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски)

Жалост

Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.

Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. …Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски)

Жалост и радост

Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски)

Анализирање Творца

Не разумевајући не себе саме, како се усуђујемо да Творца анализирамо? (Св. Симеон Нови Богослов)

Дух и дела спасења

Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник)

Душа и добит

Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин)

Радозналост

Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики)

Непријатељ у нама

Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан)

Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник)

Незгоде као исцељења

Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игњатије Брјанчанинов)

Беседе

Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики)

Нечасност

Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (Св. Антоније Велики)

Нехотичне жеље

Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики)

Велики и мали

Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски)

Не вређај

Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник)

Подвиг

Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом)

Искушења

Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики)

Пустињак

Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен пустињак. (Св. Исак Сирин)

Дрскост

Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј)

Самоћа и ћутање

Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит)

Спознаја своје немоћи

Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин)

Управљање

Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски)

Сањарење

Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики)

Грдња и клевете

Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.

На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.

Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски)

Осуђивање

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао.

Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге.

Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно.

Не судите, да вам се не суди, па макар вам се и чинило да има разлога за осуду, зато што онај ко је близак своме Господу може да стоји, или да пада. Још је горе ако судите као злонамерни судија. Мислите да људи причају бесмислице, а они говоре о ономе што је души на корист и о томе како да се чини добро.

Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили.

Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи.

(Св. Филарет Московски)

Самопознаја

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)

Прави Пут

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече “ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА“ (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је “мало оних који нађоше“ (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник)

Света ревност

Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (владика Аверки)

Самооправдање

Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник)

Самоудовољавање

Престани да удовољаваш себи и нећес мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник)

Слога

Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник)

Пасивност

Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов)

Срце

Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски)

Сродство

На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао “Ко је брат Мој и мати Моја?“ и одговорио “Онај који твори вољу Оца Мојега“.

Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник)

Страсти као идоли

Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник)

Страх Божији

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија… Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)

Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)

Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)

Љубав Божија

Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин)

Непријатељи

Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба

Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (…) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време

Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исаија)

Храбро исповедање вере

Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)

Поуке и савети

Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ – смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)

КАНОН ПОБЕДИТЕЉУ СМРТИ

На Господи возвах , стихире, глас 6. :

Не плачите људи, не ридајте народи, устаните грешни, запевајте праведни: праотачка предања обистинише се, Божја обећања испунише се, Бог се људима јави као човек страдални и страдањем ад и смрт победи. На крст прикован, у гроб покопан, од ученика оплакан, од врагова поруган, Он разломи печат пораза и показа победу живота над смрћу, Бога над сатаном и човека над земљом, радујте се.

Не сумњајте, сумњивци; не јадујте јадници; не страшите се, страшљивци; не гордите се, зналци; земља се с небом састави, чудо се воље одигра, не мање од чуда стварања: тада Бог свет створи, сада Бог свет обнови; грехом Адама твар се помрачи, васкрсењем Христа твар се светли, братије моја, радујте се.

Не кукајте над мртвим, не смејте се невиним; не клоните страдални, не гордите се, срећни; Бог нас драги посети и дарове донесе: није злато ни ливан, него здравље и мудрост; није вино ни јелеј, него вера и љубав; не донесе ни мед, него светлост и живот. Уздигните срца и повите колена, Христа Спаса славите, братије, радујте се.

Слава: и ниње: глас 5. Девојко Света, Врата небеска, кроз Тебе Господ уђе у свет, Створитељ кроз Своје створење дође на дело спасења; Девојко Чиста, дивљење Анђела, кроз Тебе разумесмо узвишеност девичанства у Бога и светлост брака у Духу Светом; Девојко Преславна, укрепи нас у девичанству душе и тела, и моли васкрслога Сина Твога, Победитеља смрти, помиловати нас.

На стиховне стихире, глас 1. :

Небо и земља срећу се у Теби, време и вечност измирују се, Бог и човек постају једно; Господе, Ти си алфа и омега.

Анђели и људи братиме се кроз Тебе, прошлост и будућност распознају се; страдање и победа разумеју се; Господе, Ти си алфа и омега.

