"Ој, човече праведниче, један Божји службениче, чини добро за живота, јер кад с’ овог света пођеш, ништа с’ собом понет нећеш, већ скрштене беле руке и праведна дела своја" Свети схимонах Георгије (Витковић) Светогорац
уторак, 12. април 2011.
STARAC JEFREM VATOPEDSKI - RADIO INTERVJU
Nastojatelj manastira Vatoped, arhimandrit Jefrem, govorio je za radio ''Sky'',u subotu 14.avgusta 2010.god., uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Starac je praznik proslavljao u metohu man.Vatopeda, u Porto Lagosu.
Starče, nalazite se u Porto Lagosu kako biste proslavili praznik Uspenja Presvete Bogorodice, pa sam se pitala zašto žene ne mogu prisustvovati tome?
Oprostite. Ovo je manastirski metoh u koji i žene mogu da dođu u posetu.
Dotle mogu,a dalje?
Sveta Gora je kao što znate nedostupna za žene i to je tradicija koja se proteže stotinama godina unazad. Razlog tome nije mržnja niti prezir prema ženama niti želja monaha da degradiraju žene. To je zbog toga što je Sveta Gora muški Partenon.
U svakom slučaju, tu gde ste sada svi možemo doći?
Naravno.
I to je blagosloveno mesto?
Da,naravno. To je mesto gde preovladava milost naše Bogomajke. Tu je i kapela koja joj je posvećena. I još jedna crkvica koja je posvećena svetom Nikolaju.
Da li tamo ima puno naroda sada?
Poprilično. Imamo tri duhovnika koji neprekidno ispovedaju ljude koji su se tokom praznika pripremili za Pričest.
Starče, kako ispovest pomaže ljudima?
Ispovest je veoma korisno sredstvo jer kroz Svetu Tajnu ispovesti čovek počinje da osuđuje sebe samoga, da samog sebe krivi i smatra odgovornim. Ne samo da se smatra doslovno odgovornim pred ikonom,odnosno pred Hristom, već i pred sveštenikom kao drugim ljudskim bićem. On dolazi da prizna svoje grehe. Ipak ovaj susret ne stavlja samog čoveka u središte, već je to susret sa samim Hristom, to je tajna Crkve. Čovek će zaista osetiti oproštaj za svoje grehe kroz blagodat Duha Svetog. Ovo je veoma važna tema.
Koju poruku nosi praznik Uspenja savremenom čoveku? Prolazimo kroz vrlo teška vremena..
Istina prolazimo kroz teška vremena, ali baš zato mislim da je ovaj praznik Presvete Bogorodice jedan od onih koji nose duhovnu poruku, poruku čistote i čistoće i predanosti Gospodu. Bogorodica je bila prva ,posle Hrista, koja se u potpunosti predala Bogu. Prebivala je u Svetinji nad Svetinjama od svoje treće godine. Ona je iskusila blagodat Duha Svetog više nego iko drugi na zemlji. To samo zaslužuje ogromno poštovanje prema Njoj. Iz tog razloga je i zovemo Preblagoslovena, Mnogopoštovana, Premilostiva, i ovakav primer i mi moramo pokazivati svetu. Nju proslavljaju svi, a naročito monasi na Svetoj Gori.
Ponekad ljudi govore kako ženama nije dozvoljeno na Svetu Goru i kako ih monasi uklanjaju. Upravo suprotno, oni proslavljaju Presvetu Bogorodicu više od bilo koga na svetu. Oni joj nude svoju sveobuhvatnu počast i svu svoju predanost zato što je ona ta koja je Hrista volela u celosti.
Ona je veliko utočište ljudima čak i danas, zar ne?
Naravno. Presveta Bogorodica je veliko utočište za sve nas. Ljudi ovde pristižu sa takvim bolom, sa tako mnogo patnje, sa bolestima, mukama i problemima i posle 300m vidimo ih kako kleče pred Njenom ikonom i kako je celivaju, kako bi ispunili obećanje koje su dali za svoje nevolje. Onda ih u odlasku ponovo vidimo. Izgledaju utešeno i ohrabreno i imaju takvu radost na licima.
Interesantno je da vera vremenom ne slabi već kao da se u određenim trenucima pojačava. Kako je to moguće? Postoji li neko objašnjenje za to?
Vera je moćno duhovno oružje koje je dato čoveku jer je stvoren po liku i podobiju Božijem. Ona može pojedinim služiti za prezir i podsmeh, ali to je moćno oružje koje ne koristi svako i koje ostaje sakriveno u ljudima dok ne dođe vreme nevolja, kada se čovek zaista iskušava. Onda on izvadi ovu vreću punu blaga, ovu veliku silu zvanu ''vera'' i koristi je. Vera tada donosi plodove.
