Ученичке молитве

Прошле  године, на једном часу у Чичиној школи у Аранђеловцу, из радозналости предложимо деци, ученицима тадашњег другог разреда, да запишу на папир неку своју кратку молитву... И шта рећи – опет смо се уверили у то да од деце итекако има шта да се научи... У дечјим молитвама има има толико покајања, бриге и љубави за ближње и за свет, благодарности, живе вере, има чак и љутње (једна молитва је била насловљена као „Молитва, и критика“), и највише есхатологије... читавши њихове молитве и уздахе Богу постидели смо се; јер нема ничега у палом свету тако чистог и светог као што су деца, погледајте и сами:

- Благи Боже, даруј нам добро, чувај нас од зла, подари нам здравље и окружи нас добрим људима. Савладај зло и овладај добром! Очекујем Исуса Христа. Амин. (Емилија Мркобрада)
- Боже, ја се молим да нема више туче, да нема смрти и да будемо добри људи. И још бих желео да нема рата и да нема болести. (Милорад Савић)
- Молим Те Боже да се смрт укине и да животиње више не нападају људе. Хвала Ти што си створио свет на којем сада живимо. Хвала Ти што нас лечиш од разних болести. И опрости ми све моје грехе, амин! Још Те молим да се од Тебе врати Исус Христос. (Никола Јарић)
- Оче наш, подари нам доброту, дај нам памети да имамо све петице. Пошаљи нам Исуса Христа да останемо вечно живи. Амин. (Марија Милић)
- Молим Те Боже да васкрснеш све умрле становнике света. Да не буде више смрти, да зла више нема, да влада мир у целом свету. Да деца и одрасли буду срећни и да цела земља буде здрава. Не бих желела да буде зла и туче. (Ивана Обрадовић)
- Боже, ја бих Те молила да ми учиниш ово: да будем одлична у школи и да будем срећна у животу. Да излазим сваки дан испред зграде, и још Ти ја желим да Ти будеш добро. И овом молитвом тражим од Тебе све ово. Твоја Анђела. (Анђела Цветковић)
- Оче наш, молим Ти се, дођи на свет да Те сви виде. Благослови све ученике, и опрости им грехе њихове. Даруј овај свет љубављу да се људи из целог света воле, да се не свађају и не бију. Амин! (Теодора Бабић)
- Боже Свети који си на небесима, молим Те подари нам живот много година. Да нема више зла на земљи. Да се људи више не убијају. Да животиње не нападају људе. Да сва деца имају добре оцене. (Никола Миловановић)
- Драги Боже, молим те да се овај свет промени: да буде чисто и да се лоши момци промене. (Н. Н.)
- У име Оца и Сина и Светога Духа, амин. Наш Боже, благослови нас и даруј свима дарове који су им драги. Који су грешили у животу, опрости им. Оне који су сиромашни, благослови их. (Анастасија Крејовић)
- Оче наш хвала Ти на свему. Захваљује ти се Милош Милентијевић. (Милош М.)
- Хвала Ти Боже што си нам подарио живот. (Марија Антонијевић)
- Хвала за школу и добре учитеље и учитељице. Молим Те да видим Исуса Христа и да не будем прехлађена. И да се сви дружимо. (Тања Војводић)
- У име Оца и Сина и Светога Духа, амин. Хвала Ти Боже што си нам подарио живот на планети земљи. Опрости нам наше грехе и псовке. (Марко)
- Боже, дај добро свакоме ономе ко Те зна. Дођи нам на земљу јер Те волимо и желимо да Те видимо. (Јована Лазаревић)
- Боже, молим Те да видимо Исуса Христа. И молим те да могу сви и ја чак да летим. И молим Те да нема ратова и да сви живимо вечно. И молим те да нема дрогираша и да нема лопова! И да Исус сиђе ускоро на земљу, и да сви буду срећни... (Марица Павловић)
- Оче наш, даруј нас срећом и здрављем, да све буде лепо и да нас лечиш од болести разних. Боже драги, чувај манастире и Свету Гору. Свештеницима подари моћи и зло спречи чак и у сред ноћи. (Радован Јакшић)
- Боже, ја сам Ти захвална зато што нам опрашташ све грехове и зато што си уз мене кад ми се дешавају неке ствари. Молим Те да у нашој земљи Србији нема злочина, криминала, убистава. Волела бих да живимо у љубави и слози. (Јована Шевар)
- Боже, волео бих да нико не напада животиње, људе, децу и друга жива бића. Драги Боже ја бих волео да сви људи који су преминули оживе и да будемо сви срећни и радосни и да сви будемо у Твоме срцу. (Александар Куч)
- Боже, помози нам да добијемо добре оцене. Молим Ти се да нестане смрти, да се људи не бију већ да буде све како треба. Боже, молила бих од Тебе да нам буде најбоље одељење у школи. Дај нам Боже да сви будемо живи и здрави. (Јована Лазаревић)
- Молим Те, Боже, да дарујеш све моје пријатеље па чак и непријатеље здрављем и поштењем. Боже који си на небесима, да ли може да се учини да све буде бесмртно и да постоји добар однос између живих бића: људи, животиња и биљака? Да се уклони све зло, и смртност, и да се стално молимо Теби. Сада и увек и у векове векова, амин. Једва чекам да се врати Христос. Амин. (Н. Н.)
- Боже, молим Те да се сви људи слажу и да не буде зла, и да сви живе вечно и да нестане смрт. Боже наш подари нам леп живот као што си подарио Адаму и Еви у Рају. Нека све буде весело и радосно. Амин. (Јована Кузмановић)
- Драги Боже који си на небесима, дај нам љубави мира и доброте. Моја највећа жеља је да сви људи живе у слози и да не постоји смрти. Волела бих да се отвори што више цркава, а не да се затварају. (Катарина Јоксимовић)
- Драги Боже, желела бих да све постане бесмртно, да људи буде све више и да више живе. Боже, желела бих да постоји неки лек против умирања. Волела бих да се врати Исус Христос. (Јелена Лазаревић)
- Боже, волео бих да сиђеш на земљу и да ми увек помогнеш, јер пре ми ниси помогао када сам пао са бицикле и изгулио се на бетон. (Урош Милојевић)
- Боже, молио бих Те да ми оствариш једну жељу. То је да будем одличан ђак. Једва чекам да сиђеш јер је овде досадно. (Немања Петровић)
- Мој Боже, једва чекам да сиђеш доле у овај пакао. Једног трена сам помислила да Те нема. То се десило када су ми украли телефон. Али ипак нисам изгубила наду да ћеш сићи и да ће сви оживети. (Марина Ивановић)
- Драги Боже, желим да Ти се захвалим што си ми подарио љубав, срећу и одличан успех. Исто тако желим да Ти се захвалим што си створио природу, биљке, животиње и људе. (Александра Николић)
- Боже наш спаси нас. Верујемо у Тебе и волимо Те пуно!!! Једва чекам да сиђеш доле, овде су неки који праве пакао. Моја жеља коју бих желела да ми оствариш је да се моји родитељи опет воле и врате у нормалан живот! (Н. Н.)
- Боже, једва чекам да сиђеш на земљу. Због тога сам и љута на Тебе, што Те нема већ једном! Молим Те да будем добар ђак и да упишем медицину. Опрости ми све грехе које сам учинила. (Јелена Орозовић)
- Оче наш, нека сви буду срећни и зрави. Нека нам природа подари лепоту своју. Хвала за живот и родитеље који се о мени брину. Хвала за браћу и топлину дома мог. Желим да Ти се захвалим и за остало што си за мене учинио. Амин. (Андријана Војиновић)
- Боже мој помози ми да будем одличан у школи. И да добијем петицу из енглеског. Хвала ти што си ми пријатељ. Желим да Ти се захвалим што си ми подарио здравље и срећу. И желим да сиђеш доле. (Никола Милинковић)