Живи и мртви гледају се кроз Тебе, нађено и изгубљено у Теби је нађено, мало и велико, славно и неславно Тобом се мери; Господе, Ти си алфа и омега.

Слава: и ниње: Ликујте, сви Свети, данас, славословите Победитеља Христа; понижење ваше опеваће Небеса и сузе ваше скупиће се у кандила небеска. Молитвама нашим и Богородичиним спасите нас од скверни, да се и ми сви охрабримо за ваш пут трнов и уздигнемо до ваше славе. Ликујте, сви Свети Божји, ликујте.

Тропар

Васкрсење Твоје, Христе, победа је наша, и слава Твоја радост наша: распећем Твојим победио си грех и васкрсењем смрт: Господе, слава Теби!

КАНОН

Песма 1., глас 1.

Ирмос: Воскресенија ден, просветимсја људије: Пасха, Господња Пасха: од смерти бо к жизни, и от земљи к небеси, Христос Бог нас преведе, побједнују појушче.

Припев: Исусе Победитељу, спаси нас!

Исусе Победитељу, прозри у гроб ума мојега и оживи створење Твоје; воздвигни ум мој на висину Твоју Божанску, да умује умом Твојим, а не безумљем греха и смрти; да би се и ја смирењем удостојио певати с Анђелима: Слава Теби, Господе!

Слава: Исусе Победитељу, прозри у сен смртну срца мојега, где сва злоба света таложи свој лед и јед; и исцели озлобљено срце моје љубављу, Твојим мелемом, нека се обрадује срце моје новоме животу, што га праотац наш проигра у рају и што га Ти дарова људима крстом и васкрсењем, зато Ти с радошћу кличемо: Слава Теби, Господе!

И ниње: Чистија од сунца и кроткија од голуба, Дјево изабрана, удостојила си се родити најжељенијег Избавитеља рода човечијега; молим Ти се с тога славом венчаном, Молитвеницо, чије су молитве најмириснији тамјан пред престолом Божјим, моли сина Својега и Господа Победитеља даровати ми чистоту и красоту душевну.

Песма 3.

Ирмос: Придите пиво пијем новоје, не от камене неоплодна чудодјејемоје, но нетљенија источник, из гроба одождивша Христа, в њем же утверждајемсја.

У огњеној геени страсти,Т си ми роса прохладна; у мутном потоку страха и смрти, Ти си ми брдо спасења, премили Исусе Победитељу, спаси ме.

У низини мојој, Ти си ми висина, у коју гледам; у тами мојој Ти си ми зора, за којом чезнем; нека заблиста осмех Твој у сузама мојим, Исусе Победитељу, спаси ме.

Слава: У великој вици света, Ти си ми тиха песма, коју с трудом ослушкујем; заглушен безбројним причама о поразима човека, ја уздижем срце своје и храбрим се причом победи Твојој, Исусе Победитељу, спаси ме.

И ниње: У чистој утроби Твојој носила си Војводу, коме су Анђели војска, Мати Божја; сети се, Мајко, нас грешних и моли Сина Твога Победитеља, Коме се даде власт на Небу и на Земљи, спасти душе наше.

Песма 4.

Ирмос: На божествењеј стражи богоглагољивиј Авакум да станет с нами, и покажет свјетоносна ангела, јасно глагољушча: днес спасеније миру, јако воскресе Христос, јако всесилен.

Никакво ме правдање спасти не може без Твоје милости, Господе; никакво ме богатство откупити не може без Твоје љубави; никаква ме храброст охрабрити не може без твоје победе, Победитељу Исусе слатки, оживи мене.

Никаква ме сладост усрећити не може без Твоје близине; никаква ме радост обрадовати не може без Твога Имена; никаква ме мудрост оживети не може без Твоје науке, Победитељу, Исусе слатки, оживи ме.

Слава: Никакве ме траве излечити не могу без Твоје помоћи; никакве ме воде очистити не могу без Твојих суза; никаква ме чуда васкрснути не могу без Твоје победе, Победитељу слатки мој, оживи ме.

