Ova biblijska knjiga je pesma o lepoti i snazi, sa pažljivo odabranim slikama iz polja, bašta, života biljaka i životinja itd.
Delove o snu odlikuju nežni osećaji, dok je odeljak o neiskorišćenoj mogućnosti dao osnovu mnogim propovedima. Ovo je jedinstvena i jedina knjiga u Svetom Pismu koja govori o ljudskoj ljubavi i to bez premca.
Problemi autorstva, svrhe i literarne vrste se prožimaju. Naslov može da znači ili da je pesmu napisao Solomon, (10. vek pre Hrista), ili da je pesma o njemu. Jevrejski jezik dopušta obe mogućnosti. Ako se prihvati pastirska hipoteza, prva alternativa mora da se odbaci, jer teško da bi Solomon pisao knjigu koja mu zadaje moralni udarac. Neka od jevrejskih predanja knjigu pripisuju Jezekiju, dok prisustvo nekih novijih izraza ukazuje da nastanak knjige datira posle Solomona, ali je moguće da su te nove reči rezultat uređivačkih intervencija u kasnijem periodu.
Međutim, može se reći da ni pitanje vremena, ni pitanje autorstva ne utiču na ulogu i vrednost ove knjige.
Kod tumačenja se postavljaju tri grupe pitanja. Kojoj literarnoj grupi pripada knjiga? Koja je svrha knjige? Koliko glavnih karaktera ima u knjizi? Vekovima su ova tri pitanja razmatrana i zahvaljujući težini knjige niko nije mogao da bude dogmatičan u svojim zaključcima.
Kakva je priroda knjige? Zbog očigledne ljubavne tematike knjiga je vekovima shvatana kao alegorija o Hristovoj ljubavi prema Crkvi. Međutim, ne postoje indikacije da je zbirka alegorijski zamišljena. Raznoliki i često kontradiktorni rezultati takvog pogleda ne idu u prilog tumačenju knjige. Pesma mora da se doslovno uzme, kao što se i pojavljuje, kao pesma o ljudskoj ljubavi, pisana u formi niza dramatičnih pesama sa jednom ujedinjavajućom temom. Činjenica da knjiga svoje postojanje u kanonu verovatno može zahvaliti alegorijskom tumačenju, još uvek nije osnova za normativiziranje takvog tumačenja. Ovo, svakako, ne znači da knjiga ne može povremeno biti slika između Hristosa i pojedinca.
Ako je priroda knjige dramatična pesma o ljudskoj ljubavi, njen cilj je da ukaže na ispravnost i vrednost iskrene ljubavi između muškarca i žene, u svim njenim aspektima. Bog je u svojoj mudrosti u kanon Svetog Pisma uključio jednu celu knjigu o ovoj značajnoj temi koja u svakoj generaciji trpi tragične zloupotrebe.
Knjiga je izraz čiste bračne ljubavi, onakve kakvu je Bog prilikom stvaranja i dao. To je odbrana ove ljubavi protiv svih koji se uzdržavaju od telesnih uživanja i koji obesvećuju svetinju braka.
Moguća su tri tumačenja ove knjige:
1. To je živ opis Solomonove ljubavi prema Sulamki, ( iskrena ljubav između muškarca i žene);
2. Slikovito otkrivanje ljubavi Božije prema svom odabranom narodu – Izrailju – žena Gospodnja, (Is. 54: 5-6, Jer. 2: 2, Jez. 16: 8-14 itd.);
3. Poređenje Hristove ljubavi prema svojoj nebeskoj nevesti, Crkvi, ( 2.Kor. 11: 1-2, Ef. 5: 25-32).
Spomenimo pastirsku hipotezu . To je pogled u kojem su dvoje zaljubljenih, jedan pastir i jedna Sulamka. Između njih postoji iskrena i čvrsta ljubav. Međutim, Solomon hoće da osvoji devojku za svoj harem i pokušava da zadobije njenu naklonost i to kroz veštačke draži palate. Bezuspešan je. Postojala je pretpostavka da je Solomon primer iskrene, odane ljubavi usmerene samo prema jednoj osobi i to u svetlu njegovih sedam stotina žena i tri stotine inoča, kao i svih kobnih posledica za narod koje su stigle nakon njegovih mnogih ljubavnih afera. Još važnije za odbacivanje pastirske hipoteze je i to što Solomon nije bio pastir.