Sveti Serafim Sarovski

Čudesno obraćenje mladića
Jedan sveštenik je imao sina Nikolaja, koji je posle upisanog fakulteta počeo da gubi veru, prestao je da se moli i da posećuje crkvene službe. Bio je dan uoči Božića. 
- Kolja, da li bi išao na svenoćnu službu jer je sutra veliki praznik, - rekla mu je majka. – Kako bih ja i tata bili srećni kada bi ti pošao u crkvu.
Sin je razdraženo odgovorio: 
- Ja sam vam već mnogo puta rekao da tamo nemam šta da radim …Šta ću dobiti u toj tesnoti i praznini? 
- Pazi Kolja da te Gospod ne kazni zbog tih reči.- skrušeno je rekla majka.
Te večeri se sinu desilo sledeće: pružio je ruku da bi uzeo nešto sa police i uzviknuo je od bola. Nije mogao da pomeri ruku od bola ispod miške. 
Bol je postajao sve veći i ispod miške je počeo da raste tumor. Doktor koga su pozvali ujutru je konstatovao tešku bolest. Rekao je da treba čekati dok tumor u potpunosti ne sazre, da se može operisati.
Za Kolju je nastupilo vreme teških mučenja i besanih noći. Medjutim Kolja nije zaboravio da je njegova bolest počela posle toga kada mu je majka predskazala Božiju kaznu. On još nije sasvim izgubio veru i savest mu se probudila.
Primetio je kod majke novu ikonu prepodobnog Serafima, koji je tek bio proslavljen. Uveče je upitao majku: 
- Daj mi preko noći ikonu prepodobnog Serafima.
Majku je u toku noći razbudio Koljin krik. Potrčala je u njegovu sobu i ugledala sledeći prizor: Kolja je sedeo na krevetu, a krevet i pod ispred njega je bio pun gnoja. 
Kolja je bio uznemiren i govorio je sa snebivanjem: - Kod mene je sada bio prepodobni Serafim i rekao je da ću poginuti ukoliko se ne pokajem i ne izmenim život. Zatim je prepodobni dodirnuo moju bolnu ruku, i tumor je tog časa pukao. Sada je moja ruka potpuno zdrava.
Ovaj dogadjaj je potpuno promenio Koljinu dušu i život. Napustio je fakultet i upisao Duhovnu seminariju, a potom Akademiju. Kada ju je završio primio je monaštvo sa imenom Serafima i potom je postao episkop Dmitrovski – jedan od najblagočestivijih ljudi našeg vremena, “Bogorodičin starac”, kako su ga zvali radi posebnog poštovanja Majke Božije.

