КАНОН светом ЈОВАНУ КРСТИТЕЉУ

Песма 1.

Ирмос: Некада свенаоружана сила спровали у дубину сву Фараонову војску, а оваплоћена Реч, свепрослављени Господ, уништио је свезли грех, јер се славно прослави.

Крститељу и Претечо Христов, ум мој свагда потапан од телесних страсти доведи у ред и талас страсти укроти да би Те славио налазећи се у Божанској тишини.

Обасјан несхватљивом Светлошћу, Ти си као светлија звезда, Кртитељу, претходио Духовном Истоку; моли се да се озари срце моје, помрачено свим демонским искушењима.

Слава: Некада си, Свемудри, загњурио у реци Бездну Која је благодаћу потопила сав грех; молим Ти се, блажени, потоке мојих сагрешења исуши твојим Божанским заузимањем.

И ниње: Блажени Претечо, био си сродник Свете Дјеве Која је Бога оваплотила, с Њом те поштујемо и молимо ми који се сада налазимо у твоме Божанском храму учини и нас храмовима Светог Духа.

Песма 3.

Ирмос: Утврдивши ме на камену вере, отворио си уста моја на непријатеље моје, јер се обрадова дух мој певајући: Нема светога као што је Бог наш и нема праведнога осим Тебе, Господе.

Исцели ране душе моје, ум мој помрачен немарношћу, озари Божанским твојим заузимањем, Претечо Господњи, и избави ме од сваке напасти непријатељске, молим Ти се.

Родивши се по Божјем промислу, премудри Претечо, разрешио си безплодности ону која те је родила, а сада бесплодно срце моје, заузимањем твојим, Претечо Господњи, учини плодоносним да би родило плодове врлине.

Слава: Моли се да добије вишњи живот онај што из љубави Твоје гради Божанствени дом и посредовањем твојим, Крститељу и Претечо, учини храмовима Божанског Духа оне што са вером служе Христу Твоме.

И ниње: Радоваше се Претеча, ношен у утроби материној и клањаше се Господу, ношеном у утроби Твојој Богоблагодатна, Њега моли да ме избави од сваке невоље.

Сједален

Из самилосног милосрђа, Благи, савивши небеса силаском Својим, дошао си Христе да спасеш Своје створење, стога славећи Твој страшни домострој спасења, кличемо Ти: Ради молитава Претече Твога, подај нам очишћење грехова као Једини милосрдан.

Слава: и ниње: Усрдна Заштитнице хришћана, моли се непрестано Сину Твоме Богородице, да нас избави од сваког вражијег злочинства и огорчења, да нам из великог сажаљења ради молитава Твојих, мајке Дјеве, да опроштај за сва сагрешења.

Песма 4.

Ирмос: Дошао си од Дјеве, не као посланик или Анђео, већ сам Господе, оваплотивши се и спасао си мене целог човека, стога Ти кличем: Нека је слава сили Твојој, Господе.

Десницом својом, о пребогати, савио си главу Оном што је савио небеса и проповедао људима, сачувај ме Њиме у смирености одржавајући срце моје.

Био си житељ непроходне пустиње, блажени Претечо, стога Ти вапијем: Сачувај душу моју која је постала пуста немајући никаквог Божанског дела.

Држећи се божанског закона, незаконито си био заклан, стога Ти се молим: Поправи мене који непрестано живим у безакоњу и кога обмањује демонска превара.

Слава: Начинивши од себе храм Владики Цару, дошао си сада у Божанска насеља, Претечо. Моли да их добије онај што је Теби подигао пресвети храм.

И ниње: Погледај на мене болесног, Пренепорочна, и ослободи ме од опаких и тешко излечивих страсти, да бих славио Тебе Која си прославила цело човечанство.

Песма 5.

Ирмос: Просветљење оних што у тами леже, спасење очајних, Христе Спасе мој, Теби Цару мира раним, обасјај ме светлошћу Твојом, јер сем Тебе не знам другог Бога.

Пошто си у водама Јордана, Претечо, крстио Реку бестрасности – Христа, моли се да врела страсти мојих пресуше и да наследим сладосне потоке и дивне радости праведника.

Већ ридам, дрхћем од страха и стално сам у недоумици помишљајући на своја дела и будући Суд ужасни, милосрдни Господе, поштеди ме молитвама Твога Крститеља.

Слава: Дајући људима закон о спасењу, Претечо, који се састоји у кајању због грехова, стао си између закона и благодати, тога ради молим Те, просвети нас примерима покајања.

И ниње: Насртаји и замке лукавога умртвише ме, Владарко Пречиста, оживи ме Ти Која си родила Ипостасни Живот, Богородице, да Те побожно славим, Свенепорочна.

Песма 6.

Ирмос: Ваљајући се у греховном понору позивам неиспитљиви понор милосрђа Твога: Боже, изведи ме из трулежи.

Гласе, који си проповедао Реч, примивши све гласове, моли се да дарује опроштај грехова онима што те са вером славе.

Скрханост душе моје исцели и бреме грехова скини, а особито надом укрепи и спаси ме молитвама твојим, блажени Претечо.

Слава: Све време до сада поједе ме чамотиња, Добротворе, дај ми сада време за покајање, јер Те за ово моли велики Јован Претеча, васељенски проповедник покајне речи.

Претечо, моли Исуса, Кога си својом руком крстио, да избави из руке греха мене који стално подижем руке, свеславни.

И ниње: Дремеж лењости влада мноме, сан греховни притискује срце моје: Твојим будним посредовањем, Пречиста, подигни и спаси ме.

Кондак

Раније бездетна, данас рађа Претечу Христа Господа. Христос је испуњење сваког пророштва: јер Њега природа проповедаше, на Њега Ти у Јордану положи руку. Јави се пророк Речи Божје, проповедник и уједно Претеча.

Икос

Прославимо сада Претечу Господњег кога Јелисавета роди свештенику из бесплодне утробе, али не без мужа, јер Христос једини прође непроходно боравиште бестелесно. Јована нероткиња роди, али га без мужа не роди. Исуса пак роди чиста Дјева осењењем Оца и Духа Божија. Бесплотном послужи од нероткиње рођени пророк и проповедник и Претеча.

Песма 7.

Ирмос: Када се златном лику на пољу Деиру клањало, три Твоја младића пренебрегоше безбожну наредбу, и бачени усред огња, орошавани певаху: Благословен си, Боже Отаца наших.

Секиром твога покајања, Претечо, исчупавши из корена ране срца мога, засади Божанско бестрашће и најчистији страх Божји, који ме удаљује од сваког зла.

Пошто си, славни Претечо, крстио Господа у водама Јордана, Који водама покрива небеса, моли се Њему да свагда дарује очима мојим воду Божанског умилења.

Слава: Пошто си, Претечо, проповедао свету Јагње Божје Које узима на себе грехе света, моли се Њему да ме сачува од удела јараца и уврсти славом у овце с десне стране Његове.