Iskrenoj ljubavi nisu potrebni veštački podsticaji. Ljubav ne treba buditi „dok joj ne bude volja“. Čista ljubav se uspešno protivi svim lažnim, senzualnim dražima ovog sveta. Knjiga predstavlja zabranu požude, poligamije, preljube. Ona ohrabruje neugasivu ljubav koja se ne može kupiti. Odobrava mesto fizičke ljubavi jedino unutar društveno regulisanog odnosa – braka.
Zbog samo ovih razloga, više je nego opravdano njeno mesto u kanonu i njeno prisustvo govori o kompletnosti Svetog Pisma, jer Bog vodi računa o svakom aspektu našeg života. Ovo je jedina knjiga koja kao celina tretira ovaj važan predmet.
Prema: „Hrišćanski pregled“ Beograd, 1988. god.
Delove o snu odlikuju nežni osećaji, dok je odeljak o neiskorišćenoj mogućnosti dao osnovu mnogim propovedima. Ovo je jedinstvena i jedina knjiga u Svetom Pismu koja govori o ljudskoj ljubavi i to bez premca.
Problemi autorstva, svrhe i literarne vrste se prožimaju. Naslov može da znači ili da je pesmu napisao Solomon, (10. vek pre Hrista), ili da je pesma o njemu. Jevrejski jezik dopušta obe mogućnosti. Ako se prihvati pastirska hipoteza, prva alternativa mora da se odbaci, jer teško da bi Solomon pisao knjigu koja mu zadaje moralni udarac. Neka od jevrejskih predanja knjigu pripisuju Jezekiju, dok prisustvo nekih novijih izraza ukazuje da nastanak knjige datira posle Solomona, ali je moguće da su te nove reči rezultat uređivačkih intervencija u kasnijem periodu.
Međutim, može se reći da ni pitanje vremena, ni pitanje autorstva ne utiču na ulogu i vrednost ove knjige.
Kod tumačenja se postavljaju tri grupe pitanja. Kojoj literarnoj grupi pripada knjiga? Koja je svrha knjige? Koliko glavnih karaktera ima u knjizi? Vekovima su ova tri pitanja razmatrana i zahvaljujući težini knjige niko nije mogao da bude dogmatičan u svojim zaključcima.
Kakva je priroda knjige? Zbog očigledne ljubavne tematike knjiga je vekovima shvatana kao alegorija o Hristovoj ljubavi prema Crkvi. Međutim, ne postoje indikacije da je zbirka alegorijski zamišljena. Raznoliki i često kontradiktorni rezultati takvog pogleda ne idu u prilog tumačenju knjige. Pesma mora da se doslovno uzme, kao što se i pojavljuje, kao pesma o ljudskoj ljubavi, pisana u formi niza dramatičnih pesama sa jednom ujedinjavajućom temom. Činjenica da knjiga svoje postojanje u kanonu verovatno može zahvaliti alegorijskom tumačenju, još uvek nije osnova za normativiziranje takvog tumačenja. Ovo, svakako, ne znači da knjiga ne može povremeno biti slika između Hristosa i pojedinca.
Ako je priroda knjige dramatična pesma o ljudskoj ljubavi, njen cilj je da ukaže na ispravnost i vrednost iskrene ljubavi između muškarca i žene, u svim njenim aspektima. Bog je u svojoj mudrosti u kanon Svetog Pisma uključio jednu celu knjigu o ovoj značajnoj temi koja u svakoj generaciji trpi tragične zloupotrebe.
Knjiga je izraz čiste bračne ljubavi, onakve kakvu je Bog prilikom stvaranja i dao. To je odbrana ove ljubavi protiv svih koji se uzdržavaju od telesnih uživanja i koji obesvećuju svetinju braka.
Moguća su tri tumačenja ove knjige:
1. To je živ opis Solomonove ljubavi prema Sulamki, ( iskrena ljubav između muškarca i žene);
2. Slikovito otkrivanje ljubavi Božije prema svom odabranom narodu – Izrailju – žena Gospodnja, (Is. 54: 5-6, Jer. 2: 2, Jez. 16: 8-14 itd.);
3. Poređenje Hristove ljubavi prema svojoj nebeskoj nevesti, Crkvi, ( 2.Kor. 11: 1-2, Ef. 5: 25-32).
Spomenimo pastirsku hipotezu . To je pogled u kojem su dvoje zaljubljenih, jedan pastir i jedna Sulamka. Između njih postoji iskrena i čvrsta ljubav. Međutim, Solomon hoće da osvoji devojku za svoj harem i pokušava da zadobije njenu naklonost i to kroz veštačke draži palate. Bezuspešan je. Postojala je pretpostavka da je Solomon primer iskrene, odane ljubavi usmerene samo prema jednoj osobi i to u svetlu njegovih sedam stotina žena i tri stotine inoča, kao i svih kobnih posledica za narod koje su stigle nakon njegovih mnogih ljubavnih afera. Još važnije za odbacivanje pastirske hipoteze je i to što Solomon nije bio pastir.