Čuda božija

Kožuh
Jednom kada sam posetio Sarovsku obitelj, noću su mi dali da se pokrijem kožuhom koji je za života nosio na sebi prepodobni Serafim. Celu noć nisam mogao da zaspim, jer sam čuo rajsko pojanje. Ujutru sam rekao monahu da nisam spavao i da sam čuo neobično rajsko pojanje. Monah je rekao: “Kome god da smo davali taj kožuh da se njime pokrije doživeo je to isto što i vi”.
Sveti Jovan Krstitelj
Mladi jeromonah je zbog nedovoljnog broja sveštenika bio odredjen za drugog sveštenika u seoskoj parohiji. Ali u duši jeromonaha nije umrla privlačnost ka svetu i ovozemaljskim radostima. Nastupalo je iskušenje – želja da ima porodicu. 
Jednom su ga pozvali u jedno selo da krsti dete jednog mladog bračnog para.
Došavši u njihovu kuću, on je postao svedok porodične sreće. Rastužilo se srce mladog jeromonaha i ispunilo zavisti zbog sreće mladog para. Njegov duh se toliko smutio, da on u takvom stanju nije smeo da služi Tajnu Krštenja. 
Pod izgovorom da je zaboravio Miro, on je odbio da krsti dete i obećao je da će doći ponovo kroz neko vreme ili poslati drugog sveštenika. Do kuće je bilo oko tri kilometra. U duši jeromonaha je bila prava bura.
Pomolio se Gospodu za pomoć u iskušenju i počeo gorko da plače. Gleda, a njemu u susret ide starac u monaškoj odeždi, iscrpljenog strogog lica. Zaustavio se i rekao: 
- Kako si smeo da odbiješ da služiš Tajnu? Ne misli da tvoja duševna i mislena prljavština mogu da oskverne Svetu Tajnu Kršetnja. Vrati se brzo i odsluži Tajnu … 
Rekavši to, starac je postao nevidljiv.
Mladi jeromonah je osetio da je to bio sam Jovan Krstitelj. Poražen rečima i vidjenjem, jeromonah se istog časa vratio da krsti dete. 
U njegovoj duši više nije bilo ni trunke nečistih pomisli, i on je sa punim strahopoštovanjem odslužio Tajnu Krštenja. 
Ovo čudesno javljanje Jovana Krstitelja i njegove reči potvrdjuju mišljenje Crkve, da nedostojnost sveštenika nikako ne može da smeta izvršenju i velikoj svetosti svih Crkvenih Tajni.
Velikomučenik Pantelejmon
Čudesno isceljenje
1920 godine me je zabolela ruka. Na gornjem delu vene se napravila rana koja se brzo povećavala. Otićiću kod lekara, tamo će me previti, a sledećeg dana će skinuti zavoj – a rana je sve veća i dublja. Na kraju je lekar rekao da nema spasa: rana će prodreti u žilu i doćiće do infekcije krvi. Odbio je da me leči. Šta da radim? Pošla sam u kapelu velikomučenika Pantelejmona…Monah koji se tamo nalazio mi je prišao i pažljivo me upitao zbog čega plačem. 
- Oče, boli me ruka, lekar je odbio da me leči i rekao da mogu ubrzo da umrem.
On me je nežno podigao, utešio, uzeo ulje iz kandila pred ikonom Majke Božije “Brzopomoćnica” i velikomučenika Pantelejmona, dao mi je da popijem sa kašičice i stavio mi je ulje i na bolno mesto ispod zavoja. I dao mi jednu flašicu ulja da ponesem sa sobom.
Ujutru sam skinula zavoj – i o čuda! Umesto gnojne rane, koja je ostala na zavoju, pojavila se nova roza kožica. Suze zahvalnosti i umiljenja su tekle iz mojih očiju. Klekla sam pred ikone i zahvaljivala Bogu.
Obnovljenje ikone svetog Pantelejmona
Na ikoni skoro nije ostao nikakav lik. Samo su se na dva-tri mesta videli delići otpale boje. To je praktično bila daska. Sudeći po svemu, iz XIX veka. Bivši vlasnik je odlučio da je da za slikanje nove ikone.
Ikonopisac je iz nekog razloga shvatila da je to bila ikona velikomučenika Pantelejmona. Možda ju je na takvu pretpostavku naveo trag boje u dodjem delu ikone. Tom žutom bojom je mogao biti naslikan kovčežić – neodvojivi element ikone Iscelitelja. 
Ništa drugo nije bilo na dasci sem još dve roza mrlje u gornjem delu ikone.
Tada je žena ikonopisac odlučila da naslika novu ikonu. A sledećeg dana se desilo čudo.  Posle toga kako se svež lepak osušio, na ikoni se pojavio jasan lik svetog Pantelejmona. I to ne samo boje, već i tamnije konture na svetloj pozadini. Na mestu tragova žute boje se zaista pojavio kovčežić, a roza mrlje su sada bila na obrazima. Žena je donela ikonu u crkvu Proroka Ilije u Čerkizovu gde su je osveštali.
Ovaj neobičan dogadjaj je bio povod za susret sa tom ženom-ikonopiscem. Ona nam je pokazala ikonu koja se obnovila. Kao odgovor na pitanje da li je putovala na poklonjenje svetim moštima velikomučenika Pantelejmona, kada su ih dovezli u Moskvu rekla je da se nedelju dana posle poslednjeg poklonjenja njegovim moštima iscelila od bolesti bubrega. 
Tog istog dana su joj i doneli tu “dasku”.
Sveta Blažena Ksenija
Odmah posle osvećenja crkve posvećene svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj u 6-om mikrorejonu Klina u redakciju “Pravoslavnog Klina” je došla žena po imenu Ljudmila i ispričala sledeću priču o svom ocu.
1946 godine, kada mu je bilo 14 godina, on je počeo da radi u ciglani. Bio je visok, jak, mišićav mladić. 
Jednom su ga poslali na traktoru da vozi treset za ciglanu. Treset su tovarili zarobljeni Nemci.
I na jednom mestu je kočnica za uzbrdicu upala u blato. Sutradan je zajedno sa Serjožom Nikitinim iz Talica došao na traktoru, uzeo kabl kako bi kočnicu izvukao iz blata. Otac je uzeo kabl, stavio ga na kočnicu i stao na njega nogom – hteo je da udje u kabinu. A traktorista je neočekivano bio na tom mestu, kabl se zakačio za gusenicu, noga je upala u čvor, koji je povukao nogu izmedju gusenice i traktora. Otac je povikao: “Serjoža stani!”, ali ovaj nije čuo. Već padajući, otac je udario Sergeja rukom po ledjima, tek tada se traktor zaustavio.
Kada je izvukao nogu iz čizme, u njoj je bilo mnogo krvi. Rekao je traktoristi da će uspeti da se vrati, a do kuće u Naprugovu je bilo šest kilometara. Prošao je dva koraka i pao. Na rukama i kolenima je puzao po putu. Bio je jul mesec, bilo je toplo. Kada je dopuzao do puta, nastupio je šok. Izgubio je svest, zbog gubitka krvi. Kada se osvestio, skinuo je košulju, obmotao nogu, a potom bacio. Potom majicu. I nju je bacio. Opet je izgubio svest. Kada se osvestio u očima mu je bilo mutno. Potom se osvestio i ugledao ženu koja je išla stranom prema gradu, počeo je da je zove u pomoć, plakao je a ona se uplašila i obišla njegovu stranu. Opet je izgubio svest.
Probudio se kada su ga povukli za rame, i sam sebi nije verovao: počeo je da vidi sve okolo i prestao je da oseća bol. Pred njim je stajala mala rastom mršava starija žena u crnoj dugoj suknji, sa belom maramom, sa štapom, okruglih ramena.
Ona ništa nije govorila, već je sve radila ćutke. Uzela ga je na ramena i ponela. On se još više začudio kako ga ona nosi. A ona ga je malo nosila i onda mu mimikom pokazala da je umorna. Otac je pomislio: nema je. Nije mogao da stane na jednu nogu, ali bol već nije osećao. Mimikom joj je pokazao da ona uzme štap u obe ruke, a on da se uhvati za njega i na jednoj nozi skakuće za njom. Tako su oni išli prema Klinu, dok nisu videli automobile koji su im išli u susret. Stavili su ga u jedan od njih, i ako su oni putovali prema selu, po ubedjenju te žene i njenoj mimiki jedan automobil se vraćao nazad u Klin, a žena je nestala. Otac je više nije video. Kada je dospeo u ambulantu, prošlo je sedam sati od momenta kada je pao pod gusenicu. Stavili su mu šinu, zavili i prevezli u bolnicu na tri meseca.
Otac je i dan-danas zahvalan toj ženi koja mu je spasla život, jer bi umro od gubitka krvi. A evo šta je bilo dalje. Ljudmila je kupila Akatist svetoj Blaženoj Kseniji Petrogradskoj. I otac je slučajno ugledao na koricama Akatista lik Blažene Ksenije. Njegovom čudjenju nije bilo kraja. “Ja sam, - priča on, - putovao po manastirima i crkvama po celoj Rusiji (on je bio vodič autobusa – vodio je ljude na ekskurzije pa samim tim i po svetim mestima), palio sveće i molio Gospoda da sretnem tu staricu da bi joj zahvalio. Ali nigde je nisam sreo. A ovde na slici – je tačno ona”. Otac je shvatio ko mu je pomogao. I na Božić 1998 godine je prvi put po svojoj želji došao u crkvu, odstojao celu službu i celivao Krst.
“I meni, - nastavlja Ljudmila, - Blažena Ksenija mnogo pomaže u životu. Neprekidno osećam njeno prisustvo i toplinu, koja dolazi od nje”.