И ниње: Бесплодна утроба ношаше Те, Дјево, Која си у утроби носила оваплоћену Реч; Њега познаде, радујући се, и поклони му се Божанским узиграњем велики Претеча, свесвети плод нероткиње.

Песма 8.

Ирмос: Бога, Који је у пећ усијану сишао јеврејским младићима и пламен у росу претворио, певајте ви дела Господа и величајте изнад свега кроза све векове.

Мени, који на земљи лежим, дај десницу, Претечо, који си десницу пружио и умио водом Чистога, и избави ме од прљавштине телесне, очишћујући ме целог покајањем и спаси ме. Душо, пошто имаш времена да се покајеш, отреси са себе тешки сан лењости, и хитно пробди вапијући своме Владики:

Милосрдни, сажали се мене ради молитава Крститеља Твога.

Потоци страсти и воде зла дођоше дођоше до душе моје, блажени Претечо, ти похитај да ме брзо извадиш, који си речном водом измио претиху Пучину Бесмрћа.

Слава: Тешко мени - многа зла починих, тешко мени - једини разгњевих преблагог Бога, Крститељу Христов, помози мени Својим посредовањем и подај ми опроштај сагрешења мојих, и отпиши дугове моје.

И ниње: Пречиста, Која си Вишњег Бога телом родила, подигни ме из ђубрета страсти које ме тиште, и мене сасвим страшно осиротелог, обогати Божанским врлинама, да бих те спасаван славио.

Песма 9.

Ирмос: Верни, једнодушно величајмо Песмама Бога Христа од Бога, Који је по неисказаној мудрости дошао да обнови Адама, палог јелом у трулеж, - Њега Који се на неизрецив начин ради нас оваплотио од Свете Дјеве.

Избави ме пакла греховнога, Господе, Једини безгрешни, и многомилостиви, ради молитава Крститеља, који целоме свету проповеда Тебе, Јагње Божје, Које узима на себе грехе људске.

Имајући тебе, Претечо Господњи, као мирисан цвет, као миомирисан кипарис, као неувенљиви крин, као свето миро, ја се прибегавајући под Твоје окриље, избављам молитвама Твојим од злосмрдних дела мојих.

Свеблажени, учини да будем без плода у бесплодним делима, доносећи увек добар род врлина, чинећи ме чедом Господњим, заједничарем Царства Божјег и сажитељем сабора Светих.

Слава: Нама, који те волимо, и с љубављу поштујемо, у твоме Божанственом храму величамо, дај с неба, Претечо Господњи, опроштај зала и поправку живота и избављење од грехова.

И ниње: Поклонио си се, Пророче, ношеноме у утроби Богомајке, а Која све носи знаком снаге; с Њом се моли да се спасе смерна душа моја која свакодневно пада у многе грехе.

”Православни каноник”, манастир Денковац, 2004.л.Г.са благословом Епсикопа шумадијског Господина Јована

"Господе, просвети таму моју" (Сабране беседе) - Свети Григорије Палама

51. Беседа

О томе да је непрекидно обраћање Богу путем молитве и псалмопојања темељ и залог сваког добра и удаљавање и избављење од сваког зла и сваке тешкоће

1. Размишљајући и расуђујући о мноштву и величини Божијих дарова, као и о томе да нико не поседује ништа чиме би му могао достојно узвратити, Давид каже: Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао (Пс. 115; 2). Очигледно је, међутим, да се обраћа непажљивима, јер пророк на овом месту не спомиње оне дарове који су постојали до човековог рођења него дарове који су човеку од Бога даровани после рођења. Какви су то дарови који су постојали и пре рођења, односно пре човековог стварања? Небо, земља, сав чувствени свет па и све надземаљско устројено је ради нас. Све оно што је постојало пре рођења сваког човека, што је ради нас створено из небића, било је човекољубиво приуготовљено. Због тога се непосредно даје сваком човеку који дође у овај свет, ради његовог опстанка и наслађивања, при чему то није награда или плата, него се уистину даје као дар умешног и штедрог Дародавца који даје савршене дарове. Шта ли имаш што ниси примио, каже Павле (1. Кор. 4; 7). Ко њему (Бо1у) претходно даде, да му буде враћено (Рим. 11; 35). Остављајући по страни све томе слично и тако велико, односно свет и све земаљско и надземаљско, (јер нисмо у стању да за све то узвратимо нашем Творцу) пророк (Давид) има у виду само оне дарове које смо од Бога добили након рођења и бива у недоумици како бисмо на то могли да узвратимо.

2. Какви су то дарови које смо добили након свог рођења и на које, како каже пророк, морамо да узвратимо? Када човек позна Онога Који га је привео у биће и све због њега створио, прославља Бога и узноси се према Њему својом вером и делима, а то и јесте нека врста узвраћања и давања Богу. Као непресушни и неисцрпни извор благодати, Бог вишеструко прославља оне који Њега прослављају и умножава првобитна доброчинства за оне који их примају са доличном захвалношћу, што представља (узвратни) дар човеку. Они који то примају са своје стране узвраћају доличном захвалношћу, израженом речима и делима. На тај начин много пута долази до узајамних узвраћања људима од стране Бога, а Богу од стране људи који Му угађају. Тако се Авраам, по творевини познавши Творца и одавши Богу поштовање и славу, удостојио да чује божански глас и обећање: Иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти Ја показати. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.Благосиљаћу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу, и у теби ће бити благословена сва племена на земљи (1. Мојс. 12; 1-3).

3. Те речи и то обећање били су дакле, награда којом је Бог узвратио Аврааму за прослављање које Авраам подарио Богу. Он је опет Богу узвратио послушањем на делу, због чега је поново од Њега чуо: Угађај Ми и буди непорочан, и учинићу завет између Себе и тебе и семена твога и врло ћу те умножити (1. Мојс. 17; 1-2, по Септуагинти). Која би реч сажето могла да обухвати узајамна давања каква су затим уследила, Авраамова узвраћања Богу кроз веру, речи и дела и Божија јављања Авраму, Његова обећања и доброчинства? Овде пршадају и она велика чудесна дела, и закон, и пророци, и царски род, па и Сам Христос, Цар над царевима и Господар над господарима. Они што то разматрају могли би приметити да се то не односи само на Авраама него на све оне који су угодили Богу, иако се остварује посредством других дела и сагласно времену и животу богоугодника.