Iskrenoj ljubavi nisu potrebni veštački podsticaji. Ljubav ne treba buditi „dok joj ne bude volja“. Čista ljubav se uspešno protivi svim lažnim, senzualnim dražima ovog sveta. Knjiga predstavlja zabranu požude, poligamije, preljube. Ona ohrabruje neugasivu ljubav koja se ne može kupiti. Odobrava mesto fizičke ljubavi jedino unutar društveno regulisanog odnosa – braka.
Zbog samo ovih razloga, više je nego opravdano njeno mesto u kanonu i njeno prisustvo govori o kompletnosti Svetog Pisma, jer Bog vodi računa o svakom aspektu našeg života. Ovo je jedina knjiga koja kao celina tretira ovaj važan predmet.
Prema: „Hrišćanski pregled“ Beograd, 1988. god.
SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA
1
1. Solomonova pesma nad pesmama.
2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina.
3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito;
zato te ljube devojke.
4. Vuci me, za tobom ćemo trčati,
uvede me car u ložnicu svoju;
radovaćemo se i veselićemo se tobom,
spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino;
pravi ljube te.
5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske,
kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi.
6. Ne gledajte me što sam crna,
jer me je sunce opalilo;
sinovi matere moje rasrdiše se na me
postavivši me da čuvam vinograde,
i ne čuvah svojega vinograda,
koji ja imam.
7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
gde paseš, gde planduješ?
Jer zašto bih lutala
među stadima drugova tvojih?
8. Ako ne znaš, najlepša među ženama,
pođi tragom za stadom,
i pasi jariće svoje
pokraj stanova pastirskih.
9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.
10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.
11. Načinićemo ti zlatne grivne
sa šarama srebrnim.
12. Dok je car za stolom,
narod moj pušta svoj miris.
13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja među devojkama mojim počiva.
14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oči su ti kao u golubice.
16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naša zeleni se.
17. Grede su nam u kućama kedrove,
daske su nam jelove.
2
1. Ja sam ruža Saronska, ljiljan u dolu.
2. Što je ljiljan među trnjem,
to je draga moja među devojkama.
3. Što je jabuka među drvetima šumskim,
to je dragi moj među momcima;
želeh hlada njenoga i sedoh
i rod je njen sladak grlu mom.
4. Uvede me u kuću gde je gozba,
a zastava mu je ljubav k meni.
5. Potkrepite me žbanovima,
pridržite me jabukama,
jer sam bolna od ljubavi.
6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.
7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.
8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skačući preko gora,
poskakujući preko humova.
9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;
evo ga, stoji iza našega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.
10. Progovori dragi moj i reče mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.
11. Jer gle, zima prođe,
minuše daždi, otidoše.
12. Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme pevanju,
i glas grličin čuje se u našoj zemlji.
13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala miriše.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.
14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.
15. Pohvatajte nam lisice, male lisice,
što kvare vinograde,
jer naši vinogradi cvatu.
16. Moj je dragi moj i ja sam njegova,
on pase među ljiljanima.
17. Dok zahladi dan i senke odu,
vrati se budi kao srna,
dragi moj,
ili kao jelenče
po gorama razdeljenim.
3
1. Na postelji svojoj noću tražih
onoga koga ljubi duša moja,
tražih ga, ali ga ne nađoh.
2. Sada ću ustati pa idem po gradu,
po trgovima i po ulicama
tražiću onoga koga ljubi duša moja.
Tražih ga, ali ga ne nađoh.
3. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu.
Videste li onoga koga ljubi duša moja?
4. Malo ih zaminuh,
i nađoh onoga koga ljubi duša moja;
i uhvatih ga, i neću ga pustiti
dokle ga ne odvedem u kuću matere svoje
i u ložnicu roditeljke svoje.
5. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.
6. Ko je ona što ide gore iz pustinje
kao stupovi od dima,
potkađena smirnom i tamjanom
i svakojakim praškom apotekarskim?