VELIKI CUDOTVORCE

Pre više od godinu dana duhovna sestra Margarita mi je poklonila ikonu “Nikolaj Čudotvorac na moštima”. Donela sam tu ikonu iz Samare kući u selo Deržavino. Prema Margaritinim rečima, te ikone su donešene iz Italije iz grada Barija sa moštiju Nikolaja-Čudotvorca u Sanaksarski manastir. I tako je po Božijoj milosti jedna ikona došla i do mene. Prošlo je pet meseci i 23 oktobra prošle godine ona je zasijala. Iz ruku Nikolaja-Ugodnika su izašle dve strele. Te strele su bile svetlije od sunčeve svetlosti, da je bilo bolno za oči gledati ih. A zatim se na zidu, gde vise i druge ikone, sve osvetlilo od te ikone. To je trajalo dve-tri minute. U početku smo se uplašili, a potom nam je postalo lakše na duši – to Nikolaj Čudotvorac daje neki znak. Sutradan posle toga sam sanjala Svetog Nikolaja. Došao je kod mene sa Jevandjeljem, prekrstio me i rekao: “Mir vam, iako mira nema ni medju verujućim ljudima. Idi i pozivaj ljude u crkvi na mir, jer postoje ljudi koji se mole u crkvi, a na duši im je zlo i zavist”.
Ispričala sam svoj san u crkvi. Ali to još nije sve. Te iste godine, kratko vreme pre 11 aprila Dana Svetlog Hristovog Vaskrsenja, ista ta ikona Nikolaja Čudotvorca je zaplakala krupnim suzama. Suze su kapale na salveticu, koja je bila sva vlažna. Uzela sam tu ikonu i otišla kod crkvenog starešine. On je takodje video suze na ikoni. U crkvi smo pročitali akatist Nikolaju Čudotvorcu i pošli u litiju oko crkve. Sutradan je ikona ponovo počela da plače. Majka i ja smo upalile kandilo i počele da čitamo akatist Svetom Nikolaju. Kandilo je gorelo sve dok je bilo ulja. Potom se ugasilo. Posle otprilike dva sata se neočekivano upalilo i gorelo bez ulja do 12 sati noću. To je bilo čudo. Našem divljenju nije bilo kraja.
Sada se svakog četvrtka molimo kod kuće, čitamo kanon i akatist Nikolaju Čudotvorcu. Dolaze i sveštenici. Mnogo naroda dolazi da se pokloni Svetom Nikolaju i celiva salveticu na koju su tekle njegove suze. Ali posle toga kako je kod nas plakala ikona u kući postalo je jasno da će bombardovati Jugoslaviju. Znači Nikolaj Čudotvorac je tugovao zbog toga što hrišćani po celom svetu nose težak krst.
I još jedno čudo se desilo 5 maja na praznik Prepolovljenja Pedesetnice. Ista ta ikona Nikolaja Čudotvorca na moštima je zamirotočila. Iz Svetiteljevih očiju i po celom liku su tekle krupne uljane suze i padale su na tu istu salveticu, i po zidu. Na zidu su ostali potoci uljanih suza. Pozvala sam sve susede tako da su devetoro ljudi bili svedoci kako su tekle suze. A mesec dana pre toga sam sanjala sledeći san. Kao da je gorela zemlja i eksplodirali automobili. Ljudi i mala deca su molili za pomoć: “Pomozite nam mi ne želimo da izgorimo!”. Videla sam da je naša crkva stajala i nije gorela. Utrčala sam u neku kuću, a u njoj stoji žena i pored nje Božanstvene knjige, krstići, ikone. I ona mi je dala malu knjigu sa krstićem i rekla: “Otvori na bilo kojoj stranici, to ti je poslato od Nikolaja Čudotvorca i to što pročitaš zapamti za ceo život i ljudima govori da bi spasli svoje duše pred Gospodom”. Otvorila sam knjigu i tamo je sjajnim slovima bilo napisano sledeće (kada sam se probudila zapisala sam ono što sam zapamtila: “…Stražite…Ispunjavajte Zakon Božiji. Kad zgrešite pokajte se. Bez pokajanja nećete videti Boga dok je vaša duša u vašim rukama. U zagrobnom životu vaša duša neće biti u vašoj vlasti. Molite se i spasavajte svoje duše sada, jer je približavanje dana koji nastupa približavanje kraja sveta”. Sve što sam napisala u pismu je prava istina. Dodjite svi koji želite da se poklonite ikoni koja mirotoči.
“Raduj se Nikolaje, Veliki Čudotvorče!”