4. Испитујући своје награде, Давид је сагледао оно што је било пре њега (јер је и то било због њега) и познао да су превагнула огромна доброчинства Божија као и да су Божија доброчинства према нама потпуна, док оно што ми дајемо Богу није ништа што би се са тим могли упоредити, због чега је ускликнуо: Шта ћу узвратити Господу за све што мије дао (Пс.115;2)? Не нашавши ништа друго да принесе Богу осим признања да је претходно од Њега примио милости и молбе да их прима и убудуће, он додаје следеће: Чашу спасења примићу и име Господње призваћу (Пс. 115; 4). То, међутим, није награда, уколико он задобија и моли да задобије, мада сам ништа не даје јер је од цара добио дар и ничице пао пред Њега, а затим моли и за други дар. Тиме он, међутим, не узвраћа цару за примљени дар. "Чашом спасења" он назива изливање благодарности Богу за своје спасење. Будући да је био пророк и да је предсказивао у Духу, да је предвиђао будућност и био близак ономе што је својствено благодати, за самога себе везује оно што се односи на нас, сматрајући се нашим праоцем по вери и каже: Чашу спасења примићу и име Господње призваћу. Тиме предсказује нашу божанствену причасност тајинственој чаши и заједницу са њом чиме задобијамо одважност пред Богом, а њеним посредством и спасење.

5. Ако за доброчинства Божија немамо чиме другим да узвратимо осим да поново призовемо Бога, чиме ћемо онда надокнадити када сагрешимо у односу на Њега и постанемо криви пред Њим? Ми, наравно, немамо ништа. Ако и учинимо нешто добро, што смо били дужни да чинимо и пре сагрешења, не преостаје нам ништа што би било довољно за враћање дуга. Тако нам ни за исцељење грехова који су у нама не преостаје ништа друго осим да прослављамо Његову неупоредиву дуготрпељивост и да призивамо Његово божанско милосрђе.

6. Због чега вам сада говорим о томе? Иако немамо ништа да принесемо Богу ни за она добра која нам је учинио, ни за оно чиме смо Га ражалостили, немарни смо и да Га славословимо и да Му се молимо. Сада видим цркву пуну сабраног народа, па се и сам испуњавам радошћу. Сећам се, међутим, протеклог времена, када је било доба сабирања лозе (то вам не говорим зато да бих вас прекоревао него зато да бих вас уразумио). Било је, кажем, доба сабирања лозе и црква Божија је у великој мери оскудевала у сабранима на приношење усрдног мољења и славословља Богу. Многи су тада преспавали читаве ноћи па и саме дане Господње овог периода (тј. недеље, грч. ???????, дан Господњи), која је због тога и названа по Господу да бисмо се у те дане, уздржавајући се од уживања, избегавајући житејске послове и не бавећи се ничим житејским, посветили молитвама Богу и славословљима. Како то да нам сваке године рађају плодови? Зар то није од Бога?

7. Када је пак наступило време сабирања и наслађивања, доликовало је да умножимо наша славословљења Бога. Ми смо их пак, поступајући рђаво и неправедно, умањили и запоставили. Због чега вам сада говорим о томе? Због тога што се многи и пре и после сабирања лозе буде за недељна јутарња богослужења, али међу онима што су се овде окупили, постоји и неколицина оних који, може се рећи, већи део времена посвећују међусобним разговорима него молитвама и славословљењу Бога. Многи већу пажњу поклањају трговини него (свештеним) речима, купопродаји него учењу богонадахнутог Писма и на тај начин храм постаје тржница а не "дом молитве", односно "дом Божији" постаје "дом трговине" (Јн. 2; 16) и ти људи, као што видите, брује око нас као неки трутови, сами не слушајући, а не допуштајући ни другима да слушају.

8. Услед чега они тако страдају? Отуда што сматрају да од молитви Богу, славословља, слушања божанског Писма и поуке (проповеди) немају никакве користи. Неки (кажем "неки" јер се то не односи на све и што би било неправедно), сматрају беспосличењем када не раде и мисле да су изгубили оно време које ће посветити молитви и славословљењу Бога. Као доказ да време нерада сматрају изгубљеним, служи чињеница да нас они напуштају чим наступе поменути радови који изгледају неодложни, као што је жетва, сабирање грожђа или нешто друго што нам се чини неопходним.

9. То, међутим, наноси толико штете и самој побожности, и животу по Христу и свему што је у вези са нашим телесним животом да се то не може ни исказати, јер они што сматрају да је време посвећено молитвама Богу изгубљено, који занемарују молитве и у потпуности се предају телесним делима не верују Ономе што је рекао: Без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15; 5) и не знају да Господ живота и смрти такође има власт и над нашим здрављем и болестима, и као што нас је створио, тако се брине и о томе да нам обезбеди све што нам је потребно да бисмо живели, радили и уопште постојали. Како ће они што не верују у ствари које се тичу овога века поверовати у оне које се тичу века будућег? Ако немају чврсту веру у будућа и загробна обећања или претње, хоће ли показати ревност према врлини? Одговорите ми на то, јер свака врлина, која се не задобија ради Бога и ради будућих и посмртних обећања и претњи није врлина. Видите ли да није могуће задобити ни чврсту веру ни истинску врлину, уколико се васцелом душом не предамо славословљењу и молитвама Богу? И зашто се ограничавам на веру и врлину, када ни житејска дела не можемо ваљано да обављамо уколико усрдном молитвом не учествујемо у садејству Божијем?

10. Рећи ћете да је много оних који, иако не долазе често у цркву нити се посвећују њеним богослужењима и молитвама, не само да напредују у житејским стварима него чак и увећавају богатство и славу и уживају у добром здрављу. Будимо опрезни, јер то не доноси никакву корист нашем животу него, напротив, отуда проистичу пометње и препреке. Не призивајући Бога приликом сваког дела и немајући Његово садејство, ми дајемо приступ лукавом. Његово приступање не само да скрнави наше понашање него исто тако доводи и до злосрећног завршетка. Због безначајних разлога и изговора он разјарује људе једне против других, тако да су неки постали жртве братоубилачког мача, а неки живе од крви својих саплеменика упрљавши вољу, душу па чак и саму руку која је пролила крв. Ум, који је отпао од Бога уподобљује се или зверском или демонском, а такође отпада и од закона природе, желећи оно што јој је туђе и не знајући за засићење у свом користољубљу. Он се у потпуности предаје телесним жудњама и не зна за меру у насладама. Хоће да га сви поштују, а самога себе обешчашћује својим делима, хоће да му ласкају, да се са њим саглашавају и садејствују његовој вољи, а ако то не постигне (како би то и могло да буде), испуњава се неукротивом јарошћу. Тај гнев и јарост према саплеменицима чине га сличним змији и човек постаје човекоубица, тако да се човекоубици - сатани уподобљује онај који је створен по образу и подобију Божијем.

11. Све ово зло има само један узрок, а то је удаљавање ума од страха Божијег и сећања на Бога, као и допуштање приступа садејству нашег непријатеља, који је зачетник зла. Ако пре свакога дела укрепимо душу славословљењем Бога и молитвама, у нама неће бити места за противника. Заједно са њим биће протеран и сав чопор зла који га окружује и своје душе украсићемо складом, целомудреношћу, праведношћу, кротошћу и смирењем и, међусобно повезани љубављу, живећемо мирним и непомућеним животом, имајући посред нас, услед непрестаног сабеседовања са Њим, Цара мира Христа.