Pošto nas niko nikada nije učio ovom duhovnom delanju ,kako doći do te prilagodljivosti i u doba iskušenja prizvati Bogorodicu?
Možda nam to niko nije sistematski predavao, ali ne zaboravite da živimo u Grčkoj, gde su okruženje i tradicija oduvek pomagali čoveku da se u doba nevolja obrati Ckvi. Mislim da je ta kojoj se nevoljnik obraća za pomoć u teškim trenucima upravo naša Bogorodica.
Starče, da li se i u današnje vreme dešavaju čuda?
Naravno! Pogledajte ovde u našem metohu na jezeru Vistonida. Toliko čuda se događa. Toliko se ljudi izlečilo, ima toliko priloga i pisama! Osećate strahopoštovanje prema svim svedočanstvima o čudima Presvete Bogorodice preko njene ikone, koja predstavlja kopiju ikone Svedržiteljice (Pandanase) iz manastira Vatoped. Kao što možda već znate ,man. Vatoped je jedini u svetu koga krasi 7 čudotvornih Bogorodičinih ikona, kao i Bogorodičin pojas.
Da li ih mi nikada nećemo videti pošto smo žene?
Videćete ih jer nas s vremena na vreme zamole da ih iznesemo sa Svete Gore. Mi naročito pristajemo na to kako bi ih i žene mogle videti.
Kako izgleda raspored bogosluženja u Vrtu Presvete Bogorodice, gde se vi nalazite sada?
Kao što znate, prema starom kalendaru koji je u upotrebi na Svetoj Gori, danas nije Bogorodičin praznik. Međutim, ovde u metohu slavimo praznik po novom kalendaru. Večeras nam predstoji svenoćno bdenije koje traje i po 5 sati. Oci iz manastira su došli kako bi pevali na način kojim se peva na Svetoj Gori. Očekujemo mnogo ljudi. Odslužićemo još jednu Liturgiju u drugoj crkvici za one koji imaju decu te nisu u mogućnosti da prisustvuju svenoćnom bdeniju.
Da li mislite da će se svet u jednom trenutku promeniti na bolje?
Ostaje nam samo nada, koja po svetom Apostolu Pavlu ''ne sramoti''. Mišljenja sam da nada nikada ne sme napustiti čovekovo srce.
Da li je nada jača od vere?
Nada potiče od vere i njen je preduslov.
Šta biste rekli nekome ko ne veruje u Boga?
Kazao bih mu da pokuša da živi onako kako mi (pravoslavni) živimo. Mislim da ako ovako bude pokušao da će osetiti nešto. Budući da, iako je čovek neverujući, i u takvom se nalazi besmrtna duša.
Ako neko ne živi crkveno, da li to znači da ne poseduje blagodat od Gospoda?
Ne mora biti ocrkovljen sada, ali mi ne znamo šta će se dogoditi na kraju. Kao što je rekao divni svetitelj ,Starac Pajsije Svetogorac, inače naš savremenik, susrešćemo se sa brojnim iznenađenjima tokom Drugog dolaska Hristovog. Mi ne znamo kako će svaki čovek da završi svoj život.
Još jedno pitanje oče. Sva ova halabuka koja se diže oko vašeg imena, i pomalo nas podseća na nekadašnja gonjenja hrišćana, da li vas je imalo uzdrmala?
Milošću Božijom nije me uzdrmala jer je ,kao što sam vam rekao, vera velika sila. Mi smo posvećeni našim poslušanjima i ne očekujemo da slušamo pohvale od ljudi. Kao što znate, Sveti Oci koje čitamo i podražavamo, oduvek su bili osporavane ličnosti. Najpre, to je bio i sam Hristos. Monah se ne opterećuje da li će steći dobar ugled već ga jedino interesuje da marljivo izvršava svoju pravu dužnost - a to je potpuna predanost Gospodu.
Zar se ne plašite da će se vera kod ljudi uzdrmati?
Ne verujem. Osoba koja se upustila u duhovnu borbu će prepoznati načine, vrstu i razloge koji se kriju iza ove halabuke. Mislim da je zdravom razumu jasno da je to nešto što nije vredno pomena.
Hoćete da kažete da će se istina otkriti nekome nekad, ali na način koji danas nije lako razumljiv?
Mnogo puta osoba ne razaznaje istinu zbog načina na koji živi. Mi se s naše strane molimo za ceo svet i univerzum i imamo ljubavi za svakoga . To je naš posao i naša dužnost.