АПЕЛ СВ.ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА СЕРБСКОМЕ РОДУ

Ја вас молим, браћо! И апостоли Христови више су молили него заповедали. У дирљивој посланици Филимону свети Павле Пише: “Иако имам власт у Христу да ти заповедим, ипак молим те ради љубави, ја, старац Павле, сужањ Исуса Христа!”. 

Тако вас сада и ја, старац Николај молим, браћо. 


Молим школоване да се не превазносе својом школом, а нешколоване да се не подништавају. Сви сте заједнички свршили највишу животну школу, универзитет мука и страдања. И то вас је изједначило и збратимило; 

Молим вас да се према браћи светски понашате, а не злобно и грубо. Енглези вас хвале као праве џентлмене, и ви то јесте. Но да ли сте џентлмени једни према другим, или се узајамно ружите и љуте ране позлеђујете место да лечите. Србин према Србину треба не само да је џемтлмен него и више од тога – брат. “Пред туђином се хвали, а брату се пожали”, каже српска пословица. 


Молим вас браћо, најзад, при растанку, да чините све што можете за част садашње генерације себи за пример, као што ми узимамо прошле српске генерације себи за пример. И не заборавите ову сељачку реч: 
Вера, слога и поштење, српско су спасење. 

Воскресеније Твоје Христе Спасе 
Ангели појут на небесјех, 
и нас на земљи сподоби 
чистим сердцем Тебе славити. 

Свети владика Николај О ТРИ КРСТА

Крсту Твојему клањамо се, Господе, и васкрсење Твоје славимо. 

Кад смо ми, поклоници Гроба Божјега, били на страшној Голготи, видели смо место где је био Крст Господњи. На левој и на десној страни налазе се места где су били крстови двојице разбојника. Свега три крста. 
Кад смо се спустили у једну пештеру иза Голготе, показали су нам место где је царица Јелена откопала крстове. Она је откопала три крста: крст Христов, крст покајаног разбојника и крст непокајаног разбојника. Свега три крста. 
Браћо моја драга, и сада су свега три крста, које људи носе. Један је крст праведника. Други је крст покајаног грешника. Трећи је крст непокајаног грешника. Који је крст најлакши? 

Крст означава страдање. Једно је страдање праведника. Друго је страдање покајаног грешника. Треће је страдање непокајаног грешника. Које је страдање најлакше? 

Најлакши је онај крст, који се носи са вером и надањем. Најлакше је оно страдање, које се држи на крилима вере и надања. 
Двојица знају зашто страдају, а трећи не зна. Праведник зна да страда по вољи Божјој ради добра других људи и ради свога већег савршенства (као што се гвожђе меће у огањ да од њега постане тврди челик). Покајани грешник зна да страда због грехова својих, страда ради свога очишћења (као што се платно бије и гњечи и трља да би се убелело), страда у овоме свету да не би страдао у ономе. А непокајани грешник не зна зашто страда. Он оптужује свакога само не себе; и он страда без вере и надања. Зато је његово страдање најмучније. Зато је његов крст најтежи. 

Ви знате речи Господа Исуса: Јарам је мој благ и бреме је моје лако (Матеј 11, 30). И заиста је вера у Бога лакша него неверовање. Лакши је пост од прождрљивости, и трезвеност од пијанства. Лакши је живот са молитвама неголи живот без молитве. Лакше је опраштање од парничења. Лакше је давати милостињу него отимати туђе. Слађе је подржавати туђ живот него обарати га. Радоснија је међусобна љубав него саможивост и мржња. Пут правде може се некима учинити тежак, али свак треба да зна, да је пут неправде много тежи. 
Погледајте и видите, како је тежак пут неправде. Неправедник једе, и никада није сит. Отима и граби, и никад нема доста. Чини освету, и није задовољан. Мрзи на Бога и на људе, и нема среће. И кад све постигне на земљи што жели, пада и пропада, а деца његова иду у просјаке или на робију. 

Није сасвим лак ни пут праведника, али је лакши неголи пут неправедника. Узмите за пример праведнога Јова. На правди је он страдао премного, но вера и нада његова у милост Божју нису га издале, и нису га осрамотиле. Изгубљено здравље благи Бог му је повратио, изгубљену децу надокнадио новим породом, упропашћено имање повратио му и још већма умножио. И праведни Јов је прослављао Господа подједнако и кад је Господ узимао као и кад је давао. 

Узмите онда пример цара Давида, покајника. Он је био тешко згрешио Богу, али се покајао. Но дошло је на њега страдање за страдањем због учињених грехова. Деца су му почела умирати. Син му је устао на брата и убио га. Па онда син се с оружјем дигао на оца. Па је настала глад у народу. Па помор. Па рат. Па неверство пријатеља. Све се то сручило на главу цара покајника. Но он је све трпео са вером и надом у Бога. И отрпео је све до краја, певајући при томе псалме Богу својему. Зато му је крај живота био миран и благословен. И Бог му је опростио све. И Бог га је прославио мимо све људе и цареве, прославио га тиме што је определио, да се из његовог племена роди Спаситељ света, Господ наш Исус Христос. 