И ниње: Зоро спасења људског што донесе свету Сунце истине; стидљива радости девичанска, из које се проломи песма победе живота; усамљена цветна висино, са које се разнесе лековит мирис по свој земљи и на небу, Маријо преславна, молитвама Твојим спаси нас.

Песма 5.

Ирмос: Утрењујем утрењују глубоку, и в мјесто мира пјесањ принесем Владицје, и Христа узрим правди солце, всјем жизан возсијајушча.

Удаљен од Тебе, удаљен сам од мира и покоја; удаљен од Тебе, удаљен сам од Снаге и Живота; удаљен од Тебе, удаљен сам од Ума и Радости; стога ти из даљине вапијем, Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.

Удаљен од Тебе, удаљен сам од Домовине; удаљен, од Тебе удаљен сам од Пријатеља; удаљен од Тебе, удаљен сам од Здравља и Лекара, зато Ти вапијем из туђине, Победни Спаситељу мој; услиши глас мој.

Слава: Удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Достојанства; удаљен од Тебе, удаљен сам од своје Слободе; удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Раја; стога из дубине пропасти вапијем Ти: Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.

И ниње: Поносе рода девојачког и Заштитнице рода људског, од које дрхте све силе адске; Пурпуре царски, којим се Цар Небески огрну, и Омофоре свих покајаних и светих, пречиста Дјево Маријо, подржи молитву моју молитвама Твојим да Победни Господ услиши глас мој.
Песма 6.

Ирмос: Снизшел јеси в преисподњаја земљи, и сокрушил јеси вереји вјечнија, содержашчја свјазанија Христе, и тридневен јако од кита Јона воскресал јеси од гроба.

Отверзи ми очи духовне, Мудрости Божја, да могу видети Тебе у бићу пре свега и после свега, да могу на Теби хранити изгладнелу душу моју, као на пространом пашњаку, Победитељу Христе, отверзи очи моје.

Отверзи ми ум мој гордошћу заслепљени, јутарње Сунце вечите Зоре; отверзи ми ум мој кључем спасења; отверзи ми ум мој да разумем славу Твоју и ничтожност своју, Победитељу Христе, отверзи ми ум мој.

Слава: Отверзи ми језик мој, да Ти певам јутром и вечером, и у подне да гласим победничка дела твоја; отверзи ми језик мој да исповедам немоћ моју пред Тобом и све надање моје у Теби; победитељу Христе, отверзи ми језик мој.

И ниње: Чистотом и Светошћу, Кротошћу и Послушношћу украсила си себе као невесту Духа Свесилног, Богомати; тело Твоје било је Храм благоухани у коме преноћи Сведржитељ; преблажена си Ти, Царице, јер и Бога си задужила благодарношћу за гостољубље, и у блаженству Твоме не заборави нас грешне, но молитвама ублажи горчину живота нашег и смрти, и зарадуј нас.

Песма 7.

Ирмос: Отроки от нишчи избавивиј, бив человјек, страждет јако смертен и страстију смертноје в нетљенија облачит благољепије, једини благословен отцев Бог и препрослављен.

Оци наши хвалише се Тобом, јер осетише руку Твоју путеводитељну, и јер си им био свећа у мрачним временима и утеха у страдањима, а ми удвојисмо сведоџбе њихове о Теби и умножисмо похвалу Теби, Победитељу, певајући: Боже отаца наших, благословен јеси.

Оци наши крстише се у Твоје име, рађаше се и умирише под Твојим знаком, празноваше Тебе као Господара живота и Победитеља смрти, грешише се о Тебе и кајаше се пред Тобом; све си им био у свему, и стена спотицања и стена спасења; па нам предаше у аманет да продужимо савез спасоносни с Тобом, Владико, и да продужимо песму њихову: Боже отаца наших, благословен јеси.

Слава: Оци наши примише Тебе као животворену храну, једоше Те и наситише се, пише Те и радошћу испунише се и предадоше Те нама, најбољу храну и најсвежије пиће, на утољење глади жеђи кроз ову туђинску пустињу живота, на сузном путу до Тебе ка Теби: с тога Те славимо и благосиљамо: Боже отаца нашим, благословен јеси.