12. Због тога нас свакога јутра, пре сваког дела, Божија Црква привлачи к себи ударањем свештених звона, јер свакодневно сабеседовање са Богом путем молитве и псламопојања умирује и мења све нападе (страсти), телесне нагоне обуздава, слаби наклоност ка користољубљу, лишава надмености, удаљује завист, обуздава гнев, искорењује злопамћење, уклања сваку горчину и свађу међу људима, доносећи сваки мир, законитост и благостање градовима и домовима, душама и телима, онима што су у браку и онима што су изабрали монаштво и уопште, оно је основа и укрепљење свих добара које удаљује и избавља од свакога зла и сваке тешкоће.

13. Шта је Јону, када се налазио у морском бездану и када га је прогутао кит, поново оживело и избацило на земљу? Зар то није учинила његова молитва? Послушај како он о томе уверава: Завапих у невољи својој ка Господу и услиши ме, из утробе гробне повиках и Ти чу глас мој (Јона 2; 3). Шта је Језекију од врата смрти вратило у живот, ако то опет није учинила његова молитва? О овоме сведочи Исаија који му објављује: Чуо сам молитву твоју и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година (Иса. 38; 5). Шта је Данила спасло из лавље јаме? Зар није осуђен да буде бачен у лављу јаму јер није прихватио да прекине своју непрестану молитву Богу (в. Дан. 6; 10-23)? Шта је тројицу младића у пећи сачувало у животу? Послушај шта они тамо кажу: Учини нама по кроткости Својој и по мноштву милости Своје, и избави нас по чудесима Својим, и дај славу имену Твоме, Господе (Дан. 3; 42-43, в. Псалтир са девет библијских песама).

14. Напустивши ове древне људе, погледајмо оне који су се, по еванђељу благодати, избавили од великих невоља каквима су били обузети. Шта је кћер Јаира, старешине синагоге, као што смо данас слушали у Лукином благовештењу, поново вратило у живот (Лк. 8; 49-56)? Зар то није учинила његова молитва Господу? Шта је очистило губавце (Мт. 8; 2)? Зар то није опет била молитва? Шта је двојици слепих подарило светлост (Мт. 9;27)? Зар двојици од њих народ није заповедио да ћуте а они су то, међутим, још више разгласили и зато и добили оно за шта су молили (Мт. 20; 30-34)? Шта је подарило здравље кћери Хананејке, која је према Закону била одбачена? Зар то није учинила њена упорна прозба Господу (Мт. 15; 22-28)? Оставимо по страни све друго и опоменимо се наших саплеменика, увенчаних на небесима, које побожно поштујемо: шта је чудеснога међу мученицима, Нестора, и пре светог мучеништва показало као другог Давида у борби против другог Голијата, Лија, када је он, јавно се помоливши ступио у борбу са Лијем и надвладао га, поразивши тако и гордост тиранина Херкулија? Зар то дело није говорила његова молитва великом светитељу Димитрију, а кроз њега, пре мучеништва, и молитва упућена Богу?

15. Ако, дакле, молитва ослобађа болести и очишћује губаве, ако даје вид (досл. светлост) слепима, ослобађа из лављих чељусти како на копну тако и на мору, спасава живот у огњу, од врата смртних узводи у живот и васкрсава мртве, показујући их увенчане на небесима, ако удаљује непријатеље, видљиве и невидљиве, дајући блиставе трофеје онима који су јој од срца притекли, зар онда није очигледно да ће нас, услед нашег запостављања молитве и немара према њој, надвладати велике невоље? Иштите, каже, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази, и који куца отвориће му се (Мт. 7; 7-8) и: Када дакле ви, говори Он, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту (Мт. 7; 11). Може се, међутим, рећи да нема разумног, нити онога који тражи Бога (в. Пс. 13; 2), јер, када бисмо уистину познали ко је створио човека, ко нас је почаствовао Својим образом, ко нас је настанио у непропадљивом месту наслађивања, ко нас је, престареле, обешчашћене грехом и лишене места наслађивања, поново, кроз Самога Себе обновио, васпоставио и призвао пређашњој слави и вечном наслађивању, не бисмо васцели свој ум предавали вештаственом и привременом, него бисмо одмах пожурили и затражили оно што се не распада и не расипа.

16. Ми, међутим, сипамо воду у разбијени сасуд и сабирамо своје благо у поцепане вреће. Ти, дакле, немаш богатство? Не поседујеш благо? Ти га, међутим, желиш, а то је довољно да тобом овлада свако зло, јер који хоће да се богате упадају у искушење и (ђаволску) замку (1. Тим. 6; 9), како каже велики Павле. Ми ћемо, браћо, ватрено желети небеско (горње), и тражити небеско (горње), како бисмо и у садашњем веку нешкодљиво добили земаљско (доње) и наслађивали се њиме, и да у будућем веку не бисмо пропустили будуће и небеско, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа,

17. Којем доликује свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем и благим и живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

КАНОН АНЂЕЛУ ЧУВАРУ превео: авва Јустин

Тропар, глас 6:

Анђеле Божји, Чувару мој свети, живот мој сачувај у страху Христа Бога, ум мој води правим путем, и душу моју рани небеском љубављу, да, упућиван тобом, добијем од Христа Бога велику милост.

Богородичан: Света Владарко, Христа Бога нашег Мати, која си на несхватљив начин родила Творца свих, са мојим Анђелом Чуваром моли благост Његову свагда, да спасе душу моју, заробљену страстима, и да ми подари опроштај грехова.

Канон Анђелу Чувару

глас осми

Песма 1.

Ирмос: Певајмо Господу који је људе Своје провео кроз Црвено море, јер се Он једини славно прослави!

Исусе преслатки, спаси ме!

Исусу: Удостој слугу Твога, Спасе, да отпева песму и ода хвалу бестелесном Анђелу, наставнику и Чувару своме!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Једини ја неосетљив и лењ лежим сада, наставниче мој и Чувару, не остави мене који пропадам!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Ум мој упути твојом молитвом, да творим Божије заповести, како бих добио од Бога опроштај грехова, и научи ме, молим ти се, како бих мрзео оно што је рђаво.

И сада и увек и у векове векова. Амин. Дјевице, са мојим Анђелом Чуваром моли се Добротвору за мене слугу Твога, и научи ме да творим заповести Сина Твога и Творца мога!

Песма 3.

Ирмос: Ти си потпора оних који Ти прибегавају, Господе! Ти си светлост помрачених, и пева Те дух мој!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Сву мисао своју и душу своју поверих теби, Чувару мој, ти ме избави од сваког искушења вражијег!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Враг ме гази и злоставља, и наговара да творим његове жеље. Али ти, наставниче мој, не остави мене који пропадам!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Дај ми да са захвалношћу и усрђем певам песму Творцу и Богу, и теби моме благом Анђелу Чувару! Избавитељу мој, отми ме од непријатеља који ме злостављају!