Свето Писмо Божје препуно је примера, како страда праведник, и како страда покајани грешник, и како страда непокајани грешник. И свуда се у тим примерима види, како се страдање праведника увенчава славом великом; и како се страдање покајника завршава опроштењем од грехова и спасењем; и како страдање непокајаног грешника остаје бесмислено, ненаграђено и узалудно. 
Ето вам, браћо, три пута. Једним од њих мора се поћи. Ето вам три крста. Један од њих мора се носити у овоме животу. Или крст Христов, или крст покајаног разбојника, или крст непокајаног разбојника. Свега су три крста у животу људском. 

Богомољачки покрет у нашем народу јесте покрет покајнички. Отуда и чланови тога покрета не треба да сматрају себе сувише праведним, а још мање да се горде својом правдом. Него нека свак узме крст покајнички и радосно пође с њим напред ка Царству Божјем. Нека се наоружа трпљењем и нека испуњава заповести Господње с вером и надом. А заповести Његове нијесу тешке, каже нам Христов омиљени апостол, свети Јован Јеванђелист (И Јов. 5, 3). Узајамна љубав свију нас ублажиће страдање свакога од вас. Придржавај једном руком крст свој, а другом руком крст брата свога и биће обојици лакше. И обојица гледајте у Часни крст Христов, и биће вам још лакше. Јер од крста Христовога сићи ће сила и благослов, и бићете благословени у овоме свету и у ономе. И тако ћете лако прећи овај кратки пут земаљскога живота и ући у царство живота вечнога, у царство бесмртно, у коме царује Отац ваш небески. 
Богу нашему слава и хвала, и вама мир и благодат, радост и љубав, здравље и спасење. Амин.

Борба за веру - Епископ Николај Велимировић

С р б и н е б р а т е, теби се обраћам, да те нешто упитам. Не устављај волове твоје, и не задржавај плуг твој. На питање моје можеш одговорити и орући. Не питам те за пут, да би морао дићи руку са плуга и показати ми пут. Не иштем ти воде, да би морао престати с орањем и повести ме на извор. Гле, ти цео дан ореш и цео дан мислиш, и мисли твоје остају затворене унутра у теби. Хоћу да те упитам о нечем што је унутра у теби, на што ми можеш одговорити држећи руке на плугу и корачајући лагано браздом за воловима.

- Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере?

То је моје питање, и то сам хтео да те питам, али не у име моје. Не питам те у име моје него у име родитеља твојих који те вером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише;

и питам те у име ђедова и прађедова твојих, који их препуног и пламеног кандила вере своје налише и зажегоше кандило вере у души твојој;

и питам те у име оних даљих предака твојих, који у ропству од пет стотина година под Турцима не дадоше да се кандило вере у њима угаси; када се за пола хиљаде година беше угасила српска слобода и држава, једино што они одржаше неугашено то је кандило вере у душама њиховим;

и питам те у име оних твојих предака који јуначки примише смрт за веру своју на коцу и конопцу, као бесправни робови, у мраку робовања;

и питам те у име оних још даљих предака твојих који с честитим кнезом Лазаром на Косову битку бише и за Крст часни живот свој положише;

и питам те у име оних твојих славних и честитих кнежева, благоверних царева и благочестивих царица, опет предака твојих, који окитише ову земљу твоју славним задужбинама, белим црквама и манастирима, одакле су сви нараштаји српски после њих доливали уља у кандила своја и зажегали треперави пламен вере свете;

и питам те у име светих Патријараха српских, часних свештеника и монаха, који кроз векове борбе, и муке, и искушења и тиме чуваше онај свети огањ вере у Србину да се не угаси, као прави светлоносци и духоносци;

и питам те, најзад, у име оног најсветијег духовног праоца твога, у име оног моћног и милог Саве, оног неустрашивог мужа и плачљивог молитвеника, који је исплакао срце своје пред живим небесима, да би се у народу српском до конца векова очувао свети пламен вере.

У име те велике и племените војске твојих благородних предака, чију си крв и дух и веру и ти наследио као законити наследник, у име њихово а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?

II

З л и в е т р о в и у д а р и л и су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли?

Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој.

Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са прецима твојим, са славом твојом.

Хоће да искидају основу живота твога, на који си ти поткан и уткан.

Хоће да те одвоје од струје светлости и силе, која ти се спуштала у душу с неба и која те уздизала к небу.

Хоће да те оставе у тами крајњој, без кандила и без пламена божанског што ти Створитељ твој дарова кроз претке твоје и кроз цркву твоју.

Хоће да те осиромаше и оголе, да ти душу испразне и учине је пустињом, да те направе празном и пустом сенком без обадве славе, без славе твоје земаљске отаџбине и небеске.
Са три стране ударили су зли ветрови на тебе са севера и запада и југа. Остао ти је само исток, одакле је мир души твојој.

Од Истока је дошао мир души твојој. Од Истока ти је Христос јављен. Твој свети Сава окренуо те је лицем ка Истоку; кадгод ти је мука, да би се окренуо Истоку и поклонио Богу Спаситељу своме.

Окрени се и сада Истоку. Сада ти је мука. Ударили су зли ветрови на те, и мука је духу твоме. Три су најгора ветра: безверство, кривоверство и маловерство.

Безверци хоће да подсеку корен душе твоје. Може ли се одржати дрво кад му се корен подсече? Шта има осетљивије од корена једне биљке? Можеш јој лишће стрести; можеш јој гране одсећи; можеш јој чак и стабло насећи - остаће жива. Али ако јој корен подсечеш, зар ће остати жива? Зар се неће исушити сви сокови њени, и зар ће се моћи икад више покрити зеленилом и цветом и плодом?

Кривоверци хоће да ти наметну своју криву веру, која је њима искривила срце и душу и карактер. Хоће, да и тебе виде искривљена слично оној лисици са одсеченим репом која је предложила свима лисицама да одсеку реп. Тако су једни кривоверци одсекли празновање недеље па узели јеврејску суботу; други су одсекли постове; трећи су одсекли светитеље, и кандила и иконе и крст; четврти су одсекли причешће крвљу Христовом, и тако редом.