И ниње: Почетак и саме природе је натприродан, а Ти си родила Онога што Себе назва Пoчетком, зато си Га и родила натприродно, Богородице. Кроз непорочно рођење постала си извором чистоте, светлости и милости што повећава и сјај Анђелима; молим Ти се Пресвета, омиј ме Твојом чистотом, освети ме Твојом светошћу и ублажи ме Твојом милошћу, да не пропаднем без наде, но да се спасем и гледам чуда у вечности.

Песма 8.

Ирмос: Сеј неречениј и свјатиј дењ, једин субот Цар и Господ, праздников праздник, и торжество јест торжестав; воњже благословим Христа во вјеки.

Крстом Твојим прободена је сва земља и Крвљу Твојом часном заливена; васкрсењем Твојим разорена су сва гробља у васиони и зајемчена крајња победа добру. Помози и мени окајаном распети се страстима на крст да бих окусио сласт васкрсења. Победитељу, клањам ти се.

Крстом Твојим прободена је сва историја људска, и крвљу Твојом часном омивена; болни и невољни купе се око Крста Твога и гледајући Га с вером оздрављају, а витези прави рањени љубављу Твојом пропињу се и сами на Крст да осете бол Човекољубца и победу Бога. Камо да се денем и ја грешни? Камо да гледам и ја прокажени, ако не у Тебе? Камо да се пењем из дубине зла, ако не уз Твој Крст? Победитељу, клањам Ти се!

Слава: Крстом Твојим прободено је срце моје и раздељено на лево и на десно. Земља ме вуче све јаче на лево, а љубав Твоја на десно. Победитељу смрти, победи и земљу у мени и од двојства у мени створи десно јединство, молитвама свих Светих Твојих помилуј ме.

И ниње: Бестрасна и Непорочна и Незлобива Дјево Богородице, слико моје душе негда рајске, помози души мојој оскверњеној очисти се и осветлити и удостојити Сина Твојега и Бога нашега.

Песма 9.

Ирмос: Светисја Светисја новиј Јерусалиме, слава бо Господња на Тебе возсија, ликуј ниње, и веселисја Сионе; Ти же Чистаја красујсја Богородице, о востанији Рождества Твојего.

Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; ко ми може помоћи на самртној постељи, самоме са гресима мојим, осим Тебе једнога, Исусе? Куда може нага душа, када свуче лешину тела, Исусе милостиви мој? Ближи се час смрти, приближи се и Ти мени, ближе, и још ближе, Исусе храно моја.

Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; опрости вековну удаљеност моју од Тебе и приближи се мени као што си се приближио губавоме. Пружи ми руку Твоју, да се рука моја дохвати спасења, и да се душа моја, доведена до ивице пропасти, тргне од бездне, Исусе мој, Ближи се час мој, Победо моја, приђи ми ближе од смрти, Радости моја.

Слава: Ближи се час смрти, Исусе мој, и сав свет ме оставља као излишну ствар и окреће лице своје од мене; на једној страни сва васиона окренута ми леђима, на другој ја и смрт лицем у лице. Господе Свесилни, како је страшно остати сам са смрћу, како неисказано страшно без Бога и пријатеља, без света, без друга, сам са јачим од себе врагом. Минут те самоће у ропцу, тога друговања са смрћу, покрива јадом цео век насладе као вулкански пепео градину цвећа. Исусе слатки мој, буди Ти трећи у друштву моме са смрћу, да би остали сами ја и Ти; Победитељу мој, победи ужаснога прождирача мога, једини Жељени, Исусе мој, Сило и Снаго моја.

И ниње: Као брижна Мати пратила си Сина Твога до крста и друговала с Њим у страдању на земљи, а сада другујеш с Њим у слави на Небеси; но ниси престала бити брижна Мати за тму страдалника на земљи. Удео желим у победи Сина Твојега над грехом и смрћу, удео у животу вечном; Славосветла Богородице, очисти ме нечистог и удостој ме недостојног славе покајаних.

Свјетилен

Име Твоје постало је песма Неба и спасење земље; именом Твојим испунио си свет и свако тело, испражњено од греха и демонске злобе; помози и мени, Душеспасни Господе да би име Твоје било песма моја и спасење моје.