И сада и увек и у векове векова. Амин. Исцели, Пречиста, моје тешке ране што су ми у души; одагнај ђаволе који стално ратују са мном.

Седален, глас 2:

Из љубави душе вапијем ти, Чувару душе моје, свесвети мој Анђеле: заштити ме и сачувај свагда од лукавих замки, и научи небеском животу, уразумљујући ме, просвећујући и укрепљујући!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.

Богородичан: Богородице Неневестна пречиста, која си без семена родила Владара свих, Њега са мојим Анђелом Чуваром моли: да ме избави од сваког двоумљења, и да да умилење и светлост души мојој, и очишћење сагрешења, јер си једина брза Помоћница.

Песма 4.

Ирмос: Чух, Господе, тајну Твога домостроја спасења, разумех дела Твоја и прославих Твоје Божанство.

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Моли човекољупца Бога, ти Чувару мој, и не остави ме, но увек у миру живот мој чувај, и дај ми сигурно спасење!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Примивши те од Бога, Анђеле, као заштитника и Чувара живота мога, молим те, Свети, ослободи ме од свих опасности!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Моју прљавштину очисти твојом светошћу, Чувару мој, и нека молитвама твојим будем издвојен од удела оних с леве стране и покажам се заједничар славе!

И сада и увек и у векове векова. Амин. У недоумици сам, Пречиста, од страхота које су ме опколиле; но избави ме од њих брзо, јер Теби прибегох!

Песма 5.

Ирмос: Стражећи кличемо Ти: Господе, спаси нас! јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо.

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Пошто имаш смелости пред Богом, Чувару мој свети, умоли Га да ме избави од свих зала која ме притискују.

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Светлости радосна, јасно осветли душу моју, наставниче мој и Чувару, дани ми од Бога, Анђеле!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Мене који тврдо спавам под теретом грехова, сачувај као будног, Анђеле Божји, и подигни мољењем твојим на славословље!

И сада и увек и у векове векова. Амин. Маријо Госпођо, Богородице неневестна, надо верних, непријатељска хвалисања сруши, и оне који Те славе обрадуј!

Песма 6.

Ирмос: Подај ми светлу одећу, Ти који се светлошћу одеваш као одећом, многомилостиви Христе Боже наш!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Од свих ме искушења ослободи, и од мука спаси, молим ти се, свети Анђеле, дани ми од Бога, Чувару мој добри!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Освети мој ум, благи, и просвети ме, молим ти се, свети Анђеле, и научи ме да увек мислим оно што је корисно!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Заустави овај метеж у срцу мом, и окрепи ме, Чувару мој, да бдим у добру, и на необичан начин упути ме тишини животној!

И сада и увек и у векове векова. Амин. Бог Реч се усели у Тебе, Богородице, и показа Те људима као небеску лествицу, јер је Тобом сишао к нама Вишњи.

Кондак, глас 4:

Покажи се милосрдан према мени, свети Анђеле Господњи, Чувару мој, и не одвајај се од мене прљавог, него ме просвети неприкосновеном светлошћу, и учини ме достојним небеског царства.

Икос:

Душу моју, потиштену многим саблазнима, ти свети заштитниче, удостоји наисказане славе небеске, и са хоровима певача Бестелесних Сила Божјих, помилуј ме и сачувај, и добрим мислима душу моју просвети, да се обогатим твојом славом, Анђеле мој, и сруши моје непријатеље што ми зло мисле, и учини ме достојним небеског царства!

Песма 7.

Ирмос: Младићи који су из Јудеје били дошли, једном у Вавилону, вером у Тројицу, уништише огањ у пећи, певајући: Благословен си, Боже отаца наших!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Буди ми милостив и умоли Бога, Анђеле Господњи, јер тебе имам у целом животу свом као покровитеља, као наставника и као Чувара, дарованог ми од Бога занавек.

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Не допусти, свети Анђеле, да буде убијена од разбојника јадна душа моја која иде на пут, која ти је од Бога предата беспрекорна, него је упути на пут покајања.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Приводим душу своју потпуно посрамљену од мојих злих помисли и дела. Но ти похитај, наставниче мој, и подај ми исцељење размишљањем о добру, да увек скрећем на праве стазе.

И сада и увек и у векове векова. Амин. Ипостасна Мудрости Вишњега, Богородице ради, испуни мудрошћу и божанском силом све који с вером кличу: Благословен си, Боже отаца наших.

Песма 8.

Ирмос: Небеског цара, кога славе анђелске војске, славите и изнад свега величајте кроза све векове!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Од Бога послани, преблаги Анђеле, осигурај живот мој, слуге твога, и не остави ме никада!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Преблажени, тебе, Анђела добра, наставника и Чувара душе моје, славим увек.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Буди ми заклон и одбрана у дан испитивања свих људи, у који се огњем имају испитати и добра и рђава дела.

И сада и увек и у векове векова. Амин. Богородице Приснодјево, буди мени слузи Твоме, помоћница и тишина, и не допусти да будем лишен Твоје владавине!

Песма 9.

Ирмос: Спасени Тобом, Дјево чиста, ми Те с пуним правом исповедамо као Богородицу, величајући Те са Бестелесним хоровима.

Исусе преслатки, спаси ме!

Исусу: Помилуј ме, Једини Спаситељу мој, јер си милостив и милосрдан, и учини ме учесником у друштву праведних!

Свети Анђеле, Чувару мој, моли Бога за мене!

Подари ми, Анђеле Господњи, да увек мислим и чиним оно што је добро и корисно, и покажи ме снажним у болести и беспрекорним!

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Пошто имаш смелости пред Царем небеским, Њега са осталим Бестелесним Силама моли да ме јадног помилује.

И сада и увек и у векове векова. Амин. Имајући, Дјево, велику смелост пред Оним који се оваплотио из Тебе, ослободи ме окова, и молитвама Твојим подај ми опроштај и спасење!

Молитва Анђелу Чувару

Свети Анђеле Христов, падајући ничице пред тобом молим ти се, Чувару мој свети, који си мени грешноме дат од светога крштења, да ми чуваш душу и тело. Својом лењошћу и својим рђавим навикама ја разгневих твоју пречисту светлост, и отерах те од себе својим гадним делима, лажима, клеветама, завишћу, осуђивањем, охолошћу, непокорношћу, мржњом на браћу, злопамћењем, среброљубљем, прељубом, јарошћу, тврдичлуком, ненаситним преједањем, опијањем, брбљањем, рђавим и лукавим мислима, гордељивошћу, и похотљивим беснилом, имајући вољу за сваку телесну пожуду. О, да зле наклоности моје, какве нема ни у неразумних животиња! Та како можеш погледати на мене, или приступити мени као смрљивом псу? Каквим ћеш очима, Анђеле Христов, погледати на мене, када сам се ужасно заплео у одвратна дела? Та како ћу већ моћи да молим опроштај за своја горка, зла и рђава дела, у која падам даноноћно и сваког часа? Но молим ти се, падајући ничице пред тобом, Чувару мој свети, смилуј се на мене грешног и недостојног слугу свог (име); буди ми помоћик и заштитник од мог злог противника, светим твојим молитвама, и учини ме учесником у царству Божјем са свима Светима, свагда, и сада и увек и кроза све векове. Амин.