7. Gle, odar Solomonov,
a oko njega šezdeset junaka
između junaka Izrailjevih.
8. Svi imaju mačeve, vešti su u boju,
svakome je mač o bedru
radi straha noćnoga.
9. Odar je načinio sebi car Solomon
od drveta Livanskoga.
10. Stupce mu je načinio od srebra,
uzglavlje od zlata, nebo od skerleta,
a iznutra zastrt ljubavlju
za kćeri Jerusalimske.
11. Izađite, kćeri Sionske,
i gledajte cara Solomona pod vencem
kojim ga mati njegova okiti
na dan svadbe njegove
i na dan veselja srca njegova.
4
1. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti,
oči su ti kao u golubice između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koja se vide vide na gori Galadu.
2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih,
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.
3. Usne su ti kao konac skerleta,
a govor ti je ljubak;
kao kriška šipka jagodice su tvoje
između vitica tvojih.
4. Vrat ti je kao kula Davidova
sazidana za oružje,
gde vise hiljade štitova
i svakojako oružje junačko.
5. Dve su ti dojke kao
dva laneta blizanca,
koji pasu među ljiljanima.
6. Dok dana zahladi i senke odu,
ići ću ka gori smirnovoj
i ka humu tamjanovu.
7. Sva si lepa draga moja
i nema nedostatka na tebi.
8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto,
hodi sa mnom s Livana,
da gledaš s vrha Amanskoga,
s vrha Senirskoga i Ermonskoga,
iz pećina lavovskih i s gora risovskih.
9. Otela si mi srce, sestro,
moja nevesto,
otela si mi srce jednim okom tvojim
i jednim lančićem s grla tvojega.
10. Lepa li je ljubav tvoja,
sestro moja nevesto,
bolja je od vina ljubav tvoja,
i miris ulja tvojih
od svih mirisnih stvari.
11. Sa usana tvojih kaplje sat, nevesto,
pod jezikom ti je med i mleko,
i miris je haljina tvojih
kao miris Livanski.
12. Ti si vrt zatvoren, sestro moja, nevesto,
izvor zatvoren, studenac zapečaćen.
13. Bilje je tvoje voćnjak od šipaka
s voćem divnim, od kipra i narda.
14. Od narda i šafrana, od iđirota i cimeta,
sa svakojakim drvljem za kad,
od smirne i aloja
i sa svakim predivnim mirisima.
15. Izvore vrtovima, studenče vode žive
i koja teče s Livana!
16. Ustani severe, i hodi juže,
i duni po vrtu mom
da kaplju mirisi njegovi;
neka dođe dragi moj u vrt svoj,
i jede divno voće svoje.
5
1. Dođoh u vrt svoj,
sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem sat svoj i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite prijatelji, pijte i opijte se,
mili moji.
2. Ja spavam a srce je moje budno;
eto glasa dragoga mojega, koji kuca:
otvori mi, sestro moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja noćnih kapi.
3. Svukla sam haljinu svoju,
kako ću je obući?
Oprala sam noge svoje,
kako ću ih kaljati?
4. Dragi moj pomoli ruku svoju kroz rupu,
a što je u meni ustrepta od njega.
5. Ja ustah da otvorim dragom svome,
a s ruku mojih pokapa smirna,
i niz prste moje poteče smirna
na držak od brave.
6. Otvorih dragom svome,
ali dragog moga ne beše, otide.
Bejah izvan sebe kada on progovori.
Tražih ga , ali ga ne nađoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.
7. Nađoše me stražari koji obilaze po gradu,
biše me, raniše me,
uzeše prevez moj s mene
stražari po zidovima.
8. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ako nađete dragog moga, šta ćete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.
9. Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša među ženama?
Što je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?
10. Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik između deset hiljada;
11. Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava, crna kao gavran;
12. Oči su mu kao u goluba
na potocima vodenim, mlekom umivene,
i stoje u obilju;
13. Obrazi su mu kao leje mirisnoga bilja,
kao cveće mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna žitka;
14. Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.
15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan, divan kao kedri.
16. Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Taki je dragi moj, taki je mili moj,
kćeri Jerusalimske.
17. Kuda otide dragi tvoj,
najlepša među ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?
6
1. Dragi moj siđe u vrt svoj,
k lejama mirisnoga bilja,
da pase po vrtovima
i da bere ljiljane.
2. Ja sam dragoga svojega
i moj je dragi moj,
koji pase među ljiljanima.