Слава: и ниње: Богородичан: Суда се бојим и Судије страшим, јер не ходих путем праведним и у лености иждих сав живот свој; хитам стога под Твоју заштиту, буди ми Мајка по милости, Мати Сина Јединороднога.

На Хвалитне стихири, глас 4.

Када праотац наш згреши, усколеба се Небо и зарадова се демон, и љубав твоја би рањена безумном непослушношћу, и пламени Херувим вијаше тамо и амо на капији Раја, у коме нико не оста до Тебе, Царе светлости; но с непобеђеним човекољубљем сишао си на земљу по трагу изгубљена стада, добри Пастире; распознај и у мени изгубљену овцу Твоју као што си распознао и у покајаном разбојнику и вратио га у Рај; проведи и мене испод праведнога мача Херувимскога, Човекољубче, и спаси ме.

Када благогласни Давид згреши, виде опустошење дома својега, пријатељи му посташе врази и синовци крвници; минуле насладе покрише га стидом, а гној и поруга потамни сву славу његову; тада осети близину Твоју и грло његово зајеца плачем и песмом. Господе, стани уза ме и не одступи од мене; осамљен с давидским болом и покајањем, вичем Ти: жив Господ мој и жива душа моја.

Када ревносни Савле бранећи Те гоњаше Те мачем, Ти казни ревност његову слепилом и награди је апостолством. Господе, Господе, обрати ревност моју у злу на ревност у добру и труд мој даноноћни на пропаст обрати на спасење моје да труд мој не буде више сејање по песку но по плодној њиви душе, да бих и ја доживео радосну јесен и видео плодове труда својега и завапио: жив Господ мој и жива душа моја.

Слава: и ниње: Предала си Себе Богу од рођења, и постом, молитвом и службом одвезивала си се од свега, Пречиста Богомати, стога се и Бог предаде у ваплоћењу и веза Те славом и чашћу за Небеса. Теби којој Анђели служе клањам се и ја сужањ и молим се: помилуј ме!

Славословије великоје. Отпуст.

Конец и Слава Богу *

* овај канон свети владика Николај (Велимировић) посветио је преподобном оцу Јустину Поповићу.