Збирка мудрих изрека светих отаца за духовни живот - Епископ Мелентије Хиландарац

Молитва је обавеза хришћанина, и то прва обавеза (дужност), коју су они дужни испуњавати. (Прота Ј. Толмачев).

"Има вријеме свакој ствари под небом" (Еклес. 3, 1); па зар онда немати времена за молитву, која је прва ствар под небом? (Филарет, митроп. Московски).

Кад има времена за забаве, зар се онда може ко пожалити на немање времена за рад на молитви?

Не налази времена молити се само онај који неће да се моли. (Инокентије, митроп. Московски).

Ма колико велики били твоји дневни послови, ма колико велики био труд и рад твој којим зарађујеш себи храну, ти ипак, нема сумње, можеш одвојити себи неколико првих часова дана и ноћи зарад молитвеног бесјеђења са Богом, а у продужењу дана одвојити бар по неколико минута ради сјећања Бога и молитвенога обраћања к Њему својима мислима. Па и усред труда и занимања, ако је могуће, не треба напуштати молитву. "Посао у руци, а молитва у устима", говори један подвижник.

Дјело молитве треба да буде прије свију дјела и послова, стога што се без њега не може свршити никакво друго добро дјело. (Филарет Московски).

Молитва је први дар Божији, кроз којега се сви остали дарови задобијају.

Да би просјак добио милостињу - треба да пружи руку, да би дијете узело себи храну - треба да отвори своја усташца; слично овоме потребно је да човјек тежи к Богу, да добије благодат Божију - треба да има отворену душу. Молитва је пружена рука за задобијање милости Божје; она је отворена уста ради окушања небеског пића. (Филарет Московски).

Молитва, као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије, арх. Херсонски).

Молитва узлази, а благослов Божији силази.

Неопходност, корист и сладост (пријатност) молитве потпуно знају, виде и осјећају небесни духови, и стога они не престају "дан и ноћ" (Откр. 4, 8) узвишавати се ка Богу и сједињавати се са Њиме у молитви. "Уморити се молећи, значило би за небеске становнике исто што и нама дисати", говори Инокентије, архиеп. Херсонски.

Молитва је за душу исто што и храна за тијело; стога и недостатак молитвеног расположења осјећа се у души толико колико и недостатак такозванога апетита, или немоћи и болести за тијело.

Ако не осјећамо у молитви пријатност сједињења са Господом, не ојачавамо унутрашње, зар се онда тиме не испољава у души нашој исто стање какво бива у тијелу када нам се и укусна јела не допадају и чине нам се неукусна?

Без молитве наш духовни живот и гладује и жеђује и умире. (Св. Златоуст).

Опасно је и достојно сажаљења стање хришћанина који се не моли. У срећи и у добру он је поносит и горд; у несрећи је малодушан и тужан; у заблудама - нема наставника; у слабости - нема потпоре, у искушењу - нема друга.

У молитвама другога имају потребе и Свети; но ко се не моли сам за себе, томе неће помоћи ни праведници (Јак. 5, 16; Рим. 15, 30).

Велику моћ имају молитве Светих, но само тада када се и ми сами често и свесрдно молимо. (Духовни Патерик).

Вјера, нада и љубав су коријени молитве. Ако су ти корени чврсти, онда се молитва сама собом унутра покреће и објелодањује се с поља. Јер, као што свјежи коријени, хранећи се топлотом и влагом, сами природно дају клицу, тако и душа, загријевана свима врлинама, неопходно моли се и живи молитвом.

Не вољети молити се - значи не вољети самога Бога.

Као што риба живи у води и водом, тако и душа, која Бога љуби, живи у молитви и молитвом. А то произилази отуда што душа, која Бога љуби, непрекидно тежи и жуди да бесједи са милим јој Створитељем. Та тежња бива понекад тако велика да људи, силно љубећи Бога, моле се Богу и у сну и притом тако силно, да понекад сузе умилења прекидају им сан. О томе се говори у књизи Пјесма над Пјесмама: "Ја спавам, а срце је моје будно" (5, 2), тј. ,Ја спавам, а срце моје будно-љуби Бога, тражи Бога, моли се Богу, наслађива се Богом. Ја спавам, а срце моје не спава, гори, свијетли, пребива на небу". (Јаков, архиеп. Нижгородски).

Не хтјети се молити - значи не хтјети бити са Богом.

Ако немаш молитвеног духа, старај се све више и више да познаш, с једне стране, своје ништавило, а са друге - богатство дарова благодати Божанске. Тада ће побожна молитва сама собом потећи из срца твога. (Прота П. Соколов).

Да би се свикнули и срасли са молитвом, не очекујте расположење према њој, но принуђавајте себе, стога што се "Царство небеско с напором осваја, и подвижници га задобијају " (Мат. 11, 12). Многи, у ишчекивању унутарњега нагона, мало по мало су се сасвим оканули молитве. (Прота Аврам Некрасов).

Расположење за молитву често се појављује у вријеме саме молитве.

Приморавај себе дугој молитви, молитва је свјетлост за душу. (Ава Исаија).

Као што је из облака муња, тако су из молитве свјетлост истине и разумијевања. (Филарет Московски).

Ништа тако не потпомаже успијевању у врлинама као често бесјеђење са Богом (тј. молитва). (Св. Златоуст).

Онај умије добро да живи, ко умије да се добро моли. (Блажени Августин).

Молитва одржава добре у добру, а зле, по милости Божјој, чини добрима.

Бива да понеки отпочне молитву као грешник, а доврши је као праведник. Толика је и таква милост Божја!

Молитва је слична густом облаку који час заштићава од злих и жестоких мисли, час орошава и освјежава потоцима суза оне који се у њој подвизавају. (Блажени Августин).

Да би могли затегнути ослабјеле од сувоте конопце ради подржавања катарке на лађи, њих квасе водом; покваси и ти ослабјелу од зноја страсти суву душу твоју сузном молитвом и ум ће се твој укријепити ради чувања од мисаоних и страсних вјетрова. (Андријан Југски).

Прекрасна је за душу бања - сузе за вријеме вршења молитве; но после молитве сјећај се о чему си тада плакао. (Св. Нил Синајски).

Буди свагда расположен онако како биваш расположен у вријеме искрене молитве.

Када прође час, два и три после молитве и ти примијетиш да узбудљиви жар у теби готов је да се постепено угаси, пођи опет на молитву и загриј охладњелу душу твоју. (Св. Златоуст).