Veoma je važno istaći da je ovo vaša misija. Šta biste prosili za one koji vas danas čuju i za one koji vas ne čuju?
Ja se ponizno molim da ljudi prepoznaju da je čovek duhovno biće i da počnu da se brinu za spasenje svojih besmrtnih duša. Kao što je Sveti Vasilije Veliki rekao ''moramo se pobrinuti za naše duše koje su besmrtne''. Tek kad neko počne da brine o besmrtnosti svoje duše shvatiće da je naša Bogorodica prisutna, da su svi Sveti prisutni i da je vera velika sila za pravoslavni narod.
Starče zahvaljujem vam se od sveg srca.
Svako vam dobro želim i neka je Bogorodica uvek uz vas.
Takođe,i ja vama. Blagoslovite!
Bog blagoslovio.
Starče, nalazite se u Porto Lagosu kako biste proslavili praznik Uspenja Presvete Bogorodice, pa sam se pitala zašto žene ne mogu prisustvovati tome?
Oprostite. Ovo je manastirski metoh u koji i žene mogu da dođu u posetu.
Dotle mogu,a dalje?
Sveta Gora je kao što znate nedostupna za žene i to je tradicija koja se proteže stotinama godina unazad. Razlog tome nije mržnja niti prezir prema ženama niti želja monaha da degradiraju žene. To je zbog toga što je Sveta Gora muški Partenon.
U svakom slučaju, tu gde ste sada svi možemo doći?
Naravno.
I to je blagosloveno mesto?
Da,naravno. To je mesto gde preovladava milost naše Bogomajke. Tu je i kapela koja joj je posvećena. I još jedna crkvica koja je posvećena svetom Nikolaju.
Da li tamo ima puno naroda sada?
Poprilično. Imamo tri duhovnika koji neprekidno ispovedaju ljude koji su se tokom praznika pripremili za Pričest.
Starče, kako ispovest pomaže ljudima?
Ispovest je veoma korisno sredstvo jer kroz Svetu Tajnu ispovesti čovek počinje da osuđuje sebe samoga, da samog sebe krivi i smatra odgovornim. Ne samo da se smatra doslovno odgovornim pred ikonom,odnosno pred Hristom, već i pred sveštenikom kao drugim ljudskim bićem. On dolazi da prizna svoje grehe. Ipak ovaj susret ne stavlja samog čoveka u središte, već je to susret sa samim Hristom, to je tajna Crkve. Čovek će zaista osetiti oproštaj za svoje grehe kroz blagodat Duha Svetog. Ovo je veoma važna tema.
Koju poruku nosi praznik Uspenja savremenom čoveku? Prolazimo kroz vrlo teška vremena..
Istina prolazimo kroz teška vremena, ali baš zato mislim da je ovaj praznik Presvete Bogorodice jedan od onih koji nose duhovnu poruku, poruku čistote i čistoće i predanosti Gospodu. Bogorodica je bila prva ,posle Hrista, koja se u potpunosti predala Bogu. Prebivala je u Svetinji nad Svetinjama od svoje treće godine. Ona je iskusila blagodat Duha Svetog više nego iko drugi na zemlji. To samo zaslužuje ogromno poštovanje prema Njoj. Iz tog razloga je i zovemo Preblagoslovena, Mnogopoštovana, Premilostiva, i ovakav primer i mi moramo pokazivati svetu. Nju proslavljaju svi, a naročito monasi na Svetoj Gori.
Ponekad ljudi govore kako ženama nije dozvoljeno na Svetu Goru i kako ih monasi uklanjaju. Upravo suprotno, oni proslavljaju Presvetu Bogorodicu više od bilo koga na svetu. Oni joj nude svoju sveobuhvatnu počast i svu svoju predanost zato što je ona ta koja je Hrista volela u celosti.
Ona je veliko utočište ljudima čak i danas, zar ne?
Naravno. Presveta Bogorodica je veliko utočište za sve nas. Ljudi ovde pristižu sa takvim bolom, sa tako mnogo patnje, sa bolestima, mukama i problemima i posle 300m vidimo ih kako kleče pred Njenom ikonom i kako je celivaju, kako bi ispunili obećanje koje su dali za svoje nevolje. Onda ih u odlasku ponovo vidimo. Izgledaju utešeno i ohrabreno i imaju takvu radost na licima.
Interesantno je da vera vremenom ne slabi već kao da se u određenim trenucima pojačava. Kako je to moguće? Postoji li neko objašnjenje za to?