Поуке Светих Отаца Мисаона Борба

1. Ђаво је ловац на птице – буди изнад његових замки (свети Јован Златоуст).
2. Зашто је Бог допустио ђаволу да нас искушава? Зато да бисмо, пазећи и очекујући његов напад, били непрестано будни и трезвени, и да бисмо, побеђујући, умножавали венце (Духови Маргарит).
3. Демони нас искушавају или сами, или против нас нахушкавају људе који се не боје Господа, као што је и наш Господ био искушаван преко фарисеја (свети Максим Исповедник).
4. Дакле, сви духови који насељавају земљу, деле се на две врсте: на оне који су од Бога, и на оне који су од ђавола (преподобни авва Јустин Поповић).
5. Нечисти духови познају наше мисли на основу спољашњих чулних обележја кроз која се оне показују, то јест на основу наших речи и дела (свети Јован Касијан).
6. Човек избегава гнев Господњи непрестано пазећи на срце у молитви и усрдно се трудећи да буде у својој неприступној унутрашњој одаји (свети Јован Карпатски).
7. По слободном избору воље демони су постали зли, исто као и већина људи (свети Антоније Велики).
8. Ђаво беше човекоубица од почетка (Јн. 8,44) – и то је Христос показао када је допустио демонима да уђу у стадо свиња, које су они читаво утопили у мору, како би ти знао да би они и људе тако погубили, ако би им Бог то допустио (свети Јован Златоуст).
9. Ђаво сеје лаж, он је преварио Еву, а она је обећала Адаму да ће бити блажен и бог, па је почео да копа земљу и постао несрећан и смртан (свети Јован Златоуст).
10. Демони нам из зависти (због плодова вере) доносе неверовање; и ако га примамо, ми постајемо њихове слуге и саучесници (свети Варсануфије Велики и Јован).
11. Ђаво је без напора истерао Адама из раја, но Јова није могао да истера са ђубришта (свети Јован Златоуст).
12. Ђаво непрестано прогони народ Божији и нема не земљи места где би било могуће избавити се од његових прогона. Само на небо нема приступа. Стреми ка небу, где је Христос (Кол. 3,1); наше живљење је на небесима (Фил. 3,20), где нема ђавола (свети Јован Златоуст).
13. Ми сами се не трудимо толико око свога спасења, колико се ђаво труди да нас погуби (свети Јован Златоуст).
14. Борба ума против греха представља тај највећи напор приликом кога подвижник пролива мноштво горких суза и испушта мноштво дубоких и тешких уздаха, молећи за помоћ и заступништво свише. Тек када окуси духовну сладост, срце може да се отргне од наслађивања телесном слашћу: без насладе оно не може. “Љубав се одбија љубављу и огањ се гаси огњем нематеријалним” – рекао је свети Јован Лествичник (свети Игњатије Брјанчанинов).
15. И као што квасац чини да читаво тесто ускисне, тако квасац греха прожима читав род Адамов. Квасац покварености је – грех. То је некаква умна и мисаона сила сатане (свети Макарије Велики).
16. Демон помрачује човека, а Бог га просвећује и даје му веру – мајку чудотворства (свети Јован Златоуст).
17. Ако се ђаво без допуштења Божијег не усуђује да уђе чак ни у стадо свиња, онда се тим пре неће усудити да уђе у људске душе. Ово се допушта ради кажњавања, или ради испитивања, или ради уразумљења. И у Јуду је сатана ушао тек онда када је он био одлучен од свештеног стада (свети Јован Златоуст).
18. Ми сами не пазимо толико на лопове, колико лопови на нас; тако и ђаво стално мотри, тражећи кога ће да прогута (свети Јован Златоуст).
19. Ђаво нас побеђује, иако то не чини насилно, него се ми добровољно покоравамо његовим наговорима (свети Јован Златоуст).
20. Ако смо са Богом, ђаво је у борби са нама слаб као дете (свети Јован Златоуст).
21. Нашим ратом, борбом против ђавола, прекидамо непријатељство и утврђујемо мир са Богом (свети Јован Златоуст).
22. Као кнез овога века, ђаво влада у њему, има више слугу него Бог и радије се њему повинују, него Богу (свети Јован Златоуст).
23, Ђавола треба побеђивати незлобивошћу и дуготрпљењем, и надом на истинског Бога, јер ђаво често греши против Бога, усуђујући се да се издаје за кнеза овога света (свети Јован Златоуст).
24. Постоји чулна борба – од ствари, од онога што се чује и види, и постоји мисаона борба – од духова злобе (свети Григорије Богослов).
25. Дух злобе неретко, нарочито у данашње време, наговара грешника на неверовање и у само постојање злих духова, како би га што јаче потчинио свом погубном утицају.
26. Можда је, пре стварања човека и ђаволу још био остављен простор за покајање, али када је услед гордости и зависти дошло до убиства узвишеног – до пада Адамовог – ђаволу је затворен простор за покајање (свети Василије Велики).