Молитва није само средство за врлину, него је и сама она врлина.

Моли се Богу тако као да би Га гледао, стога што Он доиста види тебе. (Ава Нестерон).

Зашто при молитви оборе (искрени мо-литвеници) очи доле к земљи? Ради тога што стоје пред Свесветим Лицем Свевиш-њега Бога.

Узалудне су и некорисне молитве, мољења и молбе када се врше без страха и трепета, без трезвености и бодрости. Када, приступајући цару, човјеку, сваки од нас износи своју молбу са страхом и бојажљивошћу и са свеколиком пажњом, тим више и већма то треба чинити пред Богом, Господаром свију и Христом, Царем царева и Господаром господара. Пред Њим треба макар сличним начином стајати и таквим начином пред Њим вршити своје молитве и мољења. (Ава Евагрије).

Пази на себе шта радиш (у молитви) и са киме бесједиш, да твоја молитва не постане гријехом.

Најљепша је молитва она у којој се просто и од срца излажу потребе пред богатим љубављу Богом. (Прота П. Соколов).

Онај који се само устима моли, ваздуху се моли, а не Богу; Бог обраћа пажњу на ум, а не на ријечи, као што раде људи. (Св. Петар Дамаскин).

Молитва, која се са небрежењем (непажњом) и лијеношћу врши јесте брбљивост и бесмислица. (Св. Антоније Велики).

Молитве наше већином бивају неуслишене, или, како се говори, не долазе до Бога стога што не долазе ни до нас самих, јер не излазе из наше душе и из нашег срца. (Свештеник А. Шчукин).

Ти сам не чујеш (не слушаш) своју молитву, па како тражиш да Бог услиши твоју молитву? (Св. Затоуст).

Или ви мислите да ће Бог обратити пажњу на молитву, на коју ни ви сами не обраћате пажњу? (Филарет Московски).

Дејство на душу дуге, но непажљиве молитве слично је дејству падања јаке кише на плехане кровове, са којих се слива сва вода ма колика се излила, немајући никакво дејство на сами кров. Супротно томе, пажљиву молитву можемо упоредити са благотворном кишом, која орошава посијана поља и утиче на рашћење посијаног сјемена, спремајући тиме богату жетву.

Расијаност и хладноћа (мртвило) на молитви, на шта се сви жале, готово свагда проистиче од тога што ми почињемо наше молитве без претходне припреме. Земљодјелац не сије сјеме по њиви прије него ли њиву најприје како треба припреми. Имајући намјеру да се јавимо (лично станемо) пред какво важно лице и да га за нешто замолимо, ми најприје поразмислимо шта ћемо пред њим рећи. Тим прије и више не треба да се јављамо молитвено пред лице Божије прије него ли се најприје како треба припремимо. "Прежде даже не помолишисја, уготови себе, и не буди јако человјек искушаја Господа (1)" (Сирах 18, 23), вели Свето Писмо.

Треба најприје да очистимо себе, а затим да бесједимо са Чистим (Богом). (Св. Григорије Богослов).

Само чиста душа излијева искрене молитве Богу. (Ава Исаија).

Какви желимо да будемо у вријеме молитве, такви треба да будемо прије вршења молитве. Дух наш у вријеме своје молитве насигурно добија расположење од претходног стања, и молећи се, узноси се ка небесноме, или се спушта до земаљског, са оним истим мислима каквима се бавио пред молитвом. (Ава Исак).

Као што дим од туле сламе пецка очи, тако и памћење зла (тј. злоба на срцу против кога, и уопште све грешне страсти) узнемирава ум у вријеме молитве. (Св. Нил Синајски).

Оно чиме је била душа заузета до молитве, неопходно долази на памет и у вријеме молитве и њеног тока. Стога, прије почетка молитве, ми смо дужни да ставимо себе у такво стање у каквом желимо да будемо за вријеме њено. (Ава Исак).

Моли се за саму молитву да она буде онаква каква треба да буде.

Права молитва састоји се не у покретима уста, не у клечењу на кољенима и подизању руку горе; она треба да буде у изливању срца и као у тананом кађењу душе пред Творцем; у овоме смислу унутарња молитва, која се не исказује ријечима, јесте најбоља, и ово савршенство у молитви дужни смо достићи. Но ко се може молити таквим начином с почетка, чим му се то прохте; ко може у једанпут прећи од расијаности у самоудубљење, пренијети се од земље на небо без припреме, без постепеног прелаза? Отуда, усна молитва и оно што се са њом сједињава, тј. мјесто и вријеме, понављање једних истих ријечи, разни спољашњи знаци, сам положај тијела и остало - све ово сачињава припрему, прелаз и, тако рећи, свештену гимнастику унутрашње молитве. (Огјуст Никол).

Почетак молитве састоји се у томе да одгонимо наилазеће помисли, при самој њиховој појави; средина молитве је у томе да ум затварамо у ријечи које произносимо (или у мисли); а савршенство молитве је - усхићење (и узношење) ка Господу. (Св. Јован Лествичник).

У вријеме молитве, када се тијело твоје прегиба ка земљи (тј. метанише), душа твоја нека се узноси горе - ка Богу.

Не напуштај молитву докле не видиш да су њена топлина и сузе отишле од тебе. Јер може бити, кроз цијели живот свој нећеш имати таквога времена за опроштај гријеха својих. (Св. Јован Лествичник).

Ко жели и хоће да му Бог услиши молитве, тај је дужан да слуша Бога у испуњавању заповијести Његових. (Андријан Југски).

Прими законодавца Бога (тј. слушај га) и Он ће примити тебе молећег се (тј. послушаће те). (Св. Нил Синајски).

Послушност изазива послушност. Ако ко слуша Бога, и Бог ће њега послушати. (Ава Миос).

Не може се ни замислити да ће Бог одбити онога човјека који Бога слуша, стога што Он није далеко од човјека. Но наше жеље противне Њему (а тим више дејства и дјела наша) стављају препреку да нас Он услиши. (Ава Исаија).

Бог не обраћа пажњу на молитву само онога човјека који сам није пажљив, који не уважава Бога и не извршава наредбе Његове. Дакле, од самога човјека зависи хоће ли Бог примити молитву његову или не.

Када желимо да нам Бог укаже милост своју, онда смо прије свега дужни потрудити се да будемо достојни те милости. (Св. Златоуст).

Не покоравајући се заповијестима Божијим ти тиме чиниш то да, кад би се чак и свеци молили за тебе, не би били услишени. (Св. Нил Синајски).

Неко је рекао Св. Ави Антонију: "По моли се за мене". - На то му је старац одговорио: "Ни ја, ни Бог неће те помиловати, ако ти самога себе не помилујеш и не благоугодиш Богу".