Vera je moćno duhovno oružje koje je dato čoveku jer je stvoren po liku i podobiju Božijem. Ona može pojedinim služiti za prezir i podsmeh, ali to je moćno oružje koje ne koristi svako i koje ostaje sakriveno u ljudima dok ne dođe vreme nevolja, kada se čovek zaista iskušava. Onda on izvadi ovu vreću punu blaga, ovu veliku silu zvanu ''vera'' i koristi je. Vera tada donosi plodove.
Pošto nas niko nikada nije učio ovom duhovnom delanju ,kako doći do te prilagodljivosti i u doba iskušenja prizvati Bogorodicu?
Možda nam to niko nije sistematski predavao, ali ne zaboravite da živimo u Grčkoj, gde su okruženje i tradicija oduvek pomagali čoveku da se u doba nevolja obrati Ckvi. Mislim da je ta kojoj se nevoljnik obraća za pomoć u teškim trenucima upravo naša Bogorodica.
Starče, da li se i u današnje vreme dešavaju čuda?
Naravno! Pogledajte ovde u našem metohu na jezeru Vistonida. Toliko čuda se događa. Toliko se ljudi izlečilo, ima toliko priloga i pisama! Osećate strahopoštovanje prema svim svedočanstvima o čudima Presvete Bogorodice preko njene ikone, koja predstavlja kopiju ikone Svedržiteljice (Pandanase) iz manastira Vatoped. Kao što možda već znate ,man. Vatoped je jedini u svetu koga krasi 7 čudotvornih Bogorodičinih ikona, kao i Bogorodičin pojas.
Da li ih mi nikada nećemo videti pošto smo žene?
Videćete ih jer nas s vremena na vreme zamole da ih iznesemo sa Svete Gore. Mi naročito pristajemo na to kako bi ih i žene mogle videti.
Kako izgleda raspored bogosluženja u Vrtu Presvete Bogorodice, gde se vi nalazite sada?
Kao što znate, prema starom kalendaru koji je u upotrebi na Svetoj Gori, danas nije Bogorodičin praznik. Međutim, ovde u metohu slavimo praznik po novom kalendaru. Večeras nam predstoji svenoćno bdenije koje traje i po 5 sati. Oci iz manastira su došli kako bi pevali na način kojim se peva na Svetoj Gori. Očekujemo mnogo ljudi. Odslužićemo još jednu Liturgiju u drugoj crkvici za one koji imaju decu te nisu u mogućnosti da prisustvuju svenoćnom bdeniju.
Da li mislite da će se svet u jednom trenutku promeniti na bolje?
Ostaje nam samo nada, koja po svetom Apostolu Pavlu ''ne sramoti''. Mišljenja sam da nada nikada ne sme napustiti čovekovo srce.
Da li je nada jača od vere?
Nada potiče od vere i njen je preduslov.
Šta biste rekli nekome ko ne veruje u Boga?
Kazao bih mu da pokuša da živi onako kako mi (pravoslavni) živimo. Mislim da ako ovako bude pokušao da će osetiti nešto. Budući da, iako je čovek neverujući, i u takvom se nalazi besmrtna duša.
Ako neko ne živi crkveno, da li to znači da ne poseduje blagodat od Gospoda?
Ne mora biti ocrkovljen sada, ali mi ne znamo šta će se dogoditi na kraju. Kao što je rekao divni svetitelj ,Starac Pajsije Svetogorac, inače naš savremenik, susrešćemo se sa brojnim iznenađenjima tokom Drugog dolaska Hristovog. Mi ne znamo kako će svaki čovek da završi svoj život.
Još jedno pitanje oče. Sva ova halabuka koja se diže oko vašeg imena, i pomalo nas podseća na nekadašnja gonjenja hrišćana, da li vas je imalo uzdrmala?
Milošću Božijom nije me uzdrmala jer je ,kao što sam vam rekao, vera velika sila. Mi smo posvećeni našim poslušanjima i ne očekujemo da slušamo pohvale od ljudi. Kao što znate, Sveti Oci koje čitamo i podražavamo, oduvek su bili osporavane ličnosti. Najpre, to je bio i sam Hristos. Monah se ne opterećuje da li će steći dobar ugled već ga jedino interesuje da marljivo izvršava svoju pravu dužnost - a to je potpuna predanost Gospodu.
Zar se ne plašite da će se vera kod ljudi uzdrmati?
Ne verujem. Osoba koja se upustila u duhovnu borbu će prepoznati načine, vrstu i razloge koji se kriju iza ove halabuke. Mislim da je zdravom razumu jasno da je to nešto što nije vredno pomena.