3. Lepa si, draga moja, kao Tersa,
divna si kao Jerusalim,
strašna kao vojska sa zastavama.
4. Odvrati oči svoje od mene,
jer me raspaljuju.
Kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na Galadu..
5. Zubi su ti kao stado ovaca
kad izlaze iz kupala,
koje se sve blizne,
a nijedne nema jalove.
6. Jagodice su tvoje između vitica tvojih
kao kriška nara.
7. Šezdeset ima carica i osamdeset inoča,
i devojaka bez broja;
8. Ali je jedna golubica moja,
bezazlena moja,
jedinica u matere svoje,
izabrana u roditeljke svoje.
Videše je devojke i nazivaše je blaženom;
i carice i inoče hvališe je.
9. Ko je ona što se vidi kao zora
lepa kao mesec,
čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama?
10. Siđoh u orašje da vidim voće u dolu,
da vidim cvate li vinova loza,
pupe li šipci.
11. Ne doznah ništa,
a duša me moja posadi
na kola Aminadalova.
12. Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo.
Šta ćete gledati na Sulamki?
Kao čete vojničke.
7
1. Kako su lepe noge tvoje u obući,
kćeri kneževska;
sastavci su bedara tvojih kao grivne,
delo ruku umetničkih.
2. Pupak ti je kao čaša okrugla,
koja nije nikad bez pića;
trbuh ti je kao stog pšenice
ograđen ljiljanima.
3. Dve dojke tvoje
kao blizanca srnčeta.
4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti;
oči su ti kao jezera u Esevonu
na vratima Vatravinskim;
nos ti je kao kula Livanska
koja gleda prema Damasku
5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil,
i kosa na glavi tvojoj
kao carska porfira u bore nabrana.
6. Kako si lepa i kako si ljupka,
o ljubavi u milinama!
7. Uzrast ti je kao palma,
i dojke kao grozdovi.
8. Rekoh: popeću se na palmu,
dohvatiću grane njezine;
i biće dojke tvoje
kao grozdovi na vinovoj lozi,
i miris nosa tvojega kao jabuke;
9. I grlo tvoje kao dobro vino,
koje ide pravo dragom mome
i čini da govore usne
onijeh koji spavaju.
10. Ja sam dragoga svoga,
i njega je želja za mnom.
11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje,
da noćujemo u selima.
12. Ranićemo u vinograde
da vidimo cvate li vinova loza,
zameće li se grožđe, cvatu li šipci;
onde ću ti dati ljubav svoju.
13. Mandragore puštaju miris,
i na vratima je našim svakojako divno voće,
novo i staro,
koje za te dohranih, dragi moj.
8
1. O da bi mi brat bio,
da bi sao sise matere moje!
našavši te na polju poljubila bih te,
i ne bih bila prekorena.
2. Povela bih te i dovela bih te
u kuću matere svoje;
ti bi me učio, a ja bih te pojila
vinom mirisavijem, sokom od šipka.
3. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.
4. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ne budite ljubavi moje,
ne budite je, dok joj ne bude volja.
5. Ko je ona što ide gore iz pustinje
naslanjajući se na dragoga svoga?
Pod jabukom probudih te,
gde te rodi mati tvoja,
gde te rodi roditeljka tvoja.
6. Stavi me kao pečat na srce svoje,
kao pečat na mišicu svoju.
Jer je ljubav jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njezin kao žar ognjen,
plamen Božji.
7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je reke potopiti.
Da ko daje sve imanje doma svoga
za tu ljubav,
osramotio bi se.
8. Imamo sestru malenu,
koja još nema dojaka.
Šta ćemo činiti sa sestrom svojom
kad bude reč o njoj?
9. Ako je zid,
sagradićemo na njemu dvor od srebra;
ako li vrata,
utvrdićemo ih daskama kedrovim.
10. Ja sam zid
i dojke su moje kao kule.
Tada postah u očima njegovijem
kao ona koja nađe mir.
11. Vinograd imaše Solomon u Valamonu,
dade vinograd čuvarima
da svaji donosi za rod njegov
po hiljadu srebrenika.
12. Moj vinograd koji ja imam,
preda mnom je.
Neka tebi, Solomone,
hiljada i dve stotine
onima koji čuvaju rod njegov.
13. Koji nastavaš u vrtovima!
drugovi slušaju glas tvoj,
daj mi da ga čujem.
14. Brže, dragi moj!
I budi kao srna ili kao jelenče
na gorama mirisnijem.