Вјера је кључ за испуњење молитве. Гдје вјере нема, тамо је и молитва без успјеха. И тако, ако твоје молитве остају понекад узалудне, пази да ли прије свега имаш вјеру. (Прота П. Соколов).

Чуда молитве - с вјером вршене - многоразлична су и велика. Молитва је зауставила потоп, дала дјецу нероткињама, опустошила логоре војничке, раздијелила море, раздвојила Јордан, зауставила ток сунца и мјесеца, извукла из јама баченога у јаму, извадила из ватре бачене у зажарену пећ, спасила из бездана морског прогутаног морем. (Св. Јаков Низибијски).

Не погорди се ако си се помолио за друге и био услишен, стога што је то вјера њихова подејствовала и извршила. (Св. Јован Лествичник).

Ко не сматра себе грешником, тога молитву не прима Бог. (Св. Исак Сирин).

Ако хоћеш да ти молитва узлети к Богу, дај јој два крила: пост и милостињу.

Молитва без љубави не бива услишена. (Филарет Московски).

За вратима остају и не долазе до Бога (тј. не бивају услишене) оне молитве које се упућују к Богу без љубави, стога што једино љубав отвара врата молитви. (Св. Јефрем Сирин).

Узалудне су молитве човјека који хоће да се свети, тј. жели освету. (Ава Исаија).

Ко хоће да би му Бог брзо услишио молитву тај треба, чим устане на молитву, прије сваке друге молитве, па и за самог себе, да се најприје помоли Богу за непријатеље своје и ради тога ће Бог услишити сваку молитву његову. (Ава Зенон).

Да не би наше молитве остале без плода, тј. да би их Бог услишио и испунио, потребно је прије свега проводити побожан живот, бити послушан заповијестима Божијим, потом вршити своје молитве са великом пажњом и побожношћу. Не само да треба да знаш и умијеш како треба да се молиш, него и о чему се треба молити, тј. сам предмет молитве наше треба да је по вољи и у вољи Богу.

Ако молитвом тражите од Бога што Му је по вољи, Он ће вам дати и оно што је и вама по вољи.

Не тражи од Бога оно што је ништавно, пролазно и без икакве или мале важности, а особито не оно што може погубити душу твоју, као нпр. богатство, славу, почасти итд. Таква молитва не само да је бесплодна за нас, него чак може бити и душе-погубна, као нешто што Бога вријеђа.

"Иштете(2), и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите." (Јак. 4, 3), стога што зло иштете себи, тражите убитачно за себе. И срећа наша што Господ, по благости Својој, по љубави Својој према нама, као да нас у тим случајевима штити и његује.

Отац небесни, колико је дарежљив онда када пружа хљеб, толико је милостив и тада када не даје жара неразумноме дјетету. (Филарет Московски).

Бог често у гњеву даје оно у чему (нас) одбија у милости.

Када што зло иштемо у Бога, Он пројављује гњев Свој ако нашу молбу испуњава, и јавља милосрђе своје када не испуњава. (Блажени Августин).

При молитви, најбоље је и најбезопасније је да се предамо вољи Божјој, тј. да иштемо од Њега оно што је Њему Самоме угодно да нам да, према стању нашега тијела, наше душе и нашега духа.

Не моли се да буде с тобом оно што се теби чини да је добро, него да с тобом буде оно и онако како је Богу угодно, стога што Он боље зна шта је за тебе корисно. (Ава Леонтије).

Не треба искати од Бога оно што ми желимо, већ оно што Он жели, а то је најсигурније средство да доиста добијемо оно што је најпотребније.

Бог нас свагда чује у молитвама, иако неки пут не чини по нашој жељи, али свакако чини увијек у нашу корист.

Ако ти Бог не да оно шта желиш и иштеш, буди увјерен да Он припрема и насигурно ће ти дати нешто љепше и корисније за тебе. (Прота Родион Путјанин).

Преблаги Отац Небесни, ако не испуњава видљиво твоје жеље, онда без сумње невидљиво брине за добро твоје више него ли ти то можеш познати и замислити. (Филарет, митроп. Московски).

И послије многих молби Бог понекад не даје оно за шта Га молимо; али Он тада дарива оно што је одвећ важније од онога за шта Га молимо. Св. Апостол Павле молио је Бога да га ослободи од неких искушења (неприлика), но искушења нису одлазила од њега; али како се он молио, Бог му је даривао благодат помоћу које се он славно борио и трудио на добро Цркве Христове (2 Коринћ. 12. 7 - 9). И тако, зар није био услишен Павле?

Ако се молиш Богу ма о чему било, и Он одлаже да те услиши, не тугуј због тога. Ти ниси паметнији од Бога. (Св. Исак Сирин).

Понекад Бог не испуњава наше молбе, или оклијева да их испуни, но не зато као да нас не воли, него зато да ми чешће прибјегавамо к Њему. Тако поступају и дјецољубиви родитељи: видећи да је неко од дјеце прилијенио, не испуњавају му одједном молбу његову, не ради тога што га мрзе, него ради тога да, добивши што тражи, не би опет пало у лијеност. (Св. Јосиф Волоколамски).

Молитва, као бесједа са Богом, сама је собом велико благо, често много веће од онога које човјек иште (од Бога); и милостиви Бог, не испуњујући молбу, оставља молитеља при његовој молби да је не изгуби, да не напусти то више благо када добије оно измољено, али много мање благо. (Игњатије, еп. Кавкаски).

Дуго остајући у молитви и не видећи отуда плода, не говори: баш ништа не добих (од онога што сам молио), стога што само пребивање у молитви јесте већ добитак. Јер, зар има већега блага од овога - прилијепити се уз Господа и пребивати непрестано у сједињењу са Њиме? (Св. Јован Лествичник).

Када се молимо и Бог успорава и одлаже да нас услиша, то чини у нашем интересу, за нашу корист, да нас научи дуготрпљењу; стога и не треба клонути духом, говорећи: ми смо се молили и нисмо били услишени. Зна Бог шта је за човјека корисно. (Св. Варсануфије Велики).

Свака молитва, по мјери своје непрекидности, постаје чвршћа, очишћенија, некористољубивија, савршенија. Као што се сребро љепше очишћава и бљештији ако више у ватри постоји, тако и молитва, по мјери трпљијега у њој борављења, добија већи значај, стога што се тада особито открива за нас прилика показати вјеру, преданост, смјерност, усрђе.

Неки се моле, и не добивши онога што су искали, постају хладни према молитви, а међутим може бити да је Господ већ био близу да им услиши молитву; може бити да су оставили молитвени труд баш када је од њих недалеко била милост Божја.

Што више и дуже Бога молимо, тим Он дарежљивији бива; што више одуговлачи, то ће нам више и дати: у то вријеме када нам Он не испуњава нашу молбу, као да премишља чиме би нас боље наградио. (Прота Р. Путјанин).



(1) Приправи се прије своје молитве, и не буди као човјек који искушава Господа.
(2) Иштемо=тражимо, молим