27. Када животињи завежу очи, она иде у круг и окреће млински точак; а ако јој не завежу очи, неће окретати точак; тако и ђаво, ако успе да затвори очи човеку, гура га у све видове греха. Кад су пак човеку очи отворене, он лако избегава ђавоље замке (Древни патерик).
28. Та борба је духовна, она се не води споља, ми не треба да се боримо против наше браће. Она је унутра у нама и нико од људи не може у њој да нам помогне. Имамо само једног помоћника: Христа, Који је крштењем тајанствено скривен у нама, Њега, непобедивог и неуништивог. Он ће нам давати снагу, ако према својим моћима будемо испуњавали Његове заповести (преподобни Марко Подвижник).
29. Ђаво неке људе убеђује да пакао не постоји управо зато, да би их гурнуо у њега (свети Јован Златоуст).
30. Ђаво, тај мисаони зли дух, невидљиво дејствује на оне, на којима нема благодати. Ђаво је богоборац и човекоубица. Демони не чине вољу Божију, али Христа исповедају као Бога, говорећи: знам те ко си, Светац Божији (Лк. 4,34) (свети Симеон Нови Богослов).
31. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив. А пошто паднемо, они га представљају престрогим (свети Јован Лествичник).
32. За примање заповести Божијих имај простоту, а за одбијање ђавољих замки – лукавство (свети Јефрем Сиријац).
33. Ми не можемо да видимо демоне као што видимо наше тело, али они виде нас. Када они у нашу душу усељавају богопротивне мисли (а ми их примамо), кроз то као да се они усељавају у нас и постају видљиви у нашем телу (свети Антоније Велики).
34. Ђаво често предлаже зло под видом добра, и обмањује многе, јер немају мудрости и нису навикнути да откривају обману (свети Антоније Велики).
35. Они (демони) показују како своју мржњу према нама, тако и непријатељска дејства против нас, убацујући нам богохулне мисли, подстичући сумње у истине вере како би нас навели на неверовање, помрачјују наш разум, рађају порочне жеље у нашем срцу, гурају нас у униније и очајање, подстичу у нама гнев, рађају и утврђују склоности ка осуђивању других, оправдавању себе, клеветама на ближње, производећи међу нама расправе и неслагања (свети Антоније Велики).
36. Демони увлаче у јереси, подстичу на предузимање дела и подвига који превазилазе наше снаге, а удаљавају нас од испуњавања онога што је за нас корисно и потребно (свети Антоније Велики).
37. Зли дуси знају да када им Бог допушта да искушавају Њему оданог човека, кроз то им се спрема велика казна (свети Антоније Велики).
38. Они знају да им је мучење неизбежно, зато што су се удаљили од добра, од Бога, и ратују против Творца (свети Антоније Велики).
39. Ако Дух Свети не допусти искушење, ђаво не може да искушава.
40. Пре греха ђаво Бога представља као милостивог, а након греха као правичног. То је његово лукавство. А ти чини супротно. Пре греха представљај себи правичност Божију, како не би сагрешио: а када сагрешиш, сећај се великог милосрђа Божијег, како не би пао у очајање Јудино (свети Тихон Задонски).
41. Увек чини нешто добро, како би те ђаво стално налазио заузетог (блажени Јероним).
42. Никоме ђаво не приступа тако лако, као ономе ко живи у доконости и лењости (свети Тихон Задонски).
43. Стално треба да се бавимо духовним делима, нарочито молитвом, како би ђаво увек када приђе или покуша да нам се приближи, налазио наше срце затворено за њега и спремно за борбу.
44. Када се лонац одоздо загрева ватром, ни мува нити било који други инсект не може да га дотакне; а чим се охлади, спуштају се на њега. Исто бива и са човеком: док год пребива у духовном делању, ђаво не може да га победи (авва Пимен).
45. Молитва верних је највеће мучење и ужас за зле духове (свети Нил Синајски).
46. Топлота срца у молитви је пламен који спаљује демоне.
47. Као што силан ветар развејава прашину, тако се противник наш, ђаво, прогони гласом славословља Богу, молитве и суза (свети Јефрем Сиријац).
48. Присетите се речи апостола: још се не супротстависте до крви борећи се против греха... ово је својеврстан укор и указивање на то да је борба до крви неизбежна (свети Теофан Затворник).
49. Име Исусово је јаче од гвожђа и тврђе од граните. Нема тврђег штита и силнијег оружја у духовној борби од молитве Исусове (авва Јов).
50. Као што пас када види штап којим су га некад ударили, брзо и далеко бежи од њега, тако се ђаво, видећи знамење крста Христовог којим је скршена његова сила, боји, дрхти и бежи од верних (Петар Могила).
51. Демони се веома боје шест добродетељи: 1) глади; 2) жеђи; 3) молитве Исусове; 4) изображења крста – ко на себи добро изображава крст; 5) честог причешћивања пречистим тајнама Христовим – ко се достојно причешћује, и 6) несумњиве наде на Бога. У борби против демона нема страшнијег оружја од овога (свети Пајсије Величковски).