ПУТ У ЖИВОТ Блаженопочивши ПАВЛЕ Српски

"...Српски народ је имао ретку утеху коју му је Господ у врло тешким данима послао. Имао је оца своје нације - патријарха Павла... То је био старац светог живота и облагодаћене просте мисли. Говорио нам је смиреним умом и чистим срцем не би ли нас како, овако тврдокорне и жестоке размекшао и уљудио, непрестано тражећи Човека у нама. Најпростијим речима је откривао најсложеније онтолошке тајне о човеку, и то кроз најдубљу а уједно и најкраћу мисао икада изречену: "Будимо људи"! Он нас је, обожен у поистовећењу са Христом, учио што ни данас не желимо да чујемо. Да човек човеку буде Човек: у породици, држави, Цркви, уметности, спорту, пословима, трговини, војсци, политици... свуда... Патријарх српског народа - његов отац и пастир Павле, увек је умео да то свима нама личностно и буде, у оном како је јавно говорио а још јасније када је у својој клијети размишљао и записивао. Ова његова записана реч коју објављујемо сведочи о предањским и никада пролазним вредностима: о души бесмртној; о привременом суду; о послушању и црквеном поретку; о подвижничком животу и уздржању, о миру међу нама и тд.. Ова записана као и оне многе његове незаписане поуке треба да у нашим срцима свакодневно одзвањају и напомињу на оно главно и у Христу тако једноставно: "да будемо људи". "http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PutUZivotPatrijarhPavle/PutUZivotPatrijarhPavle.htm

Љубав и Смирење

Глава и суштина (може се рећи: душа) свију врлина јесте љубав, без које ни пост, ни бденије, ни трудови ништа не значе. Ђаво може у свему да подражава човјеку: у посту, јер он ништа не једе; у бдењу, јер он никада не спава и свагда "ричући путује" (1 Петр. 5, 8). Само једина љубав и смирење нису му за подражавање. (Блажени Августин).

Молитва Светом Сави

О свештена главо, славни чудотворче, светитељу Христов Саво, првопрестониче српске земље, хранитељу и просветитељу, благонадежни предстатељу и просветитељу пред Господом, теби припадамо и молимо се: дај нам да будемо учасници твоје љубави према Богу и ближњему, којом је душа твоја испуњена била за живота; озари нас истином, просвети разум и срце наше светлошћу божанске науке, научи нас теби верно подражавати, Бога и ближњега љубити, и заповести Господње вршити непогрешно, те да будемо и ми чеда твоја не само по имену но целим животом својим; моли се, свети Архијереју, за свету православну цркву и за отаџбину своју земаљску која те увек с љубављу поштује; призри благодушно на сваку душу твојих верних поштоватеља, који траже твоју милост и помоћ; буди нам свима у болести исцелитељ, у тузи утешитељ, у жалости посетитељ, у бедама и нуждама помоћник, а на самртном часу милостив покровитељ и заштитник да би помоћу твојих светих молитава и ми грешни удостојили се примити право спасење и наследити царство Христово. О Свече Божји, не постиди нашу наду коју на тебе силно полажемо, но јави нам своје многомоћно заступање, те да славимо и величамо Бога, дивнога у светима Својим, Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и навек века. Амин.
http://www.youtube.com/watch?v=QvR6czjCz78

Песме изнад истока и запада

Песме изнад истока и запада
текст: Свети Владика Николај Србски

ПЕСМА СВЕТОМ САВИ

Господ благи збори кад по земљи ходи
О духовном пићу и о живој води:
Блажен ко је пије у овоме веку,
Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није
Живом водом себе као ти да опије.
Зато су из тебе реке се излиле
И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,
И нада и братство и смерна просвета,
Снажно родољубље, нежно братољубље -
То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,
Појио си до сад, појићеш и од сад.
К'о што Мисир нема воде изван Нила
Тако ни без тебе твоја домовина.

Свети Сава

Ево дивне песме о светоме Сави, кога србски народ као свеца слави.
Он је био дете једнога владара, име му је Растко, син србскога цара.

Народ је побожан некад јако био и тај владар госте многе је примио.
Једног дана поче сутон да се хвата, калуђер'ма старим отворише врата.

Замолише конак ови светогорци, Немања их прими уђ'те свети оци.
Љубазно их служи и Растка довео, а он као дете међ' монахе сео.

И пре царем хвале Бога великога, а он носи даре дарива свакога.
Ја даривам Бога а Он мени мира, па да ми сачува моја сва три сина.

И оде да спава у своје одаје, заборави Растка да тамо остаје.
Растко као дете једнако их моли да се њему само о Богу говори.