Маловерци хоће да се зову хришћанима, само да се зову али не и да буду. Плаше се мрака безверства, гаде се лажи кривоверства, али ни своју веру не држе друкчије него на језику. Језиком су живи а срцем мртви. Стоје међу синовима Православља и не држе закон православни. Броје себе у синове светосавске, а не ходе путем оца свога светога Саве. Као јалова су дрвета међу дрвећем родним истог имена и у истом воћњаку. Као изостали и знемогла трупа, која се лено вуче у позадини за ревносном и сјајном војском Христовом.

Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како ти хоћеш, само не желе да га виде запаљено.

То су три зла ветра која су ударила на душу твоју у ове дане. Нека те Свевишњи благослови да будеш благословен и снажан. Јер само благословени и снажни могу се спасти од она три зла ветра. Буди благословен и снажан. Србине брате мој!

III

В е р а т в о ј а б р а н и т е од сваког зла, Србине брате.

Кадгод те снађе невоља, вера ти твоја помаже.

Када ти се овај свет учини као тамница, без капије и вратница, вера ти твоја говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. Он тебе назива сином, и воли да ти Њега зовеш оцем.

Када те оставе и презру суседи твоји, вера те твоја брани и сведочи ти: Отац твој небесни није те оставио и није те презрео.

Када згрешиш, па људи виде твој грех и осуде, и одбаце те као сувишну дроњу у овоме свету, вера твоја брани цену твоју и говори ти: Христос за грешнике умре на крсту. Он је платио твој грех пред Богом, и ти си Богу врло скупоцен и драгоцен.

Када ти се догоде губици и штете, и нема никога на кога би наслонио своју брижну главу, вера те твоја брани од мрачних мисли и брига и казује ти, како све оно што је испало из твоје руке пало је у руке Оца твог, чија су сва богатства и сва имања и сва блага свих светова.

Вера те твоја брани у болести и од болести, у муци и од муке, у тами и од таме, у очајању и од очајања, у самоћи и од самоће, у смрти и од смрти. И од смрти брани те и одбраниће те вера твоја. Ваистину, чак и од смрти, од које безверци чак и не знају, да има одбране.

Од безверства брани те вера твоја, од те губе над сваком губом, од тога мрака гушћег од сваког мрака и хладнијег од сваког мраза. О Србине брате, безверство је жива смрт људи и народа. Свака смрт је мртва, а безверство је жива смрт. Од те живе смрти тебе брани и чува вера твоја.

Какав је распаднути леш у шареном ковчегу, таква је душа у живом телу безверника. Он је гроб, окречен и нашаран и ограђен, а унутра је сама смрт, све смрт, свака помисао смрт, свака жеља смрт, свака намера смрт, сваки план смрт.

Шта те може сачувати од ове живе смрти; од ове смрти која носи маску живота, шта те може сачувати, Србине брате? Само вера твоја у живога Бога Створитеља, и у Христа Спаситеља. Вера у Христово сведочанство које си ти чуо и примио. Вера у Христово знање, свезнање, које ти је предато под скромним именом вере, премда је ова вера поузданија од сваког другог знања што је од човека и кроз човека, а не од Бога и кроз Бога.

Ова света и животворна вера твоја одбранила је претке твоје у дуговременом ропству од очајања, а у време устанка од клонулости и колебљивости.

Ова света и животворна вера твоја одбранила је претке твоје у дуговременом ропству од очајања, а у време устанака од клонулости и колебљивости.

Ова света и животворна вера твоја брани те од непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела, од злочина, од зверства и дивљаштва.


Тешко ћеш рећи, и ваистину не можеш се сетити, да си у животу имао силнијег и милијег браниоца од вере твоје, која и јесте онај пламен у кандилу твојем унутарњем, што осветљава и греје душу твоју, Србине брате мој!

IV

Б р а н и и т и в е р у т в о ј у, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овога века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани.

Плуг брани тебе од глади, земљорадниче; мораш и ти бранити њега од рђе. Иначе ћеш остати гладан.

Огањ брани тебе од глади, ковачу; брани и ти њега од влаге и пепела. Иначе ћеш остати гладан.

Као што земљорадник брани плуг од рђе, да би га плуг одбранио од глади; и као што ковач брани огањ од влаге, да би га огањ одбранио од глади, тако и ти мораш бранити веру своју од злих ветрова, да би вера твоја одбранила живот твој и снагу и радост.

Ткаља добро чува брдо у разбоју, да би брдо било у реду. Јер само на добром брду може ткаља изаткати одећу себи и деци својој.

Домаћица добро чува брашно од плесни, да би брашно било здраво. И пажљиво га сеје и просејава, да би умесила здрав хлеб за себе и децу своју. Да би јој деца са њом здрава била.

Као што ткаља чува брдо у разбоју, да би била одевена она и деца њена, тако и ти мораш чувати веру твоју православну. Српкињо сестро. Јер из вере и помоћу вере ткају се све остале врлине, које одевају душу човекову, Српкињо сестро.

И као што мудра домаћица чува и просејава брашно, да би имала здрав хлеб за себе и чеда своја, тако и ти мораш чувати веру своју православну, и чистити је и просејавати од сваког труња, Српкињо сестро. Јер само здрава и чиста вера храни душу и даје здравље души, Српкињо сестро, души твојој и душама милих ти чеда твојих, Српкињо сестро.

Славуј чува грло своје, веома га строго чува, да би грло његово могло извијати песму што весели срце његово и срца свију оних који слушају песму славујеву. Од свега што је шкодлјиво и штетно по грло чува славуј грло своје, веома га строго чувам.

Паун чува перје своје, ревниво пази и чува златоткану одећу своју, која је њему дика а радост људима који га гледају. Да му неко не ишчупа перје; да му нешто не упрља перје; веома ревниво чува се и брани паун, и уздиже главу своју на високом врату као стражар на кули и обзире се тамо и овамо пазећи, да му неко не ишчупа перје или да му нешто не упрља перје.