Hoćete da kažete da će se istina otkriti nekome nekad, ali na način koji danas nije lako razumljiv?
Mnogo puta osoba ne razaznaje istinu zbog načina na koji živi. Mi se s naše strane molimo za ceo svet i univerzum i imamo ljubavi za svakoga . To je naš posao i naša dužnost.
Veoma je važno istaći da je ovo vaša misija. Šta biste prosili za one koji vas danas čuju i za one koji vas ne čuju?
Ja se ponizno molim da ljudi prepoznaju da je čovek duhovno biće i da počnu da se brinu za spasenje svojih besmrtnih duša. Kao što je Sveti Vasilije Veliki rekao ''moramo se pobrinuti za naše duše koje su besmrtne''. Tek kad neko počne da brine o besmrtnosti svoje duše shvatiće da je naša Bogorodica prisutna, da su svi Sveti prisutni i da je vera velika sila za pravoslavni narod.
Starče zahvaljujem vam se od sveg srca.
Svako vam dobro želim i neka je Bogorodica uvek uz vas.
Takođe,i ja vama. Blagoslovite!
Bog blagoslovio.
Monah Kalist – post i molitva sa svetiteljom
Veliki Vaskršnji ili Uskršnji post u trajanju od 40 dana. Vrlo strog post, mahom na vodi, posvećen uspomeni na Hristov boravak u pustinji i post od 40 dana koji je tamo sproveo.
U tom duhu objavljujemo zanimljiv tekst iz života monaha Kalista, kako je postao monah i asketa kroz post i molitvu. Njegovo svedočanstvo je dragoceno jer ga je u post i monaštvo uveo lično i direktno veliki srpski svetitelj Sveti vladika Nikolaj Velimirović Žički.
Ojačajte volju, očistite telo, um i duh kroz Vaskršnji post. Post treba Srbiji. Držite se tradicionalnih preporuka Svete Crkve i vaših duhovnika oko prakse posta, nikako ne pokušavajte bilo šta slično iz ovog teksta da uradite na svoju ruku. Za ovakav podvig morate biti spremni u svakom pogledu, i imati iskusnog duhovnika da vas vodi, inače ćete samo naneti štetu sebi.
-------
„Ti hoćeš da budeš monah, Dobrivoje. Ako si muškarac, spremi se za junački podvig!“
„Tu sam vladiko (Sveti vladika Nikolaj Velimirović Žički). Preživeo sam rat, glad; ludake sam čuvao, Žutog Djavola trpeo, pa i taj podvig, o kojem govoriš, valjda ću izvršiti“, rekao sam.
„Lako je, Dobrivoje, s ljudima se boriti i trpeti kada se mora. Ali sad ćeš se sa sobom uhvatiti u koštac; svoju volju ćeš isprobati i očeličiti. Imaj ovo na umu: pred svojim telom milijarde ljudi drhće, maze ga, pokoravaju mu se. Spremi se!“
„Ovde sam vladiko. Naredjuj!“
Mislio sam tada da ne postoji napor koji ne bih mogao da izdržim. Bio sam mlad, jak, prekaljen i samouveren, a pomalo i ponosan što ću doživeti nešto nepoznato i veliko, što ću se dokazati pred samim vladikom Nikolajem Velimirovićem.
Od ranog jutra vladika mi je zabranio da pijem vodu i da bilo šta jedem. Tog dana smo pakovali knjige, adresirali pakete i slali ih na poštu, a uveče smo se molili Bogu. Prvo smo se po trista puta poklonili pred ikonama, zatim smo pevali Svetoj Bogorodici, na kraju smo kleknuli da se molimo. U sobi smo imali časovnik koji je otkucavao na svakih četvrt časa.
Puna dva časa molili smo se na kolenima pred ikonama, na pirotskom ćilimu. On je vešto podvio desnu nogu, pa mu nije smetalo klečanje; nije se pomicao. Mene su, pak, bolela kolena, zato sam morao da se oslanjam na ruuke, da čučim, da se okrećem na jednu pa na drugu stranu. Pošto sam bio iza njega, nije video šta radim. Onda smo ustali i dva časa se molili stojeći, bezglasno.
„Umno se moli, ne kreći jezikom, sinko. Bog zna naše misli. Post nema značaja bez molitve; čak bi mogao da nam naškodi“, rekao mi je.