Па онда уздахну њему срце младо, и ја бих за Христа мојега пострадо.
Ал' шта могу сада, ко да ме избави, па да и ја носим ту расу на глави?!

Ја вас сад преклињем ево као дете, када ви пођете да ме поведете,
али мојој мајци немојте казати јер ме много воли па ми неће дати

Мога оца царство проћиће к'о ништа,а ја тражим Царство што има код Христа
Немања се труди купи милостињу, монаси говоре његовоме сину:

Чујеш чедо мило, мораш промислити. Ал' ти мораш тамо са нама постити.
И царске хаљине нећеш ти носити, него црну ризу ти ћеш облачити.

На све ово Растко пристаје и рече, идем мојој мајци још последње вече,
јер ме више неће она загрлити, нити свога сина више пољубити.

Ништа и не слути младог Растка мати, око пола дана тек поче питати:
А где нам је Растко ? - на обед га зове, и отвара редом она царске дворе.

Ал' детета нема и њој се не једе, и Немању шаље да јој га доведе.
Нигде , нигде нема нашег милог сина, и настаде вриска међу њима свима.

И Вукана зове и Стефана свога. Траж'те децо Растка мог сина милога,
траж'те свога брата децо моја мила, ала ми се туга у срцу савила.

Немања замишљен к'о да нешто слути, ником' ништ' не каже него само ћути.
Они светогорци кад су говорили, ја и Растко само са њима смо били.

Боже Свети, Силни, ако ј' воља тако, да је с' њима от'шо и мој мили Растко.
Теби га предајем , Тебе нека слави. - али ко ће доћи то мени да јави?

Да пошаљем слуге - то ћу учинити, ако хоће натраг ја ћу га вратити,
и одоше слуге, ал' већ беше Сава, родитеље своје по њима поздравља.

Поздрав'те ми оца, нек' се моли Богу, ал' ја у двор више вратит' се не могу,
ја сам наш'о мира сад у светој Гори и наш'о сам Цара што сав свет сотвори.

Потруд'те се и ви родитељи мили, да би и ви Царство Вечно заслужили.
Мајци ми однес'те овај прамен косе из очију њених сузе нек' оросе.

И тако је Сава он заштитник свима, молитвом помаже он својим Србима.
Светитељу Саво почуј наше гласе и МОЛИ ГОСПОДА ДА ОН СРБЕ СПАСЕ!

Подај, Господе- Свети Николај Велимировић

Подај, Боже, твоме роду,
Твоме роду и народу
Храбро срце да се бори
За крст часни и слободу.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Верним твојим подај, Боже,
Над неверним одолење;
Нек се јави твоја сила
И кроз наше поколење.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Дај слугама твог олтара
Да затрубе покајање
И за свако добро дело
Свенародно ојачање.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Подај мелем благе слоге
Свим душама богомољним
А неслогом нек се соли
Сваки ручак богоборним.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Ти што ведриш и облачиш,
Час осуши, час накваси,
Кад је чему време, даруј,
Од глади нас, Боже, спаси.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Ти што огњу господариш
И што имаш мач најдужи,
Рат отклони, мир поклони,
И твоју нам помоћ пружи.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Ти што песмом звезде заж'же
И у наш се пеп'о саже
Да смрт својом смрћу сатреш,
Дај нам вечни живот, Блаже.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

Сврстај твоје свете чете
Од анђела и од људи,
О Исусе Спаситељу,
Био си нам спас, и буди!
Подај, Господе,
Подај, Господе!

О Тројице пресветаја,
Оче, Сине, Душе Свети,
Оснажи нас, закрили нас,
И постиди род проклети.
Подај, Господе,
Подај, Господе!

СВУДА ТЕБЕ НАХОДИМ - ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Куда год ходим, Тебе находим,
Куда год гледам, ја Тебе сретам.
Звезде су Твоје, ти их сотвори,
Свака о Теби тајно румори,
Руморе звезде сјајем у ноћи
О Твојој слави и Твојој моћи.
Исусе мој, све добро моје,
Небесне звезде песму Ти поје,
Нека Ти поје и срце моје.

Огњи и буре, ветри и кише,
Све на свој начин о Теби пише,
Ја њино писмо читам са страхом,
Читам са страхом и са уздахом.
На сваком писму Твоји су прсти,
Царски печати, злаћени крсти.
Исусе мој, све добро моје,
Свако створење песму Ти поје,
Нека Ти поје и срце моје.

Још читам судбу сваког човека
Све од почетка до краја века,
Судбе свих људи, судбе народа,
Што све отиче ка' бујна вода.
Нејасно читам, читам и сричем,
Ал' јасно срцем ка Теби кличем:
Исусе мој, све добро моје,
Народи Твоји песму Ти поје
Нека Ти поје и срце моје.