Као што славуј чува грло своје, извор радости своје и туђе, тако и ти чувај веру своју. Српче моје златно. Јер је вера твоја извор радости твоје, дубоки и непресушни извор радости твоје и свију оних који те љубе око тебе.

И као што паун чува дивно перје своје, понос свој и вредност своју, тако и ти чувај веру своју, Српче моје златно. Јер је вера твоја свети украс душе твоје, понос и вредност душе твоје.

Јеси ли видео славуја, замукла грла? Вреди ли што? Чује ли га ко? Тражи ли га ко? Плаћа ли ко замуклог славуја више него врапца? Глас чини вредност славују. Глас му даје високу цену. Глас му прибавља дивљење и љубав.

И јеси ли видео пауна очупана? Одлучена од све његове славе и лепоте? Зар га не сматрају за ругобу и чудовиште, без златотканог плашта његовог, којим га је Творац огрнуо и уздигао за цара међу пернатицама?

О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јевтинији од замуклог славуја, и чудовишнији од очупаног пауна.

Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера-храна, вера-одело душе твоје, вера-здравље твоје, вера-песма твоја и радост и весеље, вера-вредност твоја, вера-цена бића твога, вера-пламен Божанства у теби, Србине брате мој.

V

Ј е д н о д у ш н о б о р и т е с е з а в ј е р у Ј е в а н ђ е љ а, заповеда апостол вере (Филип, 1,27).

Кад се један брат твој бори за веру Јеванђеља, било унутра у себи или око себе, било са својим страстима или са демонима или са људима безверним, кривоверним и маловерним, ти не смеш мировати него мораш му притећи у помоћ. Уз тебе и све остале хиљаде и милиони православних. Борбу једнога примају сви, и од борбе свију не сме ниједан изостати. Апостол вере наређује свима а не једноме: Ј е д н о д у ш н о б о р и т е с е - сви.

У старија времена кад су групе хришћанских мученика страдали за веру јеванђелску, сви остали хришћани притицали су им у помоћ. Једни су их обилазили по тамницама, други су им слали дарове, трећи су бринули о деци њиховој или о старим родитељима, четврти су се молили Богу за њих.
И ти тако чини. Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да му лакше буде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба твоја је борба, и његова победа биће твоја победа.

Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба је за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: ш т а к о р и с т и ч о в ј е к у д а ц е о с в е т з а д о б и ј е а д у ш у с в о ј у и з г у б и? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста.

Шта ће користити цео свет рецимо завојевачу целога света кад легне на самртни одар? Хоће ли мислити у том часу растанка о ономе што оставља или о ономе што носи собом у вечност? О како ће му луда и смешна изгледати сва борба његова за оно што мора оставити а не за оно што мора понети! Цела борба промашена; цео век промашен! Јер се борио за туђе а не за своје. Добитак оставља у туђим рукама, а губитак узима собом и носи из овог света. Туђе отимао, своје изгубио. Удаљује се од гнева људског, а иде у сусрет гневу Божјем.

Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот. Не говорим ти у име моје него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу и борбу и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише.

VI

"О в а ј е з е м љ а б е д е м Х р и ш ћ а н с т в а". Тако писаше прађедови твоји из Милошевог Устанка православном цару руском када искаше од њега помоћ.

Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате.

Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали.

Оно што је од Бога намењено, не може се слабом руком људском обрнути. Јачи је Бог од човека, јачи од свега света. А Он, Свемоћни и Свезнајући наменио је овој земљи да буде бедем Хришћанства. Како велика и величанствена предодредба Божја за твоју земљу, Србине брате! Бог је одредио твоју земљу да буде бедем не чега маленог и малозначајног, или уског и пролазног него да буде бедем вечног Хришћанства.

На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему? И како су дубоке ране његове за веру праву? И колико су дубока и широка гробља мученика српских за истину Христову? У Дан Свеопште Расплате јавиће се све сузе народа твога, избројати све ране, измерити сва крв, срачунати све жртве. И све ће се стоструко и хиљадоструко платити онима који се нађу достојни и дариваће им се живот вечни. И срце ће се твоје радовати кад види и чује небесну славу твога народа.

Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. И на сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено.

П а з и, ш т а м р з и ш а ш т а в о л и ш. Када се бориш за веру своју љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби. Вера је дар љубави, та твоја вера, права вера православна. Србине брате. Кад љубиш веру своју, љубиш Дародавца вере своје.

Страсти помрачавају ум, и гасе кандило вере. Кад се бориш са страстима својим, мрзи страсти своје свим срцем својим.

Безверство пустоши душу чупајући све божанско семе из душе. Безверство је жива смрт, гора од сваке смрти. Кад се бориш с безверницима, мрзи безверство свом душом својом, а и не мрзи човека на кога је пала губа безверства. Кад не мрзиш вола свога, на коме је куга; и кад не мрзиш овцу своју, на којој је метиљ - како би мрзео човека брата свога, на коме је губа безверства? Претешко је бреме безверства и само собом: немој товарити на брата твога још бреме мржње твоје.

Кривоверство је вера искривљена, скршена и смањена, као дрво буром искривљено и градом скршено. Кад се бориш с кривоверцима, мрзи кривоверство, у виду јереси и секата, свом душом својом, али не мрзи човека са вером искривљеном и осакаћеном. Кад не мрзиш дрво градом изломљено и осакаћено, како би мрзео човека брата свога, у кога је вера искривљена и душа осакаћена?

Маловерство је вера без плодова. Кад се бориш с маловерцима, мрзи маловерство свом душом својом, али не мрзи човека брата свога, јер на њему је та облест и он је страдалник.

Кад не мрзиш пшеницу израслу и изђикалу, али без влата и зрна, него бринеш како да јој помогнеш да би влатала, - како да мрзиш човека брата свога, кога је снашла невоља, да има веру али бесплодну, и да му кандило вере буде не без уља али без пламена?

Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити.

Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој.

Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Својим.