Hlebi i vodu nismo okusili celog dana i naredne noći. Nastavili smo i sutradan. Trpeo sam glad i žedj; radio sam, molio se i ćutao. Trećega dana mi je bilo veoma teško. Podnosio sam lakše glad jer sam na nju bio navikao, ali me je žedj strašno mučila. Svest mi se u pojedinim trenutcima mutila, osećao sam muku u želucu. Uveče nisam mogao dugo da izdržim na molitvi, ranije sam legao; Nikolaj je ostao sam na molitvi. Ujutru, kada sam se probudio, zatekao sam ga da se i dalje moli. Bog zna kad je i koliko je taj čovek spavao.
Četvrtog dana telo me peklo kao da je bilo zapaljeno; osećao sam vatru u sebi. Naročito su me bolele zaceljene rane. Oko rana na nogama, na rukama i na grudima, nosio sam velike modrice; bile su neprijatne i za gledanje. I sa tim modricama se nešto dogadjalo. Bolela me ledja, i glava, stalna muka mi je bila u želucu, srce mi se uznemirilo. Odlazio sam često do prozora i udisao svež vazduh; kao hladnu izvorsku vodu pio sam ga.
Petog dana počeo sam da smrdim. Usnice su se lepile jedna za drugu, bile su slane, na jeziku se javila, u velikoj količini, sluz slična gnoju, koju sam često ispljuvavao.
Sedmog dana doživeo sam preobražaj; vratilo mi se rumenilo u obraze, skoro su prestali bolovi. Ali sam bio nervozan i nisam mogao da spavam; drhtao sam, bio sam strašno žedan. Tada sam prvi put osetio da nisam u stanju da se dalje borim. Hrabrio sam se raznim mislima, junačio se, zainatio se, ali mi ništa nije pomoglo. Na kraju sam odlučio da spakujem svoje stvari i da pobegnem od Nikolaja.
Slagao sam ga da izlazim napolje radi sebe. Čim sam prošao kroz vrata, jurnuo sam u svoju sobu i spakovao se na brzinu. Kada sam se okrenuo da izadjem, ugledao sam ga kako stoji u otvorenim vratima. Uhvatio me za ramena, okrenuo i naredio da se raspakujem. Bio sam zbunjen, nisam znao šta da radim i kako da ga se oslobodim. Molim sam ga ponizno da me pusti da odem, ili da mi dozvoli da jedem i pijem, ali me on očigledno nije ni slušao. Kad sam video da nemam kud, suze su me zapekle u očima, umalo nisam zaplakao od muke. Nije za to mario, uzeo me za uvo, kao osnovca, i poveo u svoju sobu.
„Babo jedna! Ti li si taj koji hoće da bude monah?! Pun si prljavštine u telu i krvi, sa tim ti želiš da postigneš nešto veliko, da postaneš svetlost! Zar ne osećaš da u tebi djubre sagoreva i da sav smrdiš! Ako želiš dobro sebi, i ako želiš da u ovom životu na zemlji vidiš carstvo Božje, sedi, radi svoj posao, i moli se kako ti kažem!“
Do jedanaestog dani nije mi ni jednom dozvolio da izadjem. Tada sam opet odlučio da bežim. Smislio sam bio kako da izletim iz sobe i pobegnem kud me noge nose. Ali kada sam krenuo opet me je Nikolaj zaustavio na vratima.
Zakukao sam iz sveg glasa; tresao sam se od muke. Molio sam ga kao oca rodjenog da me pusti. Govorio sam mu da će creva da mi se zalepe od gladi i žedji, i da ću sigurno umreti. Ni kukanje ni preklinjanje nisu mi pomogli.
Malo posle, dao mi je flašu i naredio da je dobro operem i donesem vode. Zgrabio sam flašu i otrčao, što sam brže mogao, na česmu, otvorio slavinu do kraja, poturio usta i slatko se nagutao vode. Onda sam oprao flašu, napunio je vodom i doneo u sobu. Vladika me upitao:
„Jesi li dovoljno pio?“
„Jesam, preosvećeni.“
„Dobro, ako si. A sad ću te sinko, pitati nešto. Razmisli dobro šta ćeš mi kazati, ne moraš odmah da mi odgovoriš, možeš i kroz jedan sat. Reci: zašto si hteo da me uhodiš? Ako mi kažeš istinu, bićeš mi učenik, djak. Ako me slažeš, oteraću te!“.
„Nije mi potrebno dugo da razmišljam, vladiko. ono što bih ti rekao kasnije, mogu ti reći odmah. Hteo sam da vidim šta radi vladika kad je sam u sobi!“
„Pa, sinko, ovih dana si bio sa mnom u sobi i video si šta radim. Nemaš više razloga da viriš kroz čvor. „
Opet sam molio da me pusti da živim kao drugi monasi; mislio sam da stvarno više ne mogu da izdržim bez hrane i pića. Ratovao sam, gladovao, prošao mnoge zemlje i video čudesa, ali mi se činilo da je ovo iznad mojih snaga. Ali me nije pustio. Rekao je:
„Kad ti se svest zamuti, daću ti malo vode. Ako na svaki sat ili dva budeš uzimao po gutljaj, prestaće ti vrtoglavica.“
A on nije ni pogledao flašu; ni kap vode nije okusio! Nije se moglo videti da li trpi; molio se svakodnevno, i dalje kao prvog dana. Trudio sam se koliko sam mogao, ali mi je molitva bila slaba jer sam stalno mislio da li ću živ dočekati sledeći dan, i smišljajući razne načine kako da uteknem od njega. On je znao šta smeram, i uvek me sprečavao.Danju je bio kraj vrata, a noću je moj krevet stavljao poprečke uz vrat, da ne bih pobegao dok spava. Poštu smo primali kroz prozorče, na isti način smo je slali.
Izdržao sam još pet dana bez hrane i sa malo vode. Ukupno šesnaest dana smo gladovali. Sedamnaestog dana smo čuli motore i kroz prozor smo videli automobile. Vladika mi je tada rekao:
„Evo, dolaze nam gosti, Dobrivoje. raduje se. Da nije njih nastavili bismo ovako do trideset punih dana.“
Izašao sam iz sobe, umio se, obukao svećano odelo i dočekao goste. Pozvao je Filipa kuvara i odmah ga poslao da donese pastrmke, vino i drugo što je potrebno za ručak. Takodje, naredio je kuvaru da za nas dvojicu spremi „našu hranu“.
Kad smo seli za sto i počeli da ručamo, gosti su jeli pastrmke, a nas dvojica redak kačamak. Kuvar je znao kakva je to „naša hrana“, a očigledno je imao slična iskustva. Morali smo da jedemo kačamak, jer bi nam se smučilo od jake hrane posle dugog gladovanja.Tog dana smo jeli malo, sutradan malo više, trećega dana bio sam sit.
Čim sam se uz pomoć hrane malo vratio u život, bio sam lak i oran za svaki posao, i čvršće volje nego ranije. Modrice su mi sa tela nestale, kao da nikada nisu postojale, rane nisam ni osećao kao da ih nikad nije bilo. Gladovanjem sam očistio krv, a krv je očistila telo od bolesti rana. Tada sam shvatio šta je gladovanje. Radovao sam se što sam koliko toliko izdržao sve te dane, i zarekao sam se da ću ubuduće biti asketa i da ću gladovati često.
. . .
Isečak iz knjige biografije „Monah Kalist“ o životu srpskog monaha Kalista (1896-1991), koju je zabeležio Milivoje M. Jovanović, Beograd 1984.
Više možete pročitati o monahu Kalistu na sledećem linku ovde
Vitlejemska Pecina
Jedne Badnje večeri molio se jedan starac na kolenima u Vitlajemskoj pećini. Obratio se Bogu:
- Sveti Mladenče, kakav dar mogu da ti prinesem ja, siroti, nesrećni i grešni? Ja nemam ništa.
-Ipak i ti starce možeš da mi daruješ nešto! - začuo se glas Gospodnji.
-Šta je to Sveti Mladenče? Šta ti ja mogu darovati?-upitao je starac sa strahom.
Svoje grehe starce!- odgovorio je Gospod.
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА
Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
Вера – темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)
Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро – јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)
Слобода Златна
Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)
Слобода и зло
На питање како је постало зло? – Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? – Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)
Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога – то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.“ (Св. Николај Жички)
Твој избор
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)
Злато
Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)
Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)
Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)
Време лудила
Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: “Ти си луд, ти ниси као ми“. (Ава Антоније Египатски)
Вера и искварен живот
Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)
Труд
Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)
Ношење Крста
Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст – Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)
Претци наши
Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави – у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)
Воља Божија
Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)
Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)
Тајне света
Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)
Безосећајност
Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)
Дарови
Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)
Подвиг
Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)
Дубона смирења
Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски)
Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)
Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)
Будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Златоусти)
Демонски напади
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“ (Свети Максим Исповедник)
Принципи добра
Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски)
Христови људи
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? – Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? – Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? – Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)
Док је душа жива…
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)
Власт
Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)
Дом
Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)
Доследност
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов)
Дуготрпљење
Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. … Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)
Искушења и увреде
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од
њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)
Сваког дана
Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: „Подај, Господи!“
Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)
Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)
Корист
Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)
Жртва усрећује
Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)
Убоги и богати
Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)
Људско срце
По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.
Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)
Божури и трње
Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)
Мала сагрешенија
Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)
Непријатности
Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)
Огањ
Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)
Опроштај
Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)
Паре
Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)
Побожни Православани Хришћанин
Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.
…ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ…ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ – НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ… (Св. Козма Атолски)
Вера и знање
Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)
Смрт
Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)
Осуђивање Бога
Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан)
Тежина грехова
Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)
Зле мисли
Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)
Духовни разговори
Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)
Стомак
Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)
Љубав
Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)
Рад
Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)
Бог и човек
Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики)
Историја
Читајте своју историју како ваље, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички)
Навика
Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)
Стрпљење
Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)
Малодушност
Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)
Лењост
Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)
Лењост и гордост
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)
Скромност
Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)
Ропство
Ми смо у ропству, искупи нас, Господе! (Св. Теофан Затворник)
Против греха
Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)
Мир Божији
Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)
Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)
Молитва
Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)
Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)
Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)
НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ – СПАСИ МЕ! (Св. Теофан
Затворник)
Молитва и непажња
Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)
Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)
Препирке са непријатељем
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)
Два пута и два царства
Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)
Гледање у будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)
Скривене страсти
Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)
Брига и рад
Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари… Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)
Осуђивање
Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)
Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)
Туђи греси
Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)
Реч
Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)
Истински пост
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)
Крај живота
Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)
Деловање Божије
Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)
Самољубље
Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)
Лукавство
Нема лукавства на земљи ни у оаклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)
Ум
Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)
Смирење
Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)
Љубав и молитва
Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин)
Труд и спасење
Без муке нема спасења. (Св. Серафим Саровски)
Пад
Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов)
Гнев
Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор)
Помоћ Божија
Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија)
Најгоре користољубље
Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне. (Св. Василије Велики)
Гордост и самообмана
Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов)
Обавеза
Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник)
Време
Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов)
Увреда
Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски)
Молитва за непријатеље
Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом)
Ћутање је злато
Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин)
О многословљу
Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.
Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).
Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер „одговарати на реч пре него сто је чујемо, безумље је и срамота“ (Приче 11,12). (Св. Серафим Саровски)
Увек истину
Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски)
Мир са собом
Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин)
Сваки удисај
Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније)
Самољубље
Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник)
Борба за правду и нада у Бога
Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски)
Ране
Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац)
Свевидећи Бог
Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено
од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин)
Ђаволска наука
Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ЂАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски)
Не наликуј свињама
Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски)
Дружење
Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики)
Одмеравање
Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник)
Недостојно живећи
Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски)
Мир
Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов)
Отровне ствари
Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики)
Поруга
Не радуј не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин)
Саучешће
Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски)
Жалост
Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.
Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. …Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски)
Жалост и радост
Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски)
Анализирање Творца
Не разумевајући не себе саме, како се усуђујемо да Творца анализирамо? (Св. Симеон Нови Богослов)
Дух и дела спасења
Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник)
Душа и добит
Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин)
Радозналост
Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики)
Непријатељ у нама
Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан)
Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник)
Незгоде као исцељења
Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игњатије Брјанчанинов)
Беседе
Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики)
Нечасност
Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (Св. Антоније Велики)
Нехотичне жеље
Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики)
Велики и мали
Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски)
Не вређај
Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник)
Подвиг
Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом)
Искушења
Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики)
Пустињак
Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен пустињак. (Св. Исак Сирин)
Дрскост
Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј)
Самоћа и ћутање
Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит)
Спознаја своје немоћи
Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин)
Управљање
Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски)
Сањарење
Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики)
Грдња и клевете
Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.
На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.
Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски)
Осуђивање
Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао.
Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге.
Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно.
Не судите, да вам се не суди, па макар вам се и чинило да има разлога за осуду, зато што онај ко је близак своме Господу може да стоји, или да пада. Још је горе ако судите као злонамерни судија. Мислите да људи причају бесмислице, а они говоре о ономе што је души на корист и о томе како да се чини добро.
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили.
Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи.
(Св. Филарет Московски)
Самопознаја
Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)
Прави Пут
Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече “ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА“ (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је “мало оних који нађоше“ (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник)
Света ревност
Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (владика Аверки)
Самооправдање
Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник)
Самоудовољавање
Престани да удовољаваш себи и нећес мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник)
Слога
Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник)
Пасивност
Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов)
Срце
Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски)
Сродство
На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао “Ко је брат Мој и мати Моја?“ и одговорио “Онај који твори вољу Оца Мојега“.
Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник)
Страсти као идоли
Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник)
Страх Божији
Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија… Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)
Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)
Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)
Љубав Божија
Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин)
Непријатељи
Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)
Борба
Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (…) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)
Време
Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исаија)
Храбро исповедање вере
Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)
Поуке и савети
Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ – смